Merkel javno prozvala Brisel zbog Rusije, pa spomenula Trampa!

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel kritikovala je Evropsku uniju zbog toga što nije iskoristila svoj diplomatski potencijal kako bi pomogla da se okonča invazija Rusije na Ukrajinu, prenosi "Politiko".

- Mislim da je vojna podrška koju smo do sada pružili apsolutno ispravna stvar. Takođe mislim da je ispravno da učinimo mnogo više kako bismo stvorili efekat odvraćanja pored naše podrške Ukrajini. Ono zbog čega žalim jeste da, po mom mišljenju, Evropa ne koristi dovoljno svoj diplomatski potencijal - rekla je Merkel u intervjuu za javni emiter WDR.

Ona je dodala da nije dovoljno da američki predsednik Donald Tramp održava kontakt sa Rusijom.

Raste pritisak na Evropu

Pritisak na Evropu raste da imenuje specijalnog izaslanika za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine, pri čemu su i Moskva i Kijev signalizirali otvorenost za takvu opciju u vreme kada je Trampov pregovarački tim u potpunosti fokusiran na američko-izraelski rat sa Iranom, navodi Politiko.

Merkel, koja je bila kancelarka Nemačke od 2005. do 2021. godine, rekla je da je predložila uspostavljanje diplomatskog formata između Evropske unije i Rusije tokom svog poslednjeg sastanka sa Evropskim savetom u oktobru 2021. godine, na kraju svog mandata, četiri meseca pre nego što je počeo totalni rat Rusije protiv Ukrajine.

Kako je navela, to je, međutim, doživelo neuspeh zbog različitih mišljenja unutar EU o tome kako je najbolje da se postupa sa Moskvom.

- Morate nastaviti da radite na tome dok ne postignete zajednički stav - rekla je Merkel, komentarišući razlike unutar evropskog bloka, i dodala je da je diplomatija uvek bila druga strana medalje, takođe i tokom Hladnog rata.

Nasleđe Merkelove je poslednjih godina pod lupom zbog povećane zavisnosti Nemačke od ruskog gasa tokom njenog mandata, a kritike su se pojačale od početka napada Moskve na Kijev pre četiri godine.

Merkel jedna od kandidatkinja za mirovnog izaslanika EU

Njeno prethodno pregovaračko iskustvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim takođe je, međutim, dovelo do toga da se Merkel pominje kao jedan od mogućih kandidata za mesto mirovnog izaslanika EU koji bi pomogao u rešavanju sukoba u Ukrajini.

Ona je, međutim, izjavila da njena kancelarija nije dobila nikakav zvaničan zahtev u tom smislu.

Nemačka političarka desnog centra takođe je naglasila da veruje da su samo oni koji trenutno drže vlast kredibilni pregovarači, pominjući svoja iskustva sa Putinom nakon aneksije Krima 2014. godine.

"Imali smo političku moć"

- Mogli smo da vodimo te pregovore sa predsednikom Putinom samo zato što smo imali političku moć, zato što smo bili šefovi vlada - rekla je Merkelova.

Ona je dodala da lično nikada ne bi pomislila da traži od posrednika da ode u Minsk umesto nje i razgovara sa Putinom, jer se, kako je rekla, tako nešto "mora uzeti u svoje ruke".

Minski sporazumi, u kojima su posredovali Merkel i njen tadašnji francuski kolega, bivši predsednik Fransoa Oland, 2014. i 2015. godine radi zaustavljanja borbi na istoku Ukrajine, nisu uspeli da obezbede trajno primirje, a kršenja sporazuma su se nastavila godinama pre nego što je počeo rat 2022. godine.

BONUS VIDEO