Kraj! Potpuno se povlači američka vojska: Tramp potvrdio veliko poniženje - sve trupe će hitno napustiti najopasnije žarište

Sjedinjene Američke Države povući će sve preostale vojnike iz Iraka do 30. septembra, potvrdili su predsednik SAD Donald Tramp i novi irački premijer Ali el Zajdi posle sastanka u Beloj kući.

Time bi, posle 23 godine, trebalo da bude zatvoreno jedno od najdužih i najkrvavijih poglavlja američkog vojnog prisustva na Bliskom istoku.

Zajdi je jasno razdvojio vojnu i ekonomsku budućnost odnosa dve zemlje: američka vojska odlazi, ali američke kompanije ostaju. Njegova prva velika poseta Vašingtonu zato nije bila posvećena samo povlačenju trupa, već i velikim poslovima u iračkom naftnom, gasnom i elektroenergetskom sektoru.

Tramp: Više nam nije potrebna vojska u Iraku

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da između njega i iračkog premijera postoji „odlična hemija“ i ocenio da više nema razloga za zadržavanje američkih snaga u toj zemlji.

- Ne mislimo da nam je tamo više potrebna vojska - poručio je Tramp novinarima uoči sastanka.

On je dodao da su američki vojnici ostali u Iraku kako bi pomogli i zaštitili zemlju ukoliko bude potrebno, ali da očekuje da za tim uskoro više neće biti potrebe.

Ali el Zajdi potvrdio je da će američke snage napustiti Irak do 30. septembra, naglašavajući da će američke kompanije istovremeno nastaviti rad u zemlji. Pentagon je potom saopštio da se time sprovodi sporazum iz 2024. godine o okončanju američke vojne misije protiv pripadnika Islamske države.

Nafta umesto vojske

Tramp je buduće odnose sa Bagdadom vezao pre svega za energente i američke investicije.

- Irak ima ogroman potencijal zahvaljujući svojoj nafti. Sklopićemo mnogo poslova, stvoriti radna mesta za obe zemlje i uvoziti velike količine nafte sa tog područja - rekao je predsednik SAD.

Zajdi je u Vašington stigao sa planom da privuče američki kapital u proizvodnju nafte i gasa, električnu mrežu i nove izvozne pravce. Među projektima o kojima se razgovara nalaze se moguća ulaganja kompanije Ševron, sporazumi sa američkim energetskim firmama i širenje iračkih kapaciteta za proizvodnju struje. Bagdad želi i alternativne pravce za izvoz nafte kako bi smanjio zavisnost od Ormuskog moreuza, čiji je saobraćaj ozbiljno poremećen sukobom SAD i Irana.

Amerikanci već napustili Ain el Asad

SAD su prethodnih meseci značajno smanjile vojno prisustvo koje je ranije brojalo oko 2.500 ljudi. Američke snage u januaru su potpuno napustile vazduhoplovnu bazu Ain el Asad na zapadu Iraka, posle čega je kontrolu nad objektom preuzela iračka vojska.

Preostali američki vojnici i savetnici raspoređeni su uglavnom u Erbilu, u iračkom Kurdistanu, kao i na lokacijama u Bagdadu. Njihov zadatak više nije velika borbena operacija, već savetovanje iračkih snaga i pomoć u praćenju preostalih ćelija Islamske države.

Povlačenje je deo procesa započetog sporazumom Vašingtona i Bagdada iz 2024. godine. Prvobitno je bilo predviđeno da se međunarodna misija protiv Islamske države završi do septembra 2025, dok bi poslednja faza izlaska američkih snaga bila završena tokom 2026. godine.

Ultimatum milicijama do istog datuma

Najopasniji deo plana ne odnosi se na odlazak američke vojske, već na ono što bi trebalo da usledi posle njega. Zajdijeva vlada zahteva da moćne oružane formacije povezane sa Iranom polože oružje i prihvate potpunu kontrolu iračke države.

Rok koji im je postavljen isti je kao i rok za američko povlačenje - 30. septembar.

Prema Zajdijevom stavu, posle odlaska stranih trupa više neće postojati opravdanje da bilo koja oružana grupa deluje izvan vojske, policije i drugih državnih institucija. Proiranske formacije, međutim, imaju sopstvene jedinice, oružje, političke partije i snažan uticaj unutar iračkog sistema, zbog čega se njihovo razoružavanje smatra najvećim bezbednosnim ispitom nove vlade.

Mnoge od tih grupa godinama su zahtevale odlazak američkih vojnika, predstavljajući njihovo prisustvo kao okupaciju. Sada, kada je Vašington prihvatio potpuni izlazak, Bagdad pokušava da im oduzme glavni argument za zadržavanje sopstvenih vojnih struktura.

Od invazije 2003. do povratka zbog Islamske države

Američka vojska ušla je u Irak u martu 2003. godine, u invaziji kojom je svrgnut predsednik Sadam Husein. Operacija je pokrenuta uz tvrdnje da Irak poseduje oružje za masovno uništenje, koje nikada nije pronađeno.

Na vrhuncu rata i pobune 2007. godine u Iraku je bilo više od 170.000 američkih vojnika. Glavnina snaga povučena je krajem 2011, dok su u zemlji ostali pripadnici obezbeđenja ambasade i manji broj vojnih savetnika.

Amerikanci su se vratili 2014. godine, kada je Islamska država zauzela velike delove Iraka i Sirije, uključujući Mosul. SAD su tada stale na čelo međunarodne koalicije koja je obučavala iračke jedinice, izvodila vazdušne udare i pomogla u razbijanju teritorijalne vlasti džihadista.

Islamska država danas više ne kontroliše gradove i velike teritorije, ali njene skrivene ćelije i dalje povremeno izvode napade. Vašington i Bagdad sada tvrde da iračke snage mogu samostalno da nose glavni teret borbe protiv te pretnje.

Irak između Vašingtona i Teherana

Američko prisustvo poslednjih godina nije bilo povezano samo sa borbom protiv terorista. Irak je postao prostor direktnog nadmetanja SAD i Irana, dok su američke baze više puta napadale grupe povezane sa Teheranom.

Američka avijacija zauzvrat je gađala položaje proiranskih milicija u Iraku i Siriji. Taj krug udara, odmazdi i političkih pritisaka godinama je držao Bagdad između dve sile čiji sukob nije mogao da kontroliše.

Potpuno povlačenje do kraja septembra zato neće samo označiti odlazak poslednjih američkih vojnika. Ono će pokazati da li iračka država zaista može da preuzme kontrolu nad sopstvenom bezbednošću - i da li će proiranske formacije prihvatiti razoružavanje ili će ultimatum nove vlade otvoriti novu unutrašnju krizu.

BONUS VIDEO