Putin prži NATO, meta je sve od Narve do Suvalkskija! Objavljene najgore moguće vesti: Evo šta je krajnji cilj Moskve

Rusija bi, ukoliko odluči da direktno testira odlučnost NATO, mogla da izbegne klasičnu invaziju i umesto nje udari na najslabije tačke Alijanse sabotažama, prikrivenim operacijama, ograničenim vojnim prodorima i sajbernapadima, ocenjuju zapadni bezbednosni stručnjaci.

Nemački Bild izdvojio je nekoliko scenarija koji se godinama razmatraju u vojnim i bezbednosnim krugovima, od presecanja podmorskih kablova do zauzimanja Suvalkskog koridora, dok se u paralelnim zapadnim analizama kao još jedna mogućnost navodi veliki sajbernapad na kritičnu infrastrukturu.

Ni za jedan od tih scenarija nema dokaza da predstavlja usvojen ruski plan napada - reč je o ratnim simulacijama i procenama mogućih načina na koje bi Moskva mogla da proveri da li će NATO zaista reagovati kao jedinstven savez.

Prvi udar mogao bi da dođe sa dna mora

Jedan od najtežih napada za pripisivanje Rusiji mogao bi da se dogodi daleko od bilo koje granice - na morskom dnu.

Rusija raspolaže specijalizovanim podmornicama i jedinicama sposobnim da deluju oko komunikacionih kablova, energetskih veza, gasovoda i druge infrastrukture.

Ako bi nekoliko ključnih kablova ili cevovoda bilo prekinuto gotovo istovremeno, posledice bi mogle da budu ozbiljne - od poremećaja interneta i komunikacija do problema sa energetikom i trgovinom.

Najveći problem za NATO bio bi dokazivanje ko je napad izveo.

Sabotaža na otvorenom moru mogla bi da stvori upravo onu sivu zonu koja Moskvi, prema zapadnim procenama, najviše odgovara: šteta je ogromna, ali nema odmah jasnog odgovora na pitanje da li je počeo rat.

"Krimski scenario" u Narvi ili Daugavpilsu

Druga mogućnost bila bi mnogo opasnija politički.

U estonskoj Narvi ili letonskom Daugavpilsu mogli bi da počnu protesti zbog navodne ugroženosti ruskog stanovništva, zatim bi se pojavili "aktivisti", naoružani ljudi bez vojnih oznaka i organizovane grupe, dok bi Moskva tvrdila da sa događajima nema nikakve veze.

To je scenario napravljen po modelu događaja na Krimu 2014. godine.

Ideja bi bila da se NATO dovede pred dilemu: da li je u pitanju agresija Rusije koja aktivira član 5, unutrašnji nemir, separatistički pokret ili policijski problem?

Foto: EPA/Shutterstock/AvailableViking

Dok bi saveznici pokušavali da se dogovore šta se zapravo događa, prikrivene snage mogle bi da preuzmu ključne objekte, posle čega bi se regularne jedinice pojavile pod obrazloženjem da "uspostavljaju red".

Narva je posebno osetljiva zbog položaja neposredno uz rusku granicu i velikog broja stanovnika koji govore ruski. Slične karakteristike ima i Daugavpils u Letoniji.

Ipak, upravo je ovaj scenario danas mnogo teže izvesti nego 2014. Estonija, Letonija i Litvanija godinama pripremaju svoje snage za upravo takvu operaciju i malo je verovatno da bi se neoznačeni naoružani ljudi danas mogli pojaviti bez neposredne vojne reakcije.

Bitka za Baltik - Gotland i Olandska ostrva

Treći scenario bio bi otvoreniji i vojno mnogo opasniji.

Ruske snage mogle bi da pokušaju iznenadno zauzimanje strateških ostrva u Baltičkom moru - švedskog Gotlanda ili finskih Olandskih ostrva.

Gotland je posebno važan jer se nalazi praktično u centru Baltika. Onaj ko na njemu rasporedi snažne protivvazdušne i protivbrodske sisteme može ozbiljno da oteža kretanje aviona i brodova NATO prema Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

Rusija bi, prema takvom scenariju, pokušala da munjevitim desantom zauzme ostrvo i zatim ga pretvori u ogromnu platformu za kontrolu mora i vazdušnog prostora.

Slična logika odnosi se na Olandska ostrva između Švedske i Finske, čiji poseban demilitarizovani status dodatno komplikuje njihovu odbranu.

