KAKO SRBI PAMTE ŠIRAKA! Hteo da zauzme Srebrenicu, zalagao se za bombardovanje, a jedna njegova izjava o Srbima ostavlja bez reči... (VIDEO)

Širak je imao i jednu od glavnih uloga u vođenju sastanka u Rambujeu koji je imao za cilj okončanje sukoba na Kosovu

Žak Širak, bivši predsednik Francuske preminuo je jutros u 86-oj godini. Širak je bio šef države od 1995. do 2007. godine, a poslednje godine njegove vladavine obeležili su korupcijski skandali.

Širak je bio na čelu zemlje u vreme kada su besneli ratovi na Balkanu i žestoko je kritikovao politiku Slobodana Miloševića. On je bio jedan od prvih stranih lidera koji se zalagao za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine u kojem je poginuo veliki broj civila i pričinjena je velika materijalna šteta.

Širak je imao i jednu od glavnih uloga u vođenju sastanka u Rambujeu koji je imao za cilj okončanje sukoba na Kosovu. On je, takođe, i prvi predsednik jedne zemlje-članice EU i NATO, koji je posle NATO agresije posetio SRJ. Tada je u Beograd doneo i jedan zahtev, a on se ticao saradnje sa Haškim tribunalom i isporučivanja osumnjičenih ratnih zločinaca.

Srebrenica 

Biblioteka Bila Klintona, nekadašnjeg predsednika SAD, objavila je pre nekoliko godina do tada nepoznate dokumente o ratu u BiH, u kojima je dosta pažnje posvećeno inicijativi Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, da se Srebrenica vojnom silom oslobodi i preuzme od Srba.

- Francuska je spremna sve svoje vojne potencijale stavi iza akcije za ponovno zaposedanje Srebrenice. Još ne znam šta Britanci misle. Oni su direktno zainteresovani jer je Goražde, gde su njihovi vojnici, blizu Srebrenice. Pitam se hoće li se i oni, kako su to Holanđani uradili u Srebrenici, samo spakovati i otići. Ne želim da Francuska bude saučesnik u takvoj situaciji -  rekao je Širak Klintonu.

 

 

Tadašnji francuski predsednik dodao je i da vojna operacija vraćanja Srebrenice Bošnjacima zavisi od volje SAD, Velike Britanije i Nemačke. Širak je naglasio i da njegova zemlja ne može dopustiti "da se oni poubijaju a mi sedimo i ne radimo ništa, čime postajemo saučesnici".

Klinton je na to odgovorio da ceni čvrst stav Francuske po pitanju Srebrenice, ali je naglasio da je za njega Goražde mnogo bitnije.

- Goražde je bitnije od Srebrenice i od Žepe, kako zbog veličine, tako i zbog psihološkog efekta -  naveo je Klinton, dodajući da će Srbi, ako se nešto desi u Goraždu, smatrati "da imaju odrešene ruke za napad na Sarajevo".

Ipak, u dokumentima se navodi da Britanci nisu bili spremni za brzu i nasumičnu odluku o vojnoj akciji u BiH, uprkos pritiscima iz Pariza.

Takođe, Britanci su smatrali da Srbi mogu zauzeti Žepu kad god to žele, iako su sumnjali da će se to desiti jer im je "neophodno nekoliko dana da 'svare' Srebrenicu". U dokumentu se još navodi i da je Velika Britanija još jednom izrazila spremnost da zadrži svoje vojnike u BiH.

- Jedan od osnovnih razloga zašto sam mislio da je ispravno poslati britanske vojnike tamo (u BiH) i zašto oklevam da ih povučem jeste što u tom slučaju preti opasnost od šireg balkanskog rata -  naveo je Džon Mejdžor, tadašnji britanski premijer.

 

(VIDEO) FRANCUSKI SPECIJALCI LOVILI SRBE PO BOSANSKIM PLANINAMA! MIteran nije hteo da se izjasni protiv Srba, a onda je DOŠAO ŠIRAK... Šokantne tvrdnje francuskog novinara!

Rambuje

Početku konferencije prethodili su meseci diplomatski sastanaka, nakon kojih je usledilo objavljivanje predloga mirovnog sporazuma, na čiji su sadržaj ozbiljne primedbe imale obe strane - vlast u Beogradu i kosovski Albanci.

Ceremoniji otvaranja su, osim delegacija Srbije i kosovskih Albanaca, prisustvovali i kopredsednici konferencije Iber Vedrin i Robin Kuk kao posrednici, a skup je zvanično otvorio Žak Širak, tadašnji francuski predsednik.

