Nećete verovati koja država sledeća dobija nuklearnu bombu! Ovo će iznenaditi sve: Da li je Tramp upravo pristao na nešto nesvakidašnje?

Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija potpisale su sporazum koji američkim kompanijama otvara saudijski nuklearni program, ali ne sadrži izričitu zabranu obogaćivanja uranijuma niti obavezuje Rijad da prihvati najstroži međunarodni nadzor.

Američki ministar energetike Kris Rajt i saudijski ministar energetike princ Abdulaziz bin Salman potpisali su 22. jula Sporazum o saradnji u mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije, poznat kao „Sporazum 123“, kao i prateći bilateralni sporazum o zaštitnim merama.

Američko Ministarstvo energetike tvrdi da će sporazumi obezbediti korišćenje prenete opreme, tehnologije i nuklearnog materijala isključivo u mirnodopske svrhe. Vašington ih istovremeno predstavlja kao temelj višedecenijskog posla vrednog više milijardi dolara, koji bi američkim kompanijama omogućio pristup saudijskom tržištu nuklearne energije.

Sporazum, međutim, još nije stupio na snagu. Kada bude zvanično dostavljen Kongresu SAD, počinje postupak razmatranja koji traje 90 dana neprekidnog zasedanja. Kongres u tom periodu može da pokuša da ga zaustavi zajedničkom rezolucijom, dok će konkretni poslovi, izvoz opreme i prenos tehnologije zahtevati posebne dozvole američkih regulatornih tela.

Pregovori o glavnim odredbama završeni su još u jesen 2025. godine. Bela kuća je 18. novembra objavila zajedničku deklaraciju kojom je formalizovan završetak razgovora i najavljeno da će SAD i američke kompanije postati glavni partneri Rijada u razvoju civilne nuklearne energetike.

Sporazum ne daje Rijadu bombu, ali uklanja najtvrđe prepreke

„Sporazum 123“ predstavlja pravni preduslov bez kojeg američke kompanije ne mogu Saudijskoj Arabiji da prodaju nuklearne reaktore, njihove ključne delove, gorivo i drugu osetljivu opremu. On, međutim, Rijadu ne obezbeđuje automatski pristup postrojenjima za obogaćivanje uranijuma, preradu istrošenog goriva ili kompletnom nuklearnom gorivnom ciklusu.

Najveći spor izaziva ono čega, prema izvorima američkih medija upoznatim sa sadržajem dogovora, u sporazumu nema – Saudijska Arabija nije se izričito odrekla obogaćivanja uranijuma i prerade istrošenog nuklearnog goriva.

Mogućnost izgradnje postrojenja za obogaćivanje trebalo bi da zavisi od rezultata posebne američko-saudijske studije i naknadnih odluka dve vlade. Sporazum zato ne obavezuje SAD da Rijadu prenesu takvu tehnologiju, ali ostavlja pravni put za njen mogući razvoj.

To predstavlja veliki otklon od „zlatnog standarda“ koji su SAD primenile u sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima 2009. godine. Abu Dabi se tada dobrovoljno odrekao domaćeg obogaćivanja uranijuma i prerade istrošenog goriva, uz prihvatanje pojačanog međunarodnog nadzora.

Takva zabrana nije obavezan deo svakog američkog sporazuma po članu 123 Zakona o atomskoj energiji, ali ju je Vašington godinama predstavljao kao politički standard za države koje tek razvijaju nuklearne programe.

Saudijska Arabija nije obavezana ni da pristupi Dodatnom protokolu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Taj dokument međunarodnim inspektorima daje šira prava pristupa, dodatne podatke i mogućnost provere potencijalno neprijavljenih postrojenja i aktivnosti.

Umesto toga, Vašington i Rijad potpisali su sopstveni bilateralni mehanizam zaštitnih mera. IAEA je saopštila da je obaveštena o nameri dve države da od agencije zatraže određene postupke provere, ali njihov tačan obim još nije poznat.

Američki predsednik Donald Tramp dodatno je zakomplikovao stanje kada je dan posle potpisivanja izjavio da sporazum neće dozvoliti obogaćivanje uranijuma i da njegovo odobravanje zavisi od ulaska Saudijske Arabije u Avramove sporazume i normalizacije odnosa sa Izraelom.

„Neće biti obogaćivanja materijala“, napisao je Tramp, dodajući da je dogovor uslovljen saudijskim pristupanjem Avramovim sporazumima.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit potom je izjavila da se sporazum još dovršava i da bi Trampov uslov mogao biti dodat. Potpisani nuklearni dogovor, međutim, odvojen je od sporazuma o priznanju Izraela i za sada nema potvrde da je ta veza unesena u njegov tekst. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje šta će tačno biti dostavljeno Kongresu.

BONUS VIDEO