Jezivo otkriće! Isplivao pravi pakleni plan šefa CIA za Rusiju - ni Putin nije slutio da ovo spremaju, mnogo je dublje nego što se mislilo

Iznenadna i gotovo potpuno tajna poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi možda nije bila samo upozorenje Rusiji, već deo mnogo šire političke igre u kojoj Baltičke države traže milijarde iz novog budžeta Evropske unije.

Dobar deo njihovog rastućeg vojnog računa završava kod američke odbrambene industrije, ocenjuje kolumnistkinja RT internešenela Rejčel Marsden.

Marsden polazi od jednostavnog pitanja: šta je šef CIA morao lično da kaže u Moskvi, a nije moglo da bude preneto nekim od brojnih kanala koji već postoje između Vašingtona i Kremlja?

Retklif je 25. avgusta nenajavljeno doputovao u Moskvu, gde je proveo svega nekoliko sati i razgovarao sa ruskim obaveštajnim zvaničnicima, ali se nije sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Donald Tramp je čitavu stvar kasnije opisao kao „polu-rutinsku“, bez ozbiljnijeg objašnjenja šta je taj izraz uopšte trebalo da znači.

U medijima je potom počela prava lavina verzija. Jedni su tvrdili da je Retklif tražio od Moskve da smanji podršku Iranu, drugi da je pokušao da oživi pregovore o Ukrajini, a pojavila se i tvrdnja da je došao da upozori Rusiju da ne pokušava da testira NATO napadom na neku od Baltičkih država.

Marsden, međutim, skreće pažnju na detalj koji čitavu priču čini znatno zanimljivijom.

Pre Moskve, Retklif je bio upravo u Letoniji.

Njegov avion sleteo je kod Rige, gde se sastao sa letonskim premijerom Andrisom Kulbergsom, pre nego što je nastavio put ka ruskoj prestonici.

Sedam milijardi razloga za uzbunu

Upravo u tom trenutku Letonija vodi ozbiljnu bitku za novac iz novog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine.

Riga traži oko sedam milijardi evra dodatne evropske podrške kako bi pokrila troškove povećanog izdvajanja za odbranu, jačanje istočne granice i ekonomske posledice prekidanja veza sa Rusijom.

Kulbergs je zahtev obrazložio tvrdnjom da Letonija ne štiti samo sebe, već spoljašnju granicu čitave Evropske unije i NATO-a i da zbog toga teret ne može da ostane samo na letonskim poreskim obveznicima.

Marsden u tome vidi poznat obrazac.

Kijev godinama poručuje Evropi da brani čitav kontinent i da zato evropske države treba da plate račun. Baltičke zemlje, prema njenom tumačenju, sada koriste gotovo identičan argument: mi smo prva linija prema Rusiji, dakle Brisel treba da finansira našu bezbednost.

Samo što cifra više nije simbolična.

Letonski vojni budžet za 2026. iznosi oko 2,16 milijardi evra, odnosno približno 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok Riga ide ka izdvajanju od oko pet odsto BDP-a za odbranu.

U pregovorima o novom evropskom budžetu Letonija otvoreno traži da njen položaj na granici sa Rusijom bude posebno finansijski nagrađen.

Tu Marsden postavlja ključno pitanje: kome će na kraju otići taj novac?

Evro iz Brisela, rakete iz Amerike

Baltičke države poslednjih godina ubrzano kupuju američko naoružanje.

Litvanija je trenutno najveći kupac američkog oružja među tri Baltičke države. Njeno Ministarstvo finansija navodi da je približno petina svih vojnih nabavki usmerena ka Sjedinjenim Američkim Državama, a ukupna vrednost kupovina dostigla je gotovo dve milijarde dolara.

Samo dve baterije američkog raketnog sistema HIMARS Litvaniju će koštati oko 778 miliona dolara. Tu su i protivoklopni sistemi „Džavelin“, oklopna vozila, helikopteri „Blek hok“ i rakete AMRAAM.

Letonija takođe ubrzano produbljuje saradnju sa američkom vojnom industrijom. Riga i Vašington su ove godine potpisali sporazum o ubrzanom razvoju i nabavci bespilotnih i protivdronovskih sistema, uz nastavak razgovora o isporukama američkog naoružanja.

Američki Kongres je dodatno odobrio 200 miliona dolara kroz Baltičku bezbednosnu inicijativu, program koji upravo omogućava Estoniji, Letoniji i Litvaniji nabavku američke vojne opreme.

Marsden zato izvodi provokativnu računicu: Brisel daje novac Baltiku da se zaštiti od Rusije, a Baltik tim novcem kupuje američko oružje.

U takvoj postavci, svaki novi talas straha od ruskog napada istovremeno postaje i veoma snažan argument u pregovorima o evropskim milijardama.

Retklif stigao baš kada treba

Zato joj posebno pada u oči vreme Retklifove posete.

Šef CIA dolazi prvo u Letoniju, zatim iznenada leti u Moskvu, a ubrzo potom u američkim medijima pojavljuju se informacije da je navodno upozorio Rusiju da ne napada NATO, posebno Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Istovremeno, baltički lideri pokušavaju da ubede Brisel da upravo zbog ruske opasnosti njihovo istočno krilo mora da dobije mnogo više novca iz budžeta EU.

Za Marsden je vremensko poklapanje dovoljno upadljivo da postavi pitanje da li je čitava epizoda sa Retklifom, namerno ili ne, postala savršen argument za baltičku finansijsku kampanju.

Dokaz da je njegova poseta organizovana upravo radi toga ne postoji. Bela kuća nije objavila sadržaj razgovora u Moskvi, a različiti američki mediji naveli su čitav niz mogućih tema.

Ali tajnovitost je samo pojačala spekulacije.

Čak i američki Savet za spoljne odnose konstatuje da je moguće da Retklifova misija nije bila namenjena samo Moskvi, već i smirivanju zabrinutosti evropskih saveznika, posebno Baltičkih država.

Prekinuli veze sa Rusijom, sada račun šalju Briselu

Letonija pritom kao jedan od razloga za dodatnu evropsku pomoć navodi ekonomsku cenu drastičnog smanjenja poslovnih odnosa sa Rusijom.

Tu je, međutim, važno napraviti razliku.

Nije ukupna trgovinska razmena pala sa više od dve milijarde na 193 miliona evra, kako se ponegde tvrdi. Zvanični letonski podaci pokazuju da je uvoz iz Rusije od 2022. do 2025. pao za 91 odsto – sa 2,129 milijardi na 193 miliona evra. Letonija je istovremeno tokom 2025. i dalje izvozila robu u Rusiju vrednu više od 960 miliona evra.

Riga sada upravo ekonomske posledice udaljavanja od Rusije koristi kao jedan od argumenata za dodatnih sedam milijardi iz evropskog budžeta.

Na to se nadovezuje energetski udar izazvan ratom sa Iranom.

Cene goriva u Letoniji snažno su porasle, mada ne za 83 odsto kako navodi Marsden. Zvanična statistika pokazuje da je prosečna cena goriva u avgustu bila 8,8 odsto viša nego u julu i 22,1 odsto viša nego godinu ranije, dok je dizel za samo mesec dana poskupeo 11,5 odsto.

Rat SAD i Irana i poremećaji u Ormuskom moreuzu dodatno su podigli cenu nafte i energenata širom sveta, pa tako i evropskim zemljama koje su prethodno drastično smanjile oslanjanje na rusku energiju.

BONUS VIDEO