- Pozivam vas da omogućite da snage života trijumfuju nad silama zla. Svet vas posmatra i čeka. Retki su momenti kada je istorija u rukama samo nekoliko ljudi. To je slučaj danas kada ste zauzeli mesta za ovim pregovaračkim stolom - rekao je tada Širak.

Prema opštoj oceni, ambiciozno zamišljena i pompezno najavljena mirovna konferencija u Rambujeu, bila je zakazana prerano i bez adekvatne pripreme, i unapred osuđena na neuspeh.

Bombardovanje 1999.

Tadašnji francuski predsednik Žak Širak podržao je inicijativu svetskih moćnika o bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, a kontigent francuskih vojnika bio je jedan od brojnijih u misijama NATO na našu zemlju. Pored mnogobrojnih skandaloznih izjava na račun nedužnih građana Srbije, jednom se posebno istakao i Širak.

- Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista - rekao je tadašnji šef Francuske.

Epilog je poznat - posle 17 dana pregovori su propali, a 24. marta 1999. godine je započelo NATO bombardovanje Savezne republike Jugoslavije.

Odluka o bombardovanju Srbije i Crne Gore doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Međutim, veruje se da je bombardovanje moglo da ima i veće posledice, makar u Beogradu, da nije upravo Širak stavio veto na bombardovanje beogradskih mostova. To je rekao i Žan-Pjer Verne, njegov nekadašnji saradnik kada je dao intervju za srpske medije.

Foto: Zoran Sinko

- Čak i za vreme NATO bombardovanja, kada smo morali da se priključimo akciji alijanse, francuski avioni su samo leteli nad Srbijom i probijali zvučni zid, ali meni nije poznat slučaj da su bacali bombe. Takođe, predsednik Žak Širak je tada stavio veto na bombardovanje Pančevačkog mosta - rekao je Verne.

Postoje, međutim, mnogobrojne teorije i pretpostavke o tome zašto je Širak poštedeo beogradske mostove, a jedna od takvih teorija, koja nikad nije zvanično potvrđena, jeste i to da je načuo da se veliki broj francuskih državljana okuplja na mostovima kako bi izrazili solidarnost sa srpskim narodom.

Poseta Srbiji

Ipak, Širak je postao i jedan od prvih stranih državljana koji je posetio Jugoslaviju nakon pada režima Slobodana Miloševića.

On je u okviru prvog predsedničkog mandata, 2001, boravio u Beogradu gde je otvorio obnovljeni Francuski kulturni centar demoliran u danima NATO bombardovanja.

U Beogradu je boravio na poziv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u dvodnevnu zvaničnu posetu.

Takođe, prva Koštuničina poseta inostranstvu posle petooktobarskih promena 2000. bila je upravo Francuskoj, početkom 2001. na poziv Širaka.

Tokom posete Beogradu rekao je da "Jugoslavija mora da se vrati na mesto koje je očigledno njeno - mesto u evropskoj porodici".

Foto: Reuters

On se tada susreo i s tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije i predsednikom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojšom Čovićem, kao i predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem.

Radomir Diklić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj, za "Blic" je pre julske posete francuskog predsednika Emanuela Makrona opisao okolnosti koje su pratile dolazak Širaka.

- Demokratske promene krajem 2000. godine učinile su da tadašnja Jugoslavija bude veoma popularna u međunarodnoj zajednici i, čini mi se, posebno u Francuskoj. Podsećam da je predsednik Koštunica već posle dva meseca od promena, u decembru 2000, bio u poseti Francuskoj. Već to pokazuje da je Francuska tada pokazivala ogromnu političku i ekonomsku zainteresovanost za region u celini, a posebno za SRJ. Širakova poseta je bila izrazito politička. Razgovaralo se o stanju u regionu, demokratizaciji Srbije, hapšenju ratnih zločinaca i izručivanju Hagu... Važno mesto su imale teme u vezi sa približavanjem EU kao uvođenje bezviznog režima za naše građane. Predsednik Širak je obećao svaku pomoć Francuske gde god mi to budemo tražili - kaže Diklić i dodaje da je "Širakova poseta Beogradu u francuskoj javnosti bila praćena veoma velikim publicitetom, uz naglašene simpatije za tadašnju vlast u Beogradu".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Predrag

pre 6 godina

Naj negativnija licnost Francuske novije istorije . Osvedoceni neprijatelj Srpskog naroda i podrepas Americke politike .

3 1 Odgovori

Mik

pre 6 godina

Ma koji su nam Francuzi prijatelji...nikad nisu bili...niti ce biti

2 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari