DA LI SU OVO ZAISTA VRATA PAKLA i kakve veze imaju sa POSLEDNJIM DOGAĐAJIMA NA BALKANU, usred pandemije koronavirusa?! (VIDEO)

Iako je zbog pandemije koronavirusa saobraćaj motornih vozila sveden na minimum, u mnogim delovima Balkana primećena je veća zagađenost vazduha i pojačana koncentracija prašine, za koju su nadležni u Hrvatskoj saopštili potiče iz pustinje Karakum pored Kaspijskog jezera

U srcu te pustinje, u blizini sela Darvaza, otprilike 260 kilometara udaljenog od glavnog grada Turkmenistana, gori 'večna vatra'.

Decenijama ova lokacija, nazvana 'Vrata pakla', privlači turiste sa svih strana sveta koji posećuju jedno od najstrašnijih mesta na svetu. Reč je o krateru prirodnog gasa prečnika 69 metara i dubine oko 30 metara. Nalazište tog prirodnog gasa otkrili su sovetski naučnici 1971. godine u potrazi za naftom.

Nisu tada znali da je reč o lokaciji bogatoj prirodnim gasom. Kada su počeli da buše ispod bušilica za iskopavanje otvorio se veliki krater i povukao bušilicu u zemlju. Srušilo se sve, a krater se širio tim pustinjskim područjem.

Shvatili su tada da je nastao veliki problem. Ne samo da su 'Vrata pakla' progutala svu njihovu opremu, već je iz tog kratera curio i gas. Reč je o velikim količinama metana, koji nije jako toksičan, ali otežava disanje. Bila je to katastrofa za okolinu, a uz nekoliko smrtnih slučajeva ljudi u obližnjim selima, dovela je i do uništenja divljih životinja. 

Strahovali su da bi curenje gasa moglo da izazove katastrofu puno većih razmera, s obzirom na veliku mogućnost zapaljenja, pa su na vrlo jednostavan i lak način odlučili da eliminišu tu mogućnost. Tako su barem mislili. Zapalili su krater. Reč je o standardnoj proceduri tzv. kontrolisanom paljenju, praksi koja se koristi širom sveta na lokacijama bogatima prirodnim gasom.

Trebalo je to da bude sasvim običan pokušaj eliminacije potencijalne opasnosti. Međutim, prevarili su se, s obzirom da krater Darvaza 49 godina nakon toga i dalje gori. Za razliku od kontrolisanih zapaljenja u ovom slučaju naučnici nisu znali o kojoj količini gasa je reč, pa su mislili da će se vatra sama ugasiti nakon nekoliko dana, ili nedelja. Decenijama nakon toga čini se da vatri nema kraja. 

Tako je 2010. godine predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov posetio je nalazište inaredio geolozima i stručnjacima da pronađu način zaustavljanja vatre. Strahovao je da će taj plamen smanjiti mogućnost iskopavanja drugih prirodnih zaliha na tom području, i učiniće ga nemogućim. Turkmenistan je na petom mestu u svetu po rezervama prirodnog gasa, a mogućnost bušenja zemlji bi mogla da donese i velike prihode.

Manjak međunarodnih cevovoda i divovska vatrena rupa u tlu zaustavili su neke razvojne pokušaje. Od tada nije bilo nikakvih pokušaja rešavanja pitanja 'večne vatre'. Vrata pakla tako privlače stotine turista, ali i životinje nesvesne opasnosti koja im iz te rupe vreba. Lokalci pričaju o paucima koji su se bacali u jamu, zaslepljenima plamenom.

Uprkos svom zlokobnom izgledu i nadimku, ovaj je gasni krater zapravo jako zanimljiva lokacija. Kontrast vedrog neba i plamteće buktinje celi prozor čini nestvarnim i savršenim za fotografije koje ostavljaju bez daha.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.