Horor! Šta ovo pada na Sibir? Rusi gledaju u nebo i čekaju najgore - kada zatrese, sve će se promeniti iz korena

Raketni udar na Čeboksare otvorio je pitanje koje se u Rusiji sve teže gura pod tepih: udaljeni regioni više ne mogu da računaju na to da ih sama geografija štiti od rata.

Vojni novinar Aleksandar Koc, komentarišući napad ukrajinskih snaga na prestonicu Čuvašije, upozorio je da bi takvih udara u narednom periodu moglo da bude sve više. Prema njegovoj proceni, Kijev uz pomoć zapadnih saveznika razvija i gomila sredstva dugog dometa, dok se stara predstava o „mirnoj pozadini“ praktično raspada.

Prema Kocovim rečima, ukrajinske snage su kod Čeboksara mogle da koriste krstareće rakete FP-5 „Flamingo“. On navodi da je reč o oružju čiji deklarisani domet iznosi do 3.000 kilometara, što teoretski otvara mogućnost udara po ciljevima duboko u ruskoj teritoriji, čak i prema Sibiru.

Koc tvrdi da više nema oblasti koje se mogu smatrati potpuno zaštićenim od savremenih raketa i dronova.

- Treba jasno shvatiti da pozadinskih oblasti više nema - poručio je Koc.

Čeboksare kao upozorenje dubokoj Rusiji

Napad na Čeboksare posebno je odjeknuo zato što se ne radi o pograničnoj oblasti koja je već navikla na ratnu svakodnevicu. Čuvašija se nalazi daleko od linije fronta, a upravo takvi udari menjaju psihologiju rata u Rusiji.

Do sada su mnogi udaljeni regioni rat posmatrali kroz vesti, mobilizaciju, fabrike vojne industrije i sahrane vojnika. Sada se pokazuje da ni stotine kilometara udaljenosti više ne znače sigurnost ako protivnik raspolaže raketama velikog dometa i dronovima koji mogu da zaguše protivvazdušnu odbranu.

Još opasniji deo te priče je bojna glava. Ako projektil nosi oko 1.000 kilograma eksploziva i probije se do cilja, šteta može biti ozbiljna i na industrijskim objektima i na vojnoj infrastrukturi.

Britanski trag i ukrajinska montaža

Koc posebno ukazuje na zapadnu ulogu u ovoj priči. Prema njegovoj oceni, Britanci aktivno isporučuju Ukrajini komponente za sklapanje raketa, dok se FP-5 opisuje kao britanski projekat koji se zatim dovodi do operativne upotrebe kroz ukrajinske kapacitete.

Takav model je za Rusiju posebno neprijatan. Nije reč samo o tome da Kijev dobija gotove rakete, već o mogućnosti da se delovi, tehnologija, znanje i proizvodnja povežu u sistem koji se vremenom popravlja, ubrzava i prilagođava ratu.

Koc priznaje da FP-5 u početku nije pokazivao rezultate kakve je Kijev očekivao. Prema njegovim rečima, rakete su skretale sa putanje, gubile stabilnost ili padale ubrzo posle lansiranja. Ali upravo tu vidi najveću opasnost: ako su početni problemi sada predmet ozbiljnog rada ukrajinskih stručnjaka i zapadnih partnera, sistem koji danas izgleda nesavršen sutra može postati mnogo teži za obaranje.

Drugim rečima, Rusija ne gleda samo ono što je pogodilo Čeboksare. Gleda ono što bi moglo da dođe za nekoliko meseci, kada se rakete usavrše, kada se taktika ispegla i kada se napadi počnu planirati u većim talasima.

Dronovi otvaraju put raketama

Najvažniji deo Kocove procene odnosi se na taktiku. On smatra da Ukrajina neće koristiti rakete dugog dometa same, već u kombinaciji sa bespilotnim letelicama.

Scenario je jednostavan i opasan: najpre ide talas dronova, čiji je cilj da optereti PVO, natera radare da rade, isprazni lansere, razvuče posade i napravi haos u sistemu odbrane. Tek pod tim zaklonom rakete pokušavaju da prođu ka unapred određenim ciljevima.

To je taktika iscrpljivanja. Čak i ako se deo dronova obori, oni rade posao ako nateraju odbranu da troši rakete, pažnju i vreme. U takvom haosu, jedna ili dve krstareće rakete koje probiju sistem mogu da naprave štetu mnogo veću od cene celog napada.

Zato Koc upozorava da će presretanje FP-5 i sličnih projektila u budućnosti biti složenije nego danas. Problem nije samo brzina ili domet. Problem je ceo paket: dronovi, rakete, lažni pravci, zasićenje PVO i udari po ciljevima za koje se ranije verovalo da su daleko od rata.

BONUS VIDEO