• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: express.hr

14.07.2015

11:16

TEORIJA ZAVERE Evitu Peron je ubio muž, uradio joj je lobotomiju!

Vesti

TEORIJA ZAVERE Evitu Peron je ubio muž, uradio joj je lobotomiju!

Podeli vest

Neurolog Danijel Nidženson smatra da poznata Evita nije umrla od posledica raka, već zbog operacije mozga

Nekoliko nedelja pre smrti, Eva Peron stajala je uz svog supruga Huana tokom njegove druge inauguracije za predsednika Argentine. Rak grlića materice ju je toliko oslabio da je bila u nekoj vrsti kaveza koji je trebalo da pruža potporu njenim slabim udovima, a težila je svega 36 kilograma, piše BBC. 

Tako barem glasi zvanična priča. 

Ali neurolog s Jejla, Daniel Nidženson, pronašao je nove dokaze koji upućuju na drugačiji razvoj događaja. 

Prema Nidžensonovoj teoriji, muškarac koji se nalazio pored Eve na spomenutoj paradi bio je odgovoran za njeno brzo propadanje, jer ju je naterao na rizičan medicinski zahvat. 

Lobotomija, koja uključuje sečenje neuronskih veza između čeonog režnja i preostalog dela mozga, predstavlja proceduru koja je trebalo u potpunosti da ukine emotivne rekacije. 

AP PHOTO


Ova operacija bila je državna tajna sve do 2011. godine, kad je Nidženson došao do rendgenskih snimaka Evinog skeleta nakon smrti, koje su uključivali i snimke lobanje na kojima postoje znakovi da je ona bušena. 

Jedan od mogućih scenarija jeste da je lobotomija bila drastična mera kojom su pokušali da olakšaju bolove koje je osećala zbog raka. Iako sama procedura ne bi nužno smanjila samu bol, smanjene emocije mogle su da pomognu pacijentkinji da izdrži patnju. 

S druge strane, na osnovu svedočenja nekoliko izvora bliskih celom događaju, Nidženson veruje da je ovim činom Evin suprug povukao očajnički potez kako bi obuzdao sve opasnije ponašanje svoje supruge. 

AP PHOTO


- Bio je to savršen način da 'smiri' Evitu i spreči građanski rat, pokušavajući istovremeno da umanji njene bolove zbog raka - navodi Nidženson.

Evitini postupci nekada su bili prilično nepromišljeni u godini pre njene smrti. Kao prva dama, bila je odgovorna za mnogo toga vezanog za socijalnu politiku, ali početkom 1950-ih u vladi se pojavilo više frakcija. 

Možda zbog teskobe i bolova, počela je sve oštrije da se obraća onima koji nisu delili njeno mišljenje. 

- U svojem poslednjem javnom obraćanju, 1. maja 1952. godine, što je Praznik rada u Argentini, ona je prozivala neprijatelje - kaže Nidženson. 

Takođe je diktirala dokument od 79 stranica pod nazivom 'Moja poruka' u kojem se primećuju tragovi njene ratobornosti i nasilništva. 

- Spominjala je 'neprijatelje naroda' koji su bili 'neosetljivi i odvratni i hladni kao žabe i zmije'. Uzvisivala je 'svetu vatru fanatizma' i bila je 'protiv imbecila' koji su pozivali na razboritost. Naredila je argentinskom narodu da se 'bori za oligarhiju' - napisao je Nidženson.
Sve to nisu bile samo puste pretnje jer je iz bolesničke postelje, bez suprugovog znanja, naručila 5.000 automatskih pištolja i 1.500 mitraljeza od holandskog princa Bernharta, kojima je želela da naoruža radnike sindikaliste, kako bi oformili radničku miliciju. 

AP PHOTO



Te vesti bile bi i više nego dovoljne da naprave razdor među frakcijama Peronovih saradnika, koji su prethodno iskazali nezadovoljstvo prema Evitinoj moći i popularnosti. Zemlji je ozbiljno pretio građanski rat. 

Lobotomija je u to vreme već stekla slavu u SAD-u, kao oblik lečenja nekontrolisane agresije i impulsivnog nasilja, pa je lako moguće da je Huan u njoj video rešenje problema. 

Budući da je Nidženson prvo pregledao Evitinu zdravstvenu dokumentaciju, kontaktirao je kolegu hirurga, Džejmsa Popena, koji je potvrdio njegove sumnje. 

Tokom intervjua, razgovarao je i s Popenovom medicinskom sestrom i bliskom saradnicom, Manenom Rikelme, koja je potvrdila da se operacija odvijala protiv Evitine volje. 

Lekaru su morali da naprave operacionu salu u zadnjem delu palate, kaže Rikelme, a kako bi operacija ostala tajna, oružani čuvari su nadgledali celu proceduru.

Verovatno je jedan od najuznemirujućih podataka to da je pre ove operacije Popen prvo morao da vežba izvođenje lobotomije na zatvorenicima u Buenos Ajresu, na Huanov zahtev. Očigledno je Huan želeo da njegova supruga preživi operaciju. 

AP PHOTO


Hirurški zahvat je uspeo da ućutka Evitu, ali je takođe ubrzao i dolazak njenog kraja. 

Nakon lobotomije, prestala je da jede, i umrla 26. jula 1952. godine. 

Popen je, tvrde njegovi poznanici, duboko zažalio zbog svoje upletenosti u ceo događaj i bola koji je naneo. 

Koji motivi su se nalazili iza ove operacije verovatno se nikad neće saznati jer se možemo pouzdati u svedočenja šačice ljudi. 

Ali mogućnost zavere dodaje još jedan tragičan moment životu posebne i kontroverzne žene koja, iako je živela svega 33 godine, i danas fascinira mnoge. 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Tagovi:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Politika

TV

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set