Muk u Kremlju! Iz Kine u Ukrajinu stiže ubojito oružje: Evropa dala zeleno svetlo, Moskva u apsolutnom šoku

Evropska unija (EU) dozvolila je Ukrajini da deo evropskog kredita namenjenog proizvodnji bespilotnih letelica potroši na kupovinu kineskih komponenti koje evropska industrija trenutno ne može da isporuči u potrebnim količinama i rokovima, objavio je Fajnenšel tajms.

Kijev je od Evropske komisije zatražio posebno izuzeće za deo prve tranše od približno šest milijardi evra namenjene dronovima. Brisel je zahtev prihvatio, čime je Ukrajini omogućeno da evropskim novcem nabavlja određene motore, baterije, elektroniku i druge delove kineskog porekla neophodne za održavanje masovne proizvodnje bespilotnih letelica., navodi Fajnenšel tajms.

Ukrajina tražila izuzeće od pravila "kupuj evropsko"

Prema pravilima programa, vojna oprema plaćena iz evropskog kredita prvenstveno bi trebalo da bude proizvedena u Ukrajini, Evropskoj uniji ili partnerskim državama koje ispunjavaju uslove Brisela.

Međutim, propisi ostavljaju mogućnost izuzetka kada potrebna roba ne može da se nabavi u prihvatljivom roku ili kada evropski proizvođači nemaju dovoljne kapacitete. Ukrajinska vlada upravo se na tu odredbu pozvala kada je zatražila dozvolu za kupovinu kineskih komponenti.

Portparol Evropske komisije potvrdio je Fajnenšel tajmsu da su odstupanja od pravila moguća kako bi se što brže odgovorilo na najhitnije potrebe Ukrajine. Odluka se ne odnosi na slobodno trošenje čitavog kredita u Kini, već na pojedine delove kojih nema dovoljno na evropskom tržištu.

Za dronove izdvojeno skoro šest milijardi evra

Evropska komisija je krajem juna počela isplatu prve tranše od približno šest milijardi evra namenjene ukrajinskim dronovima. Prva uplata iznosila je 3,9 milijardi evra, dok bi ostatak trebalo da bude prebačen u skladu sa zahtevima Kijeva i ugovorima koje Brisel prethodno proverava.

Novac je deo znatno većeg evropskog kredita Ukrajini u ukupnom iznosu od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu. Od toga je 60 milijardi namenjeno odbrani, dok je preostalih 30 milijardi predviđeno za funkcionisanje države i budžetsku podršku.

Samo tokom 2026. godine za ukrajinsku vojnu industriju predviđeno je 28,3 milijarde evra. Posle dronova, naredne isplate trebalo bi da obuhvate municiju, rakete i sisteme protivvazdušne odbrane.

Kina snabdeva delovima obe strane u ratu

Odluka Brisela otkriva nezgodnu stvarnost za evropsku vojnu industriju. Iako EU optužuje Peking da kroz isporuke robe dvostruke namene podržava ruski vojnoindustrijski kompleks, ukrajinski proizvođači dronova takođe zavise od kineskih komponenti.

Kina je jedan od najvećih svetskih proizvođača jeftinih elektromotora, kamera, kontrolera leta, radio-opreme, baterija i drugih elemenata koji se ugrađuju u bespilotne letelice. Potpuna zamena tih proizvoda evropskim delovima zahtevala bi vreme, velike investicije i znatno veće troškove.

Fajnenšel tajms zato ocenjuje da izuzeće pokazuje koliko je Evropa, uprkos pokušaju da izgradi sopstvenu odbrambenu industriju, i dalje zavisna od kineskih proizvodnih lanaca. Bez tih komponenti Ukrajina ne bi mogla dovoljno brzo da povećava broj dronova koji svakodnevno troši na frontu.

Brisel želi evropsku proizvodnju, ali Kijev nema vremena

Evropski plan predviđa da najveći deo novca ostane u ukrajinskoj i evropskoj vojnoj industriji. Cilj je da se istovremeno naoruža Kijev i prošire proizvodni kapaciteti unutar Evrope, kako bi se dugoročno smanjila zavisnost od trećih država.

Problem je u tome što Ukrajina komponente ne može da čeka godinama. Bespilotne letelice postale su jedno od najbrže trošenih sredstava na frontu, dok proizvođači neprestano menjaju konstrukcije, komunikacione sisteme i zaštitu od elektronskog ometanja.

Zbog toga je Brisel prihvatio kompromis: evropski novac i dalje će uglavnom finansirati proizvodnju u Ukrajini i EU, ali se pojedini kritični delovi mogu kupiti u Kini sve dok evropska industrija ne bude sposobna da ih zameni.

EU i Ukrajina istovremeno šire zajedničku proizvodnju

Odluka o kineskim komponentama objavljena je istog dana kada su Evropska unija i Ukrajina zaključile širi sporazum o zajedničkoj proizvodnji dronova.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je u Kijevu da će sporazum spojiti ukrajinsko iskustvo iz rata sa evropskim industrijskim i tehnološkim kapacitetima. Prema njenim rečima, Ukrajina raspolaže jedinstvenim znanjem u upotrebi dronova i protivdronovskih sistema, dok Evropa može da ponudi veće fabrike i bezbednije proizvodne lokacije.

To je prvi takav dogovor koji bi trebalo da obuhvati kompanije iz čitave Evropske unije. Ukrajina je prethodno potpisivala pojedinačne sporazume sa više država, ali sada pokušava da svoju ratnu industriju poveže sa celim evropskim tržištem.

BONUS VIDEO