ŠTA JE "DUBOKA DRŽAVA" Ko su vladari iz senke koji upravljaju svetom bez obzira na vlast

Ovaj izraz uopšte nije nov i odnosi se na zaveru vlada u senci da diskredituju političare koji odbijaju da igraju prema njihovim pravilima.

Proteklih nedelja i meseci puno se govori o nekakvoj "dubokoj državi" usled protesta širom SAD koji su usledili kao odgovor na smrt Afroamerikanca Džordža Flojda. Ovaj termin, na engleskom "deep state" početkom juna ponovo je upotrebio i američki predsednik Donald Tramp, govoreći kako se sve vreme bori protiv "duboke države" koju, kako je istakao, čini grupa veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po Ameriku.

Ovaj izraz uopšte nije nov i odnosi se na zaveru vlada u senci da diskredituju političare koji odbijaju da igraju prema njihovim pravilima.

Poreklo izraza "Dip Stejt" (Duboka država) potiče iz tajne turske mreže poznate kao "derin devlet"

Ovu grupu je osnovao 1923. godine Mustafa Kemal Ataturk sa ciljem poduzimanja tajnih akata radi očuvanja trenutne vladine strukture. Ova dela su uključivala državne udare i privatna ubistva ličnosti za koje se smatralo da su neprijateljski nastrojene; posebno su bili usmereni na štampu, komuniste, Kurde i druge neistomišljenike.

Kasnije se pojam "derin devlet" odnosio na jezgro zagriženih ultranacionalistički i pristalica ideja Mustafe Kemala Ataturka u redovima vlade i vojske.

Počev od 60-tih godina 20. veka, turska duboka država stoji iza niza vojnih pučeva u kojima su svrgavani turski lideri.

Tradicionalno, Britanija ima "Kabinet iz senke", o tome se po prvi put se ozbiljnije pisalo 1969. godine. Prvobitno je služio za starije članove opozicije kako bi se sastajali i diskutovali o akcijama koje sprovodi vlada, ali i o merama odgovora na te akcije. Drugi, najvažniji korak u procesu
formalizacija kabineta u senci bila je jasna uspostava održive alternative postojećoj vladi, piše dr Turner u "Kabinet u senci u britanskoj politici".

Duboka država od tada znači svaku neizabranu "vladu u senci" koja deluje iza kulisa demokratije. To bi značilo da je demokratski proces fasada. Reč je o neformalnoj grupaciji stranih i domaćih nevladinih organizacija i imućnih pojedinaca koja vrši de fakto vlast u zemlji i čijoj volji su podređene skoro sve njene glavne demokratske institucije.

Ideja o dubokoj državi, kakvu danas znamo, vuče korene iz Vijetnamskog rata. Jasno je zašto je Vijetnam toliko snažno uticao na psihu Amerikanaca i njihovu spremnost da veruju vladi.

Vremenom se ispostavilo da ih je vlada lagala. U nameri da dokažu premoć SAD u svetu, vodili su tajne ratove bez demokratske kontrole. Američki vojni establišment pridao je sebi preveliki značaj.

U ranoj fazi rata u Vijetnamu, predsednik Dvajt Ajzenhauer bio je veoma zabrinut zbog narastajućeg uticaja vojske i proizvođača oružja u Americi. Oproštajno obraćanje nacije iskoristio je da upozori američki narod na opasan uticaj "vojno-industrijskog kompleksa".

- U većima vlade moramo da se čuvamo neovlašćenog uticaja vojno-industrijskog kompleksa, bilo da je tražen ili ne. Izgledi za premeštanje moći s katastrofalnim posledicama postoje i postojaće u budućnosti - rekao je tada Ajzenhauer.

 

 

Donald Tramp protiv "duboke države"

Politički sistem u Americi je kompleksan i Donald Tramp sve češće koristi izraz "duboka država" kao teoriju zavere određene grupe ljudi čiji je cilj da uruši društveni poredak. Međutim, postoje delovi vlade Amerike koji upravljaju stvarnom snagom van uobičajenih kontrola i ravnoteže sistema. To nije zavera protiv Trampa, već se izraz odnosi na nešto što postoji.

Optužbe za zaveru, optužbe o ličnoj i porodičnoj korupciji, predstavljanje protivnika kao insajdera iz Vašingtona kojem ne treba verovati - Donald Tramp će ostati upamćen po raznoraznim skandalima, ali ono što će definitivno biti sinomim njegove vladavine svakako jeste borba protiv "duboke države".

 

 

U svojoj borbi protiv vetrenjača (duboke države), Donald Tramp je ovaj termin proizveo u političko načelo koje mu služi za napad, ali i odbranu od svih mogućih optužbi, ali i za političku diskriminaciju protivnika.

U jednom svom tvitu Tramp je napisao: OBAMAGEJT (Obamagate)!

 

 

Nakon nekoliko dana više od dva miliona korisnika koristilo je ovu reč, ali niko zapravo nije znao o čemu se tu radi. Na pitanje novinara za objašnjenje, Donald Tramp je odgovorio:

- Obamagate! To traje već dugo. To traje od pre nego što sam čak izabran ... Dogodile su se neke užasne stvari i nikad se ne bi smelo ponoviti u našoj zemlji ... i voleo bih da o tome pošteno pišete, ali, nažalost vi to nećete učiniti.

Ovaj Trampov napad usledio je nakon što je Obama kritikovao Ministarstvo pravde zbog odustajanja od krivičnog slučaja protiv bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina. Trampov novi fokus na Obamu poslužio je i kao skretanje pažnje sa pandemije koronavirusa.

 

Kada je zatražena istraga o saradnji republikanaca i Rusije, Donald Tramp je odmah reagovao i nazvao to novom sabotažom duboke države protiv njega.

Šta je danas "duboka država"

Dejvid Rod, autor knjige "CIA, FBI, istina o američkoj dubokoj državi" kaže da je sam izraz retorički, i da ima istu snagu kao kada političar kaže "to je lažna vest".

Po njegovom uverenju, "duboka država" danas u digitalnom dobu nikako nisu pojedinci već agencije kao što su CIA, FBI, NSA, ali da je terminologija "duboke države" zloupotrebljena. Iako postoji delimična opasnost zbog velike moći nekih državnih institucija, potreban je jači "monitoring", ondnosno njihovo nadgledanje. Nema nikakvih dokaza o njihovom delovanju.

Pojavile su se i brojne knjige o Trampovom ratu protiv "duboke države". Jedna od traženijih je "Tramp protiv Duboke države: Barak Obama, Hilari Klinton i Robert Muler, Zavera za obaranje Donalda Trampa" dok je "Ubijanje duboke države: borba za spas predsednika Trumpa" bestseler Njujork tajmsa.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.