SMAK SVETA! Naučnici otkrivaju najveće OPASNOSTI koje mogu da dovedu do izumiranja čovečanstva
Podeli vest
Postoji više teorija o tome šta bi moglo izazvati izumiranje čovečanstva – od invazije vanzemaljaca do udara asteroida, međutim, među naučnicima koji se bave potencijalnim katastrofama, postoji konsenzus da su neki rizici za apokalipsu verovatniji od drugih
Situacije koje bi mogle dovesti do izumiranja ljudske vrste naučnici nazivaju egzistencijalnim rizicima.
Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Sulejman Ugljanin izneo je jednu od najluđih teorija zavere u vezi sa epidemijom koronavirusa...
26.07.2020
13:13
Egzistencijalni rizik različit je od onoga što bismo mogli nazvati „redovnom“ opasnošću ili pretnjom, objašnjava Luk Kemp, naučni saradnik u Centru za izučavanje egzistencijalnih rizika na Univerzitetu u Kembridžu, koji proučava istorijske civilizacijske kolapse i rizike koje predstavljaju klimatske promene današnjice.
- Rizik u tipičnoj terminologiji treba da bude sastavljen od opasnosti, ranjivosti i izloženosti - izjavio je Kemp za "Lajve sajens".
Nuklearni rat
Kao primer broj jedan, Kemp navodi nuklearni rat, koji su istorija i popularna kultura utisnuli u našu svest kao jedan od najvećih potencijalnih rizika za opstanak ljudi. Naša ranjivost na ovu pretnju raste ako zemlje proizvode visoko obogaćeni uranijum i ako političke tenzije među narodima eskaliraju. Ta ranjivost određuje našu izloženost.
Kao što je slučaj sa svim egzistencijalnim rizicima, ne postoje dostupne i precizne procene koliko bi zemaljskog stanovništva mogla da eliminiše nuklearna oluja. Ali očekuje se da bi efekti velike nuklearne zime – period zamrzavanja i ograničene proizvodnje hrane koja bi usledila nakon rata izazvana dimnom nuklearnom maglom koja sunčevu svetlost blokira da prodre na Zemlju – bili teški.
- To bilo bi potpuno strašno i moglo bi dovesti do smrti velikog sloja čovečanstva. Ali izgleda malo verovatno da bi to samo po sebi dovelo do izumiranja - rekao je Kemp.
Pandemija
Zloupotreba biotehnologije je još jedan egzistencijalni rizik kojim se bave naučnici. Jedna od zloupotreba posebno zabrinjava naučnicu Kasisi Nelson, a to je zloupotreba biotehnologije za inženjering smrtonosnih patogena koji se brzo šire.
Kao jedan od vođa tima za biološku sigurnost na Institutu za budućnost čovečanostva na Univerzitetu Okford, Nelsonova istražuje pitanja biološke sigurnosti s kojima se suočava čovečanstvo, poput novih zaraznih bolesti, pandemije i biološkog oružja.
Patogen posebno dizajniran da bude zarazan i smrtonosan može biti daleko štetniji od prirodnog i potencijalno može usmrtiti veliku količinu zemaljskog stanovništva u ograničenom vremenskom roku.
Ona priznaje da patogen za koji je posebno dizajniran da bude zarazan i smrtonosan može biti daleko štetniji od prirodnog i da potencijalno može usmrtiti veliku količinu zemaljskog stanovništva u ograničenom vremenskom roku.
Ali uprkos strahu koji bi mogao da se stvori, naročito u našem trenutnom pandemijskom svetu, ona veruje da je verovatnoća da će se to dogoditi mala. Ipak, veličina potencijalne pretnje održava pažnju istraživača o ovom riziku.
Klimatske promene
U vrhu liste egzistencijalnih rizika su i klimatske promene koje su već dovele do opadanja i izumiranja mnogih vrsta na planeti. Prateće pojave klimatskim promenama – nesigurnost u snabdevanju hranom, nestašica vode i ekstremni vremenski događaji, postaju sve opasnije za opstanak ljudi.
Međutim, Kemp opisuje klimatske promene kao „egzistencijalni multiplikator rizika“ na globalnoj skali, što znači da one pojačavaju druge pretnje opstanku čovečanstva. Navodi da bi nestašica hrane ili vode pojačala međunarodne tenzije i pokrenula nuklearne ratove sa potencijalno ogromnim ljudskim žrtvama.
Ovakav način razmišljanja naglašava međusobnu povezanost egzistencijalnih rizika. Kao što je Kemp nagovestio, malo je verovatno da bi masovni događaj izumiranja prouzrokovala jedna nesreća poput nuklearnog rata ili pandemije. Umesto toga, istorija nam pokazuje da većinu civilizacijskih kolapsa pokreće nekoliko isprepletenih faktora.
Katastrofalan događaj mogao bi ostaviti samo nekoliko stotina ili hiljada preživelih na Zemlji, što bi dovelo u pitanje održivost čovečanstva. S druge strane, kolaps bi mogao izbrisati samo deo čovečanstva, ali posledično pokrenuti globalnu nesigurnost i sukob i umanjiti našu otpornost na druge pretnje.
