NAUČNICI U ŠOKU! Otkriveno da je korona JOŠ OPASNIJA NEGO ŠTO SE MISLI! Ne samo da napada srce, VEĆ OSTAVLJA TRAJNE POSLEDICE!

Robert Bonou i drugi specijalisti kardiologije smatraju da infekcija koronavirusom može oštetiti srce u roku od četiri ili pet godina

Dok je se pažnja u vezi sa pandemijom korona virusa obraća na respiratorne probleme pacijenata i obezbeđivanje dovoljno respiratora, doktore na prvoj liniji borbe čudi nova medicinska misterija.

Osim što koronavirus šteti plućima, mnogi zaraženi pacijenti mogu razviti i pojedine srčane bolesti- i umreti od srčanog udara.

Što nam pristiže više podataka iz Kine i Italije, kao i američkih saveznih država Vašington i Njujork, sve više kardiologa skloni su da poveruju kako koronairus može oštetiti srčani mišić. Prve studije ukazuju da se to događa na jednog u  pet pacijenata, vodeći do zastoja srca i smrti čak i kod onih koji nisu pokazivali respiratorne tegobe.

To bi moglo promeniti način na koji lekari i bolnice razmišljaju o lečenju pacijenata, pogotovo u ranoj fazi bolesti. Takođe, moguće je da to otvori i drugi front u borbi protiv pandemije koronavirusa, naročito vodeći računa o ljudima koji su već imali kardiovaskularne probleme, zahtevajući novu opremu, i na kraju, nove planove daljeg lečenja oštećenja srca za one koji prežive.

- Veoma je bitno odgovoriti na pitanje: Može li virus uticati na rad srca i možemo li nešto učiniti tim povodom -kaže Ulrih Jorde, načelni odeljenja za zastoj i transplantaciju srca i mehaničku cirkularnu podršku sa Montefiore zdravstvenog sistema u Njujorku.

Ovo pitanje, da li virus utiče na pojavu ovih problema u radu srca ili je to nusproizvod telesne reakcije na to postala je jedna od bitnijih nepoznanica sa kojom se lekari suočavaju pokušavajući da razumeju ovu novu bolest. Ustanoviti kako ovaj virus utiče na srčani rad je teško, pogotovu zato što, ova ozbiljna bolest, sama po sebi, može uticati na zdravlje srca.

- Neko ko umire od ozbiljne upale pluća će na kraju umreti zato što mu je srce stalo - rekao je doktor Robert Bonou, profesor kardiologije na Northwestern University Feinberg School of Medicine školi i urednik časopisa JAMA Cardiology. - Ne možete dobiti dovoljno kiseonika u vaš sistem i stvari se otržu kontroli.

Međutim, Bonou i drugi specijalisti kardiologije smatraju da infekcija koronavirusom može oštetiti srce u roku od četiri ili pet godina. Prema njihovim rečima, neki pacijenti, mogu biti pogođeni sa više oštećenja od jednom.

Lekari su odavno znali da bilo kakva hiruška intervencija, čak i ako je reč o jednostavnom zahvatu poput operacije kuka, može proizvesti dovoljno stresa koji će štetiti srcu. Štaviše, zdravstvena stanja poput upale pluća mogu uzrokovati upalu koja se širi celim telom. To, dalje, može stvoriti plak u arterijama čineći ih nestabilnim uzrokujući srčani udar. Upala može, takođe, uticati na pojavu miokarditisa, koji ume oslabiti srčani mišić, pa čak i uzrokovati zastoj srca.

Bonou kaže da, šteta koju uzrokuje korona virus kod pacijenata može biti zato što on direktno inficira mišić srca. Početne studije ukazuju kako se korona virus vezuje za određene receptore u plućima, koji se mogu naći i u srčanom mišiću.

Prvobitni podaci iz Kine

U martu, kineski lekari objavili su dve studije koje su dale nagoveštaj kako su se široko rasprostranjeni srčani problemi pojavili kod pacijenata zaraženih korona virusom. Obimnija od dve studije sprovedena je na 416. hospitalizovanih pacijenata. Istraživači su došli do saznanja kako je njih 19% pokazivalo znake oštećenja srca. I oni koji su to pokazivali, imali su velike šanse da će preminuti: 51% onih koji su imali srčana oštećenja je umrlo dok je njih 4.5% koji to nisu imali preminulo

Pacijenti koji su pre zaraze koronavirusom imali srčane tegobe bilo je veća verovatnoća da će ih pokazivati i dalje. Međutim, neki pacijenti, koji prethodno nisu imali tegobe, pokazivali su znake oštećenja srca. Zapravo, pacijenti koji pre infekcije koronavirusom nisu imali srčane probleme, već su ih zadobili tokom infekcije, imalii su veće šanse da će preminuti u odnosu na one koji su već imali srčane probleme ali koji nisu uzrokovani virusom korona.

