Peking u stanju šoka! Danas u 20 časova Tramp pokreće stravičan udar na Kinu: Preko Irana započinje haos koji će zapaliti ceo svet

Američki ministar finansija Skot Besent danas u 20 sati po srpskom vremenu izlazi pred novinare kako bi otkrio detalje Trampovog „ekonomskog Dana D“ protiv Irana, koji će gotovo sigurno imati i uticaja na trgovinu Kine sa Teheranom.

Tim paketom Vašington najavljuje najteže sankcije do sada i praktično traži od država koje i dalje posluju sa Teheranom da izaberu stranu.

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je 19. avgusta „ekonomski rat i izolaciju bez presedana“, uz upozorenje da će posledice pogoditi svaku zemlju čije banke, kompanije, aerodromi ili državne institucije Iranu budu pružale ekonomsku pomoć.

Besent je dan kasnije otišao korak dalje. U razgovoru za Si-En-Bi-Si najavio je da će danas objasniti „tačno šta ćemo uraditi“ i novi plan opisao kao „najveću koordinisanu ekonomsku izolaciju u istoriji sveta“.

„Ili ste sa nama ili ste protiv nas“, poručio je američkim saveznicima i drugim državama.

U autorskom tekstu objavljenom u Fajnenšel tajmsu uoči današnjeg obraćanja, Besent je dodatno pojačao poruku.

„U zoru počinje ekonomski Dan D - najveća finansijska ofanziva ikada pokrenuta protiv jednog protivnika“, napisao je, navodeći da je cilj da se preseku sve preostale ekonomske veze koje održavaju Iran.

Kina je "slon u sobi"

Najveće pitanje nije, međutim, šta će učiniti evropski saveznici Vašingtona, već šta će uraditi Kina - daleko najvažniji kupac iranske nafte. Prema Rojtersu, Kina kupuje više od 80 odsto iranske nafte koja se izvozi pomorskim putem.

Na direktno pitanje da li će se američka kampanja odnositi i na Peking, Besent nije dao potpuno otvoren odgovor.

Foto: Tanjug/AP

- Mnoge razgovore najbolje je voditi privatno - rekao je, a zatim dodao da Kina, prema njegovoj računici, dobija oko 50 odsto energije iz Zaliva i da bi joj zato bilo u interesu da pomogne ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i obaranju cena energije.

Poruka Pekingu završena je veoma jasno: bilo bi dobro da se Kina „uključi u program“.

Tržišta su pretnju shvatila ozbiljno. Brent je prošlu nedelju završio na 94,39 dolara po barelu, uz nedeljni rast od 6,39 odsto, dok je američka nafta poskupela 5,66 odsto. Danas su cene nešto pale dok trgovci čekaju šta će Besent konkretno objaviti.

Peking odgovorio Vašingtonu

Kineski odgovor nije dugo čekao. Ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da „sankcije i pritisak neće pomoći rešavanju problema“ i pozvalo na političko i diplomatsko rešenje.

Još oštriji bio je Global tajms, list pod okriljem partijskog Narodnog dnevnika, koji je američki plan protumačio potpuno drugačije od Vašingtona.

Prema njihovoj oceni, „ekonomski Dan D“ nije toliko nova američka ofanziva koliko pokušaj Vašingtona da smanji sopstvene gubitke i izvuče se iz bliskoistočnog sukoba promenom taktike nakon što vojna sredstva nisu donela željeni rezultat.

Global tajms posebno se uhvatio za Besentovu formulaciju „ili ste sa nama ili protiv nas“, ocenjujući da ona zapravo otkriva strateški problem Vašingtona – da SAD više nisu u stanju same da reše situaciju i zato pokušavaju da troškove pritiska na Iran prebace i na ostatak sveta.

Kineski list upozorava da ekonomske sankcije mogu da koncentrišu udar na jednu zemlju, ali da je gotovo nemoguće sprečiti da njihove posledice pogode i druge države kroz cenu energije, transporta i inflaciju.

Peking odbacuje i američki zahtev da obustavi trgovinu sa Iranom, tvrdeći da se protivi jednostranim sankcijama i takozvanoj jurisdikciji dugog dometa. Argument kineske strane je da bi prihvatanje takvog principa značilo da Vašington praktično dobija pravo da određuje sa kim druge države smeju da trguju.

Ta kritika, međutim, ima i očiglednu slabu tačku. Kina sama godinama koristi ekonomsku i vojnu moć kako bi nametala svoje interese u Indo-Pacifiku, posebno u sporovima u Južnom kineskom moru sa Filipinima, dok su odnosi sa Japanom opterećeni teritorijalnim i bezbednosnim sporovima. Zbog toga kinesko pozivanje na neprihvatljivost pritiska velikih sila nije bez sopstvenih protivrečnosti.

