CG DIKTATOR GUBI PODRŠKU! EU PARLAMENTARCI STALI U ODBRANU SRPSKIH SVETINJA! Objavili su deklaraciju, Đukanoviću neće biti dobro!

Poslanici Evropskog parlamenta iz reda Evropskog hrišćanskog političkog pokreta (ECPM) su 27. juna u Briselu objavili Deklaraciju o crnogorskom Zakonu o slobodi veroispovesti

ECPM je evropska politička partija čije su članice 22 političke partije iz država članica Evropske unije i više od trideset partija, udruženja i nevladinih organizacija širom sveta. ECPM ima 4 evropska poslanika iz Holandije, Nemačke i Rumunije, a njihovi poslanici se nalaze i u nacionalnim parlamentima Hrvatske, Holandije, Irske, Italije, Poljske, Rumunije i Švajcarske.

Evropski hrišćanski politički pokret je jedina evropska politička partija koja deluje kao hrišćansko-demokratska partija u Evropi sa hrišćansko-socijalnog gledišta. Osnovne vrednosti ECPM su Evropa u kojoj se čuva ljudsko dostojanstvo, ekonomija koja radi za ljude i planetu, zdrave porodice i zdravi brakovi; sloboda, bezbednost i stabilnost; borba protiv trgovine ljudima, reforma Evropske unije usmerena prema potrebama građana i očuvanje hrišćanske kulture i zaostavštine.

U duhu univerzalnih vrednosti za koje se zalažu, evropski poslanici ECPM su reagovali na donošenje Zakona o slobodi i veroispovesti i ukazali na okolnosti pod kojima je donet suprotno preporukama Venecijanske komisije, kao i sporne tačke po njihovom mišljenju, prenosi Mitropolija crnogorsko-primorska.

 

 

Integralni tekst deklaracije prenosimo u celosti:

Dana 27. decembra 2019. godine, Skupština Crne Gore usvojila je zakon pod nazivom „Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica“, koji je stupio na snagu 8. januara 2020. godine.

Ovim zakonom regulišu se dva aspekta: registracija i zakonsko priznavanje svih verskih zajednica u Crnoj Gori i imovina i vlasništvo crkve. Novi sistem registracije je prilično komplikovan i kontradiktoran, i čini se da se nekim njegovim odredbama diskriminiše Srpska pravoslavna crkva, dok se favorizuje „Crnogorska pravoslavna crkve“. Druga tačka sukoba je crkvena imovina. Ukoliko se ne obezbede jasni dokazi o vlasništvu, država će polagati pravo na nju. Srpska pravoslavna crkva tvrdi da je takva odredba usmerena protiv nje, kao i da Vlada Crne Gore namerava da nacionalizuje njenu imovinu.

Ovaj zakon takođe je kritikovan po osnovu dva pitanja koja se tiču verske pouke. Prvo, iako se priznaje pravo roditelja da vrše versku pouku svog deteta u skladu sa svojim verskim uverenjima, to se mora vršiti uz poštovanje „psihičkog integriteta deteta“ (Čl. 52) i samo do njegove jedanaeste godine života. Kada dete napuni dvanaest godina, ono odlučuje za sebe. Kao drugo, nijednoj verskoj zajednici ili skupini nije dozvoljeno da osnuje versku osnovnu školu.

Evropska komisija za demokratiju kroz pravo (Venecijanska Komisija) Saveta Evrope razmatrala je ovaj zakon. Komisija je kontinuirano naglašavala potrebu da Vlada održi javne rasprave sa predstavnicima svih verskih zajednica u Crnoj Gori – proces koji je u praksi bio ograničen. Takođe, obaveza registracije protivna je principu sadržanom u smernicama Venecijanske Komisije o pravnom subjektivitetu verskih zajednica.

 

 

Zakon je na kraju izglasan u spornoj atmosferi: tokom noći, dok su predstavnici opozicije i crkveni velikodostojnici uhapšeni a demonstranti izazivali nerede na ulicama na dan glasanja.

Mi, članovi Skupštine Evropskog hrišćanskog političkog pokreta, tražimo od Vlade Crne Gore da poštuje i sprovede preporuke Venecijanske komisije, naročito u pogledu korišćenja crkvene imovine i registracije verskih zajednica. Ukoliko je potrebno postojeći zakon izmeniti, mi pozivamo Vladu da to učini uz poštovanje adekvatnog i transparentnog procesa rasprave sa svim zainteresovanim stranama, bez iskazivanja bilo kakve pristrasnosti.

Takođe molimo Vladu Crne Gore da se uzdrži od upotrebe sile nad sopstvenim građanima i da neguje atmosferu inkluzivnosti i međusobnog poštovanja u svojoj interakciji sa verskim skupinama, a naročito sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Na kraju, Evropska Komisija treba pažljivo da prati rezultate Vlade Crne Gore u pogledu slobode veroispovesti, budući da ona čini ključni element procesa pristupanja Evropskoj Uniji.