- Ne govorimo o jednoj ideji kako bi izgledalo izumiranje ili kako će se ono odvijati. To je nijansiranije od toga - objasnio je Kemp.
Veštačke inteligencija
Postoji i drugi ugao – egzistencijalni rizik za čovečanstvo ne mora nužno da ugrozi naš opstanak. Egzistencijalni rizik može biti onaj koji umanjuje naš potencijal kao vrste – bilo da je to naša sposobnost da postanemo rasa u svemiru ili da dostignemo određeni nivo tehnološke dominacije.
Inteligentni roboti, nehotično oslobođeni stega, mogli bi nametnuti široki nadzor ljudi inadmašiti nas i fizički i psihički.
Jedan istaknuti rizik koji se uklapa u ovu kategoriju je veštačka inteligencija. Istraživači smatraju da bi inteligentni roboti, nehotično oslobođeni stega, mogli nametnuti široki nadzor nad ljudima i mogli bi nas nadmašiti i fizički i psihički. To bi uzurpiralo našu dominaciju na planeti i moglo bi fundamentalno izmeniti predstavu o tome šta znači biti čovek.
Čovečanstvo po sebi
Ma koliko pomenuti rizici bili šaroliki, svi imaju zajednički imenitelj – ljudi određuju njihov potencijal da se ostvare. Sabin Roman, naučni saradnik u Centru za proučavanje egzistencijalnih rizika, modelira evoluciju i kolaps u društvu gledajući na prošle civilizacije, uključujući i Rimsko carstvo.
On smatra da se većina egzistencijalnih rizika „stvara“ i da su ukorenjeni u društvima i sistemima koje društva proizvode. Prema njegovom mišljenju, težnja čoveka za stalnim rastom dovodi do eksploatacije, planetarnog uništenja i sukoba. Ironično je da to samo povećava neke od najvećih pretnji sa kojima smo danas suočeni, kao i našu ranjivost.
- Ako zapravo želimo nešto promeniti, vrlo malo realnog uticaja možemo imati na spoljne faktore. To je više naše unutrašnje funkcionisanje kao društva koje se može promeniti - kaže Roman.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić održala je danas istorijski govor u kojem je poručila da će Srbija pobediti svaki put i zahvalila se poslanicima većine na još jednoj pobedi za grašane Srbije.
Đilasova perjanica Marinika Tepić i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić pokazali su danas neviđeno divljaštvo time što su čupali mikrofone u skupštinskoj sali.
Opozicionar Vukša Dragović rasturio je hejtersku opoziciju u Srbiji koja sprovodi nasilje, a koje pravda tako što zloupotrebljava tragediju u Novom Sadu i smrt 15 ljudi.
Opozicioni ekstremisti predvođeni tajkunom Draganom Đilasom, njegovom desnom rukom Marinikom Tepić i saborcem NATO generalom Zdravkom Ponošem sprovode brutalno nasilje u Narodnoj skupštini Srbije, što veoma veseli ustaške i šiptarske medije koji im pružaju podršku!
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova u kojima je zloupotrebljeno ime Fonda i istakao da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, gde se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.
Prema nezvaničnim informacijama, u Srbiji postoji samo oko 1.000 magaraca, a njihov uzgoj može biti jako isplativ, jer litar mleka košta od 20 do 50 evra. Za magareće mleko se smatra da u velikom procentu leči plućne bolesti, pa su proizvođači zbog velike potražnje formirali liste čekanja.
Neodgovornost i nepoštovanje zajedničkog, javnog prostora zahvaljujući snimcima postupaka naših sugrađana koji su postavljeni na društvene mreže, nažalost, sve češće dolaze u žižu javnosti. Sada su interesovanje korisnika mreža probudila dva mladića, ali iz totalno suprotnog razloga - malog, ali značajnog gesta zbog kojeg o njima ovih dana svi pričaju.
U Srbiji je u periodu januar - oktobar zabeleženo manje živorođenih za 1,6 odsto ili za 794 bebe u odnosu na isti prošlogodišnji period, kao i porast broja umrlih za 1.139 ili za 1,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Doskorašnji košarkaš Monaka, Džon Braun, trenutno vaga u izboru nove sredine, a igrač Crvene zvezde Ajzea Kenan zna koje je idealno mesto za njega - Mali Kalemegdan.
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Natalija Mitorvić postala je poznata po čuvenoj izjavi "Bože Betra" kada je izgovorila legendarnu rečenicu koja je vinula u zvezde. Godinama se ništa ne znao o njoj, a sada je na društvenim mrežama osvanuo video snimak kako ona izgleda danas.
Pojana Brašov, skijalište u Rumuniji, sve više privlači pažnju zbog povoljnih cena, odličnih staza i blizine Srbije, čineći ga idealnim izborom za zimovanje.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Luna Đogani sinoć je modnom pistom prošetala kreaciju poznate dizajnerke, a zbog haljine koja je istakla njenu figuru sve oči su bile uprte u influensreku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.