Počelo opkoljavanje Rusije! NATO vojska se iznenada pojavila na granicama: Zapadni mediji objavljuju udarne vesti, svet je zanemeo

Estonija, članica NATO, trajno premešta svoje ključne borbene jedinice sa zapada zemlje na položaje bliže ruskoj granici i prelazi na novu strategiju "aktivne odbrane", prema kojoj bi vojska u slučaju sukoba trebalo da uđe u borbu odmah na istočnoj granici.

To je objavio Fajnenšel tajms pozivajući se na estonske vojne, obaveštajne i odbrambene zvaničnike.

Glavnina Prve estonske brigade, jedne od najvažnijih borbenih formacija u zemlji, biće prebačena iz velike baze Tapa u Jihvi, grad udaljen oko 50 kilometara od ruske granice, gde se već grade novi vojni objekti.

- Moramo da počnemo od granice i da pobeđujemo već u prvim bitkama - rekao je komandant brigade pukovnik Tarmo Kundla.

Vojska napušta staru doktrinu

Promena predstavlja veliki zaokret u estonskom načinu planiranja odbrane.

Posle 2014. godine Tallinn je računao da bi u slučaju ruskog napada rezervisti bili brzo mobilisani, nakon čega bi estonske jedinice vodile pokretnu odbranu, usporavale protivničko napredovanje i čekale dolazak većih NATO snaga.

Rat u Ukrajini promenio je tu računicu. Estonski vojni vrh zaključio je da bi gubitak teritorije na samom početku sukoba mogao da bude izuzetno teško nadoknadiv, pa je u maju u odbrambenu politiku uveden koncept „aktivne odbrane“.

Zbog toga se elitne jedinice iz Tape, koja se nalazi znatno dublje u unutrašnjosti zemlje, trajno pomeraju prema istoku.

- U procesu smo menjanja svega - rekao je Fajnenšel tajmsu zvaničnik estonskog Ministarstva odbrane.

Poseban značaj dobija Narva, grad neposredno uz granicu sa Rusijom. Tamo se gradi nova vojna baza predviđena za stalni smeštaj oko 200 vojnika, dok bi u slučaju potrebe mogla da primi još približno 800, odnosno ukupno do 1.000 pripadnika vojske.

Kupili rakete dometa do 300 kilometara

Premeštanje jedinica samo je jedan deo mnogo šireg estonskog vojnog programa.

Estonija je tokom prethodne godine ugovorila ukupno devet američkih višecevnih raketnih sistema „hajmars“, zajedno sa balističkim raketama M57 dometa do 300 kilometara. Tallinn je naručio i devet južnokorejskih sistema „čunmu“, takođe sposobnih za dejstvo na velikim udaljenostima.

Estonske vlasti istovremeno razgovaraju sa proizvođačima o nabavci dodatnih raketa dugog dometa. ERR je ranije objavio da se među razmatranim opcijama nalazi i američka krstareća raketa „Barakuda“, koja može da se lansira sa sistema „hajmars“.

Američki Lokid Martin u Estoniji gradi i centar za održavanje „hajmarsa“, koji bi trebalo da opslužuje sve tri baltičke države.

Vojni budžet Estonije ove godine trebalo bi da poraste za čak 42 odsto, na oko 2,4 milijarde evra, što odgovara približno 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda.

BONUS VIDEO