KORONA NE RAZARA SAMO PLUĆA! Evo koji je još LJUDSKI ORGAN NA UDARU, ČAK I AKO JE PRE BIO POTPUNO ZDRAV

Nejasno je zašto neki pacijenti imaju više srčanih oštećenja nego drugi. Benou kaže da je to možda zbog genetske predisponiranosti ili zato što su bili izloženiji virusu.

- Ove dileme nam ukazuju na potrebu boljeg monitoringa rada srca kod pacijenata zaraženih korona virusom - kaže Jorde. Ukoliko lekari u državama Njujork i Vašington i drugim žarištima počnu da razmišljaju o tome kako virus utiče na rad srca, mogu da vide ko je ugrožena grupa i pomoći drugim lekarima da leče zaražene u drugim delovima države.

- Moramo da pretpostavimo kako, verovatno, virus direktno utiče na srčani rad - rekao je Jorde. - Ali je ključno saznati kako.

Suočavanje sa preprekama

Prikupljanje podataka u vremenu krize, pak, može biti teško. Idealno posmatrano, doktori bi mogli uraditi biopsiju srca kako bi utvrdili da li je mišić srca inficiran virusom ili ne.

Ali, neki pacijenti se često nalaze u kritičnom stanju da nije moguće uraditi invazivne procedure. Veći broj testiranja, takođe, može izložiti zdravstvene radnike većem riziku. Većina bolnica ne radi EKG pacijentima u izolaciji kako bi izbegli da dovedu dodatno osoblje u sobu i koriste ograničene zalihe zaštitnih maski i druge medicinske opreme.

Međutim, doktor Sahil Parik, kardiolog Irving Medicinskg Centra Univerziteta Kolumbija iz Njujorka, rekao je da bolnice daju sve od sebe da poruče potrebne testove i svoje nalaze ubace u zdravstvene kartone kako bi mogli sortirati šta se dešava sa srcem.

- Svi mi znamo da, zato što smo u glavnoj ulozi, u dobru i u zlu, moramo pokušati da sakupimo sve informacije i radimo na suzbijanju zaraze- kaže on.

Zaista, bez obzira na povećani broj pacijenata, lekari i dalje sakupljaju podatke, ustanovljuju trendove i obogaćuju svoja saznaja u realnom vremenu. Parik i ostali stručnjaci objavili su nedavno kompilaciju svih naučnih saznanja o kardiološkim komplikacijama koje izaziva korona virus, učinivši članak odmah dostupnim javnosti dodajući nova saznanja pre nego što je članak pušten u štampu.

Kardiolozi u Njujorku, Nju Džerziju i Konektikatu dele najnovije informacije putem Whats App grupe od minimum 150 članova. Čak iako njujorške bolnice rade u uslovima krize, lekari i dalje testiraju nove lekove i metode lečenja kako bi bili sigurni da sve ono što su naučili o koronaivrusu bude podeljeno širom sveta i naučno valorizovano.

Takav pristup već je dao rezultate promenivši način na koji se bolnice odnose prema kardiološkim tegobama izazvanim virusom korona. Lekari su otkrili da infekcija može imitirati srčani udar. Odveli su pacijente u laboratoriju zakateterizaciju srca ne bi li otklonili blokadu, samo da bi videli da pacijent nije zaista doživeo srćani udar nego da je imao korona virus.

Godinama su bolnice, po hitnom postupku odvodile pacijente pravo u laboratoriju za kateterizaciju, pokušavajući da skrate vreme od kada pacijent uđe u bolnicu do momenta kada mu čiste blokadu u operacionoj sali. To vreme postalo je bitan indikator kako se bolnice odnose prema pacijentima koji dožive srčani udar.

- Činimo korak unazad i razmišljamo o dovođenju pacijenata na odeljenje hitne službe kako bi mogli brzo biti pregledani, tako da možemo utvrditi: Jeli neko zaista ima veliki rizik od zaraze korona virusom? - rekao je Parik. - I da li je ono što se manifestuje kao srčani udar to i zaista infarkt - dodaje on.

Nove nere nalažu dovođenje i kardiologa i EKG ili ultra zvuk da bi se potvrdio zastoj.

- Sprovodimo veliki set mera kako bi smo zaštitili pacijenta od ostalih nepotrebnih procedura - kaže Parik, - Ali, to nam pomaže da odredimo koliko ćemo ljudi i opreme uposliti u laboratoriji za kateterizaciju.

PRVO STRADAJU PLUĆA, A ONDA I SRCE: Čuveni kardiolog dr Miljko Ristić objasnio kako virus utiče na KARDIOVASKULARNE BOLESNIKE

Utvrđivanje na koji način virus korona utiče na rad srca može pomoći lekarima da odrede koje će terapije koristiti ne bi li pacijente održali u životu.

Jorde kaže da, nakon što se zaraženi pacijenti oporave, na duže staze, mogu imati oštećenja srca. Ali, kaže, postoje različite metode lečenja za pojavne oblike zastoja srca koje mogu biti efikasne onda kada se otkloni viralna infekcija.

I dalje, to će uticati na potražnju za medicinskom negom i nakon što se pandemija smiri.