Svalbard - udar tamo gde NATO najmanje očekuje

Još neobičniji scenario vodi daleko na sever, prema arhipelagu Svalbard.

Svalbard pripada Norveškoj, što znači da se nalazi pod suverenitetom države članice NATO, ali ima poseban međunarodnopravni status.

Rusija tamo već decenijama ima sopstveno naselje Barencburg.

Prema scenariju koji razmatraju zapadni stručnjaci, Moskva bi mogla da izazove krizu pozivajući se na navodno kršenje sporazuma o Svalbardu ili potrebu da zaštiti ruske građane, a zatim da pokuša da zauzme određene strateške tačke.

Takva operacija imala bi dodatnu vrednost za Rusiju jer se samo nekoliko stotina kilometara dalje nalazi Kolsko poluostrvo - jedno od najvažnijih vojnih područja države, sa bazama Severne flote i ključnim delom ruske pomorske nuklearne sile.

Atlantik kaunsil je u posebnoj studiji upravo Svalbard označio kao jedan od scenarija koji bi za Moskvu nosio relativno niži rizik u poređenju sa velikom kopnenom invazijom NATO teritorije.

Suvalkski koridor - baltička noćna mora

Najpoznatiji scenario direktnog rata Rusije i NATO vodi preko Suvalkskog koridora.

Reč je o uskom pojasu između Poljske i Litvanije koji razdvaja rusku Kalinjingradsku oblast od Belorusije.

To je ujedno jedina kopnena veza baltičkih država sa ostatkom NATO teritorije.

U hipotetičkom napadu ruske i beloruske snage krenule bi iz pravca Belorusije ka Kalinjingradu i pokušale da preseku taj koridor.

Foto: Shutterstock

Ako bi operacija uspela, Estonija, Letonija i Litvanija bile bi kopnenim putem praktično odsečene od ostatka Alijanse.

Moskva bi zatim mogla da pokuša da stvori svršen čin pre nego što NATO uspe da prebaci velike snage iz Poljske, Nemačke i drugih država.

U još širem scenariju, udar na Suvalki bio bi praćen desantom na Gotland, masovnom upotrebom dronova i pokušajem da se NATO spreči da koristi svoju ogromnu vazdušnu prednost na Baltiku.

Šesti scenario - rat bez ijednog tenka

Rusija za testiranje NATO ne bi morala da šalje nijednog vojnika preko granice.

Veliki sajbernapad mogao bi da paralizuje aerodrom, berzu, elektroenergetsku mrežu, železnicu, zdravstveni sistem ili drugu kritičnu infrastrukturu neke članice Alijanse.

Upravo je ovakav napad posebno problematičan zbog pitanja odgovora.

NATO priznaje da ozbiljan sajbernapad u određenim okolnostima može da bude tretiran kao napad koji aktivira kolektivnu odbranu, ali bi pre toga moralo pouzdano da se utvrdi ko ga je izvršio.

A to može biti veoma teško.

Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da bi napad na bolnice ili sisteme za snabdevanje krvlju, na primer, mogao da dovede do ljudskih žrtava i ozbiljne panike iako nije ispaljen nijedan metak.

Cilj ne mora biti pobeda - dovoljno je podeliti NATO

Zajednička tačka svih ovih scenarija nije pokušaj Rusije da konvencionalnim ratom osvoji čitavu Evropu.

Mnogo važniji cilj bio bi da se NATO dovede u situaciju u kojoj članice počinju da se prepiru oko toga šta se zapravo dogodilo i koliko daleko treba ići u odgovoru.

Da li zbog nekoliko desetina neoznačenih naoružanih ljudi treba rizikovati rat nuklearnih sila?

Da li je prekid podmorskog kabla dovoljan razlog za vojni odgovor?

Da li se zbog nekoliko kilometara teritorije odmah aktivira član 5?

Upravo su takva pitanja srž zapadnog straha da bi Moskva jednog dana mogla da pokuša da testira odlučnost Alijanse ne velikom invazijom, već pažljivo ograničenom operacijom.

Ta zabrinutost dodatno je porasla posle nedavne posete direktora CIA Džona Retklifa Moskvi. Američki mediji objavili su da je jedna od njegovih poruka ruskoj strani bila upozorenje da ne pokušava vojnu provokaciju protiv članica NATO. Američke procene istovremeno govore da veliki ruski napad trenutno nije najverovatniji scenario, ali da bi ograničene ili hibridne operacije predstavljale realniji rizik.

BONUS VIDEO