Iran podeljen - predsednik traži kraj rata, generali prete

Trampov ultimatum istovremeno je ponovo ogolio duboku razliku između civilnog i tvrdog vojnog krila iranskog rukovodstva.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan poručio je u petak da je bolje rat završiti sada, dok se Iran, kako tvrdi, nalazi „u poziciji moći i dostojanstva“.

- Bolje je da sada okončamo rat, dok smo u poziciji moći i dostojanstva - rekao je Pezeškijan, koji poslednjih dana sve otvorenije zagovara diplomatski izlaz iz sukoba.

Gotovo istovremeno iz vojnog vrha stigla je potpuno drugačija poruka.

Načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga general-major Ali Abdolahi upozorio je da će Iran na nove američke pretnje odgovoriti „porazno, kazneno i razorno“, navodeći da su snage zemlje spremne na kopnu, moru, u vazduhu, protivvazdušnoj odbrani i sajber prostoru.

Još dalje otišao je Mohsen Rezai, novi sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i nekadašnji komandant Revolucionarne garde.

Rezai je upozorio susedne zemlje da bi priključivanje novoj američkoj ekonomskoj kampanji protiv Irana moglo biti tretirano kao neprijateljski čin, dok je Teheran zapretio potpunim prekidom izvoza nafte iz Zaliva ukoliko se „ekonomski rat“ nastavi.

Pretnja se ne odnosi samo na Ormuski moreuz. Rezai je upozorio da bi Iran mogao da napadne američke naftne i druge ekonomske interese u regionu, kao i infrastrukturu zemalja koje bi se priključile američkom pritisku.

Zaliv između dve vatre

Time su države Zaliva praktično stavljene između dve pretnje. Vašington im govori da moraju da izaberu između SAD i Irana, dok Teheran upozorava da će priključivanje ekonomskom ratu imati posledice.

A iranske pretnje udarom na energetsku infrastrukturu nisu samo retorika.

U napadima u aprilu pogođena je saudijska energetska infrastruktura, uključujući strateški naftovod istok-zapad koji omogućava Saudijskoj Arabiji da deo nafte izveze mimo Ormuskog moreuza. Protok kroz taj pravac tada je smanjen za oko 700.000 barela dnevno.

Upravo zato je mogućnost nove eskalacije oko Ormuza globalni problem, a ne samo američko-iranski obračun. Moreuz ostaje jedna od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, dok smanjeni protok već mesecima drži cene goriva pod pritiskom.

Besent tvrdi da novi ekonomski udar zapravo smanjuje opasnost od obnove velikih vojnih operacija. U intervjuu za Si-En-Bi-Si rekao je da maksimalni ekonomski pritisak znači da „verovatno neće biti velikog ponovnog pokretanja kinetičkih operacija“.

Vašington, drugim rečima, pokušava da vojni pritisak zameni finansijskim gušenjem.

Problem je što Iran i dalje raspolaže raketama i dronovima dovoljnim da ugrozi tankere i infrastrukturu u Zalivu, dok bi pokušaj potpunog presecanja njegovih prihoda mogao da poveća, a ne smanji motiv Teherana da ponovo zatvori Ormuski moreuz.

Kina neće spasavati Iran, ali ne želi ni njegov slom

Peking nema razlog da direktno ulazi u američko-iranski rat, ali ima snažan strateški interes da Iran ne bude potpuno slomljen.

Slična logika već je izbila na površinu u slučaju Rusije. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je tokom sastanka sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas u Briselu u julu 2025, prema izvorima upoznatim sa razgovorom, rekao da Kina ne želi ruski poraz u Ukrajini jer bi to omogućilo SAD da svoju punu pažnju prebace na Kinu. Peking tu izjavu nije javno potvrdio, a kineska zvanična pozicija i dalje glasi da nije strana u sukobu.

Ista strateška računica može da se primeni i na Iran: Teheran za Peking ne mora da pobedi SAD, ali njegov potpuni slom ne bi odgovarao Kini jer bi Vašingtonu oslobodio političke, vojne i ekonomske kapacitete za druga žarišta.

Zbog toga će ključ današnjeg Besentovog nastupa biti mnogo širi od pitanja šta će se naći na novoj američkoj listi sankcija. Prava stvar koju treba pratiti jeste dokle je Vašington spreman da ide protiv država koje odbiju da prekinu veze sa Iranom - pre svega protiv Kine - i da li će „ekonomski Dan D“ približiti kraj rata ili izazvati novi udar na Ormuski moreuz i svetsko tržište nafte.

BONUS VIDEO