Strava i užas! Evropi stiže novi udar koji možda neće preživeti: Nemci se spremaju za najcrnji scenario, Francuzi već osetili jezive posledice

Evropi preti novi talas poskupljenja hrane nakon što su ekstremne vrućine i suša ovog leta desetkovale prinose širom kontinenta - u Francuskoj je rod pojedinog povrća pao i do 100 odsto, u Italiji se suše polja pirinča, dok Nemačka očekuje milione tona žitarica manje nego prošle godine.

Poljoprivrednici širom Evropske unije upozoravaju da posledice uzastopnih toplotnih talasa tek dolaze na naplatu, a ekonomisti očekuju da će manja ponuda sa njiva u narednim mesecima početi da se preliva i na cene u prodavnicama. Rojters je već početkom avgusta preneo procene ekonomista da će se inflacija hrane ponovo ubrzati, dok je indeks svetskih cena hrane Ujedinjenih nacija u julu dostigao najviši nivo za više od tri godine.

Zapadna Evropa imala je najtopliji period jun-jul od početka merenja, prema podacima evropske službe Kopernikus. Sam jun doneo je rekordne temperature u velikom delu zapadne Evrope, dok su se ekstremno topli i suvi uslovi nastavili tokom jula.

A leto još nije gotovo.

Kopernikus je upozorio da opasnost od novih toplotnih talasa ostaje prisutna tokom avgusta i početkom jeseni, što znači da bi šteta na kulturama koje još nisu obrane mogla dodatno da poraste.

U Francuskoj pojedini usevi praktično nestali

Jedna od najteže pogođenih zemalja je Francuska, jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača u EU.

Rezervoari podzemnih voda ozbiljno su iscrpljeni. Francuska geološka služba saopštila je da je početkom avgusta čak 63 odsto podzemnih rezervoara bilo ispod uobičajenog nivoa, dok je tokom jula pad nivoa vode zabeležen na 94 odsto mernih mesta.

Posledice na njivama su ogromne.

Velika poljoprivredna zadruga Prens de Bretanj, koja okuplja više od 1.300 proizvođača povrća u Bretanji, situaciju je opisala kao „istorijsku krizu“.

Ovog leta prinos graška pao je oko 40 odsto, brokolija oko 60 odsto, dok je kod artičoka gubitak između 50 i čak 100 odsto. Kod tikvica je zabeležen pad od oko 25 odsto, a kod zelene salate oko 35 odsto.

Foto: EPA

Predsednik francuskog udruženja proizvođača konzervisanog i zamrznutog povrća Erik Legra rekao je da problem nije ograničen samo na Bretanju. Teške posledice vrućine zabeležene su i na severu i jugozapadu Francuske, a stanje je opisao kao izuzetno.

Toplotni talasi udarili su i na stočarstvo.

Proizvodnja sena i druge hrane koja će biti potrebna stoci tokom zime oko 30 odsto je ispod dugoročnog proseka, što farmerima otvara novi problem - čak i tamo gde su životinje preživele leto, pitanje je koliko će koštati njihova ishrana tokom zime.

Pogođena je čak i proizvodnja jaja.

Francuski Nacionalni komitet za promociju jaja procenjuje da je zbog velikih vrućina dnevna proizvodnja smanjena za približno milion jaja, dok su živinarske farme prijavljivale veliki pomor živine tokom najtežih toplotnih talasa.

Još veći problem mogao bi da bude kukuruz. Francusko Ministarstvo poljoprivrede već očekuje pad proizvodnje za oko 35 odsto, dok pojedini analitičari procenjuju da bi rod mogao da bude gotovo prepolovljen i padne na manje od sedam miliona tona - najniži nivo još od 1976. godine.

Italijanski pirinač ostao bez vode, Španija gubi žitarice

Ništa bolja slika nije ni sa druge strane Alpa.

Na severu Italije, gde se nalazi srce evropske proizvodnje pirinča, nestašica vode ostavila je pojedina polja potpuno spržena. Koldireti, najveće italijansko udruženje poljoprivrednika, upozorava da je sušom različitog intenziteta pogođeno oko 60 odsto poljoprivrednog zemljišta zemlje.

Posebno je pogođena dolina reke Po, gde se proizvodi oko 80 odsto italijanskog pirinča. Na pojedinim mestima farmeri su zatekli potpuno suva polja sa uništenim biljkama, a zbog nedostatka vode primorani su da menjaju režim navodnjavanja kako bi spasli makar deo roda.

Foto: Lazslo Đere

Suša je pogodila i kukuruz, soju, voće i povrće, dok je proizvodnja mleka pala približno 20 odsto. Ukupna šteta italijanskoj poljoprivredi, kada se uračunaju suša, požari i nevremena, već se procenjuje na više od tri milijarde evra.

U Španiji su farmeri prijavili veliki manjak žitarica i stočne hrane.

U Kastilji i Leonu rod žitarica manji je oko 35 odsto, u području Madrida čak 49 odsto, a u Andaluziji oko 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja ovčijeg mleka pala je 6,5 odsto, a kozjeg 10,8 odsto.

Špansko Ministarstvo poljoprivrede očekuje da bi proizvodnja žitarica u sezoni 2026/27. mogla da padne sa prošlogodišnjih 24 miliona tona na nešto više od 18,5 miliona tona.

Nemačka ostaje bez 3,3 miliona tona žitarica

Problemi nisu ograničeni samo na jug Evrope.

Nemačko udruženje poljoprivrednika procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja žitarica iznositi oko 41,9 miliona tona, odnosno približno 3,3 miliona tona manje nego 2025. godine, što predstavlja pad od oko sedam odsto.

U najteže pogođenim delovima juga zemlje farmeri upozoravaju da bi na pojedinim njivama moglo da dođe i do potpunog gubitka roda.

Foto: Shutterstock

Problema ima i Poljska. Poljski poslovni list Puls Biznesu upozorio je još u julu da je približno trećina zemlje izložena riziku od poljoprivredne suše i da bi dugoročni nedostatak vode mogao da poveća zavisnost zemlje od uvoza hrane.

Situacija ipak nije jednaka kod svih kultura - poslednije procene za poljski kukuruz bolje su nego za veliki deo zapadne Evrope, pa bi Poljska ove godine mogla čak da postane najveći proizvođač kukuruza u EU.

Ceh može da dostigne 180 milijardi evra

Poljoprivreda je samo jedan deo računa koji Evropa ovog leta plaća.

Procene ekonomista o ukupnoj šteti od suše i ekstremnih vrućina kreću se od najmanje 50 milijardi evra, dok analiza holandske Triodos banke procenjuje da bi ukupan udar na hranu, energetiku, saobraćaj i produktivnost mogao da dostigne čak 180 milijardi evra, odnosno približno jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije.

Za građane je, međutim, mnogo neposrednije pitanje šta će se dogoditi sa cenama hrane.

Manje povrća, žitarica, stočne hrane, jaja i drugih proizvoda znači manju ponudu, dok farmeri istovremeno imaju veće troškove vode, energije i hrane za stoku.

Glavni ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Maksimo Torero upozorio je da se rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda obično prenosi na konačne cene hrane sa zakašnjenjem od tri do šest meseci. Njegova procena je da bi poskupljenja mogla ozbiljnije da se osete krajem ove i tokom naredne godine.

Drugim rečima, ono što je ovog leta izgorelo na evropskim njivama tek treba da stigne do računa na kasama.

BONUS VIDEO