KAKO JE NEMAČKA USPELA DA IMA NIZAK BROJ UMRLIH OD KORONE? Evo po čemu se razlikuju od Italije, Španije, Amerike...

Odnos broja zaraženih koronavirusom i umrlih od ove zaraze drastično se razlikuje od zemlje do zemlje, ali posebno u oči upada relativno nizak broj umrlih u Nemačkoj u odnosu na broj zaraženih pa se postavlja pitanje šta je tome razlog

- Da budem iskren, mi još znamo premalo o ovoj infekciji da bi dali odgovor na to pitanje - rekao je stručnjak Svetske zdravstvene organizacije (WHO) Ričard Pibodi.

On kaže kako je nizak broj umrlih u poređenju s brojem zaraženih još "zagonetan". Smrtnost od koronavirusa u Italiji je dvadeset puta viša nego u Nemačkoj.

Pibodi, međutim, odbija direktno poređenje ove dve zemlje.

- Ne možemo mešati kruške i jabuke. Okviri u kojima se razvija epidemija se razlikuju od zemlje do zemlje - rekao je stručnjak.

Stepen epidemije

Kao jedan od razloga različite smrtnosti, Pibodi navodi trenutak nastupanja epidemije.

- U Italiji i Španiji je epidemija verovatno počela ranije i dalje se razvila nego u Nemačkoj. Tamo su se prvi slučajevi pojavili mnogo ranije, a da nisu bili otkriveni i tako se virus neprimetno širio stanovništvom - objasnio je.

Potom je trebalo nešto vremena da se usled infekcije razviju zdravstvene komplikacije. Neki pacijenti možda su proveli sedmice na intenzivnoj nezi pre nego što su neki od njih umrli.

Foto: Tanjug

Starost

S obzirom da mnoge zemlje nisu obavile dovoljno testova, možemo samo znati prosečnu starost onih za koje je dokazano da su zaraženi. No, moglo bi da bude mnogo mladih ljudi kod kojih postoji virus, a da im se nisu pojavili ozbiljni simptomi.

Prosečna starost ljudi s koronavirusom u Italiji je daleko najviša u odnosu na mnoge druge zemlje, uključujući Nemačku.

- U Nemačkoj je prosečna starost zaraženih 45, a u Italiji 63 godina - poručio je preko nemački demograf Andreas Bakhaus.

Bakhaus je u članku objavljenom na sajtu Medium naveo kako je uporedio Južnu Koreju i Italiju, upoređujući one dane kad su obe zemlje imale približno jednak broj slučajeva.

U Južnoj Koreji su skoro 9 odsto potvrđenih slučajeva bili ljudi preko 70 godina, dok je takvih u Italiji bilo preko 40 posto.

Početkom ove sedmice 19 odsto potvrđenih slučajeva zaraze u Nemačkoj bilo je staro 60 godina i više, dok je više od polovine zaraženih bilo između 35 i 59 godina.

Foto: Pixabay

Testovi

Podaci o starosti kažu dosta o testiranju. Da je u Italiji više mlađih testirano, brojevi bi verovatno dali drugu sliku.

Majkl Rajan, koordinator WHO-a za pomoć u kriznim slučajevima, ukazuje da je veliki broj slučajeva prošao ispod radara.

- Nemačka je pak vrlo agresivna u strategiji testiranja tako da se možda otkriva više blagih slučajeva u ukupnoj brojci zaraženih - kaže on.

Kvalitet zdravstvene zaštite

Kao poslednji argument stručnjaci WHO-a navode i opremljenost bolnica. Tu je Nemačka u povoljnijem položaju od svojih EU partnera. Što su bolnice spremnije za izbijanje zaraze, više će života biti spaseno", kaže Rajan.

Tri faktora su ovde ključna: broj kreveta u intenzivnoj nezi, je li na raspolaganju dovoljno zaštitne opreme i je li osoblje obučeno za brigu o pacijentima u intenzivnoj nezi.

Italija je pre krize, sa svojih 60 miliona stanovnika, imala oko 5.000 kreveta na odeljenjima intenzivne nege. Od izbijanja epidemije postavljani su novi kreveti.

Velika Britanija, s oko 66 miliona stanovnika, ima 4.100 kreveta na intenzivnoj nezi.

Nemačka je daleko ispred njih, sa oko 28.000 kreveta na intenzivnoj nezi na 83 miliona stanovnika, a ovaj broj bi trebalo da se udvostruči kao odgovor na izbijanje zaraze.

SVE O KORONAVIRUSU PROČITAJE OVDE

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.