Krvavi april je stigao! Udarna vest zapalila svet: Planeta ulazi u fazu sukoba iz koje više nema izlaza - spremite se za najgore

Globalna finansijska kriza mogla bi da eksplodira već u aprilu ako se rat na Bliskom istoku ne zaustavi, upozorava britanski portal UnHerd, uz ocenu da su svetska tržišta trenutno samo prividno stabilna, dok se ispod površine gomilaju pritisci koji bi mogli da izazovu ozbiljan ekonomski potres.

Iako berzanski indeksi za sada ne beleže dramatičan sunovrat, a tržište obveznica još ne šalje otvorene signale panike, britanski autor Džon Repli za UnHerd ocenjuje da takva slika vara. Prema njegovoj analizi, sadašnja stabilnost više liči na kratko zatišje pred novi talas udara nego na dokaz da je globalni sistem izdržao još jednu krizu.

Države, investitori i tržišta, kako navodi, i dalje računaju na političke poruke Donalda Trampa da je smirivanje sukoba na Bliskom istoku blizu. Međutim, problem je u tome što se takva očekivanja sve manje podudaraju sa realnim stanjem na terenu.

Ormuski moreuz gura svet ka novom šoku

Ključni razlog za zabrinutost leži u produženoj blokadi Ormuškog moreuza, jedne od najvažnijih energetskih tačaka na planeti. Kako sukob traje, pritisak na globalno snabdevanje naftom postaje sve jači, a tržište za sada preživljava zahvaljujući zalihama, ranije utovarenim tankerima, oslobođenim resursima i državnim rezervama.

Ali taj mehanizam ima ograničen rok trajanja.

Procene analitičara na koje se poziva UnHerd ukazuju da bi pravi udar na cene mogao da usledi već u naredne tri nedelje. Prvo bi rast cena energenata pogodio tržišta Afrike i Azije, zatim Evrope, a potom i američki kontinent. Ukoliko se sukob produži do sredine aprila, scenario u kojem cena nafte skače na 200 dolara po barelu više ne bi bio krajnje neverovatan, već ozbiljna mogućnost.

A kada energenti snažno poskupe, posledice se ne zaustavljaju samo na pumpama i računima za grejanje. Udar se širi na transport, industriju, proizvodnju hrane, logistiku i svakodnevne troškove života, što u kratkom roku može da otvori novi talas inflacije i dodatno oslabi već iscrpljene ekonomije Zapada.

Foto: EPA

Tržišta još mirna, ali nervoza raste

Pored energenata, dodatni signal upozorenja dolazi sa tržišta američkih obveznica. Aukcije državnog duga u SAD prošle nedelje prošle su uz slabiju tražnju, što je protumačeno kao znak da investitori počinju ozbiljnije da preispituju otpornost američkih finansija u uslovima rastućih troškova rata i nove nestabilnosti.

Pritisak dodatno pojačava i Pentagon, koji traži sve više novca za obnovu vojne opreme i nadoknadu resursa iscrpljenih u sukobu. U takvom ambijentu sve češće se pominje mogućnost da prinos na desetogodišnje američke obveznice pređe 4,5 odsto.

Ako se to dogodi, posledice bi mogle brzo da se preliju na kamatne stope širom sistema. A više kamate po pravilu znače skuplje zaduživanje, slabije investicije, pritisak na tržište nekretnina i dodatno slabljenje akcija.

Istovremeno, sve većem pritisku izloženi su i fondovi direktnih investicija. Zbog zastoja na berzama i otežanih izlazaka iz ulaganja, kapital ostaje zarobljen duže nego što je planirano. U pokušaju da nadoknade gubitke i sačuvaju likvidnost, investitori bi mogli da krenu u rasprodaju državne imovine i drugih finansijskih instrumenata, čime bi dodatno oborili vrednost akcija i produbili krizu.

Najveća opasnost

Upravo tu, prema ovoj analizi, leži najveća opasnost. Ne u jednom spektakularnom padu koji bi odmah izazvao paniku, već u sporom i upornom širenju slabosti kroz čitav sistem.

Na terenu, međutim, ništa ne ukazuje na brzo smirivanje. Naprotiv, sve više se govori o mogućnosti da američka administracija krene u novu fazu eskalacije, uključujući i potencijalnu kopnenu operaciju, bilo zbog kontrole ostrva Hark, bilo zbog pokušaja da se obezbede nuklearni materijali.

Ali ni takav potez, kako upozoravaju analitičari, ne bi garantovao deblokadu Ormuškog moreuza. Štaviše, postoji ozbiljna opasnost da bi Iran pružio snažan otpor, što bi zahtevalo dodatno angažovanje američkih snaga i još dublje uvuklo Vašington u dugotrajan i skup sukob.

U praksi, to znači da se izbor za američku administraciju sve više sužava: ili ozbiljna i dugotrajna vojna operacija, ili politički dogovor koji bi deo javnosti mogao da vidi kao povlačenje i ustupak. Pošto Donald Tramp za sada ne pokazuje jasnu spremnost ni za jedan od ta dva puta, scenario postepenog zaoštravanja deluje sve realnije.

Zbog toga pojedini analitičari upravo početak aprila vide kao moguću prelomnu tačku. Ako do tada ne dođe do nagle promene pravca, raspoloženje na tržištima moglo bi naglo da se pogorša već odmah posle uskršnjih praznika. U tom slučaju, investitori bi mogli da ubrzaju prodaju imovine, što bi dodatno podstaklo pad i otvorilo prostor za mnogo ozbiljniji globalni poremećaj.

Zapadne ekonomije, koje već duže funkcionišu pod pritiskom visokih troškova, slabijeg rasta i dugova, u tom scenariju mogle bi da pokažu koliko su zapravo krhke. Upravo zato ova prognoza deluje toliko zabrinjavajuće: ne zato što najavljuje trenutni kolaps, već zato što ukazuje na mogućnost da će svet u aprilu početi mnogo jasnije da vidi dubinu problema koji su dugo gurani pod tepih.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.