Putinov pomoćnik zaprepastio Ruse i ceo svet: Rusija se vraća petoljetci?! "Svedočimo povratku i reinkarnaciji..."

Rusija se postepeno vraća elementima planske ekonomije, modelu u kojem je zemlja funkcionisala više od 70 godina tokom sovjetskog perioda.

Ovo je izjavio pomoćnik predsednika Rusije Vladimira Putina Maksim Oreškin, objašnjavajući kako digitalne usluge iz korena menjaju tržišnu strukturu.

Digitalni algoritmi umesto slobodnog tržišta

Kao ključni primer ove transformacije, Oreškin je naveo servis "Yandex.Taxi".

Prema njegovim rečima, korisnik danas gotovo uopšte ne utiče na proces: više ne postoji klasičan izbor vozača ili cene.

Umesto toga, trošak formira isključivo algoritam. Ukoliko sistem odredi da vožnja košta 428 rubalja, to je iznos koji se mora platiti, bez prostora za pregovore.

- Svedočimo povratku i reinkarnaciji planske ekonomije u njenom najboljem obliku. To je automatizacija upravljačkih procesa. Oni koji se nisu digitalizovali, zaostali su za modernom stvarnošću decenijama - istakao je Oreškin.

Foto: EPA

Šta je petoljetka?

Petoljetka je bio glavni alat planske ekonomije u Sovjetskom Savezu. To je bio petogodišnji planski dokument koji je određivao sve što će se proizvoditi u celoj zemlji u narednih pet godina.

Kako je to funkcionisalo?

Gosplan (Državni komitet za planiranje) je pravio centralni petogodišnji plan. Taj plan se spuštao na niže nivoe, ministarstva, republike, fabrike.

Svaka fabrika je dobijala obavezne kvote (zadatke) koje je morala ispuniti. Direktori fabrika su ocenjivani (i nagrađivani/kažnjavani) prema tome da li su ispunili ili premašili plan.

Prva petoljetka je počela 1928. godine pod Staljinom, a poslednja (12. po redu) je trajala od 1986. do 1990. godine.

Najpoznatije petoljetke:

⚫️Prva petoljetka (1928-1932), brutalna industrijalizacija, kolektivizacija sela, ogromne žrtve.

⚫️Druga petoljetka (1933-1937), nastavak industrijalizacije.

⚫️Četvrta i peta, posleratna obnova zemlje.

⚫️Osma i deveta (1966-1975), period kada je sovjetska ekonomija bila na vrhuncu.

Foto: Shutterstock

Današnja Rusija i petoljetke

Danas Rusija zvanično ne koristi petoljetke kao u sovjetsko vreme. Međutim, od 2022. godine se sve više koriste slični mehanizmi.

Vlada donosi dugoročne programe i državne narudžbine za vojnu industriju.
Postoje nacionalni projekti i strateški planovi do 2030. ili 2035. godine.

Ključne fabrike (posebno one koje proizvode za vojsku) dobijaju obavezne zadatke slične sovjetskim kvotama.

Zato mnogi analitičari kažu da se Rusija postepeno vraća elementima planske ekonomije, ali ne kroz klasične "petoljetke", već kroz ratnu mobilizacijsku ekonomiju i jako centralizovano upravljanje.

Foto: Shutterstock

Da li je fiksna cena budućnost?

Drugim rečima, sve više odluka, od formiranja cena do raspodele resursa, prelazi u ruke digitalnih algoritama umesto uobičajene tržišne interakcije.

U suštini, reč je o novom ekonomskom modelu gde tržište ne nestaje, ali postaje strogo kontrolisano.

Ovaj trend otvara ključno pitanje: da li je povratak modelu u kojem su cene fiksne i kontrolisane od strane sistema opravdan u 21. veku?

Dok zagovornici ističu efikasnost i predvidivost, kritičari upozoravaju na gubitak slobodne konkurencije koja je decenijama bila motor globalnog razvoja.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.