HOĆE LI PREDSEDNIK SAD BITI BAJDEN ILI TRAMP ODLUČIĆE ELEKTORI, nebitno je ko ima više glasova! ALI, ŠTA AKO BUDE NEREŠENO?!
Podeli vest
Amerikanci na izborima predsednika ne biraju neposredno, već svojim elektorima poručuju kome da daju glas, ali ta poruka nije i obavezujuća! Najvažnije su države Ohajo, Florida, Pensilvanija i Virdžinija, jer su birači u tim državama tradicionalno neodlučni. U ostatku SAD uglavnom se zna kojoj su partiji naklonjeni
Amerikaci biraju predsednika Sjedinjenih Država indirektno, sistemom koji se zove Izborni koledž (Electoral College) i koji je definisan već u drugom članu Ustava. Kada američki građanin glasa, on poručuje predstavnicima svoje savezne države, ili elektorima za koga treba da glasaju.
Donald Tramp, prema većini procena, treba da ostvari ubedljivu pobedu na izborima 3. novembra 2020-te. Bar da ponovi svoj rezultat iz 2016. godine
28.10.2020
19:56
Broj glasova nebitan
Bez obzira sa kolikom većinom jedan od kandidata pobedio u nekoj saveznoj državi, svi glasovi elektora idu samo njemu. Izuzetak su dve države - Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova.
A kako se određuje koliko će koja država imati elektora? Svaka država ih ima minimalno tri. Ostale dobija na osnovu broja stanovnika. Taj broj se menja posle svakog novog popisa stanovništva, dakle, jednom u 10 godina. No, države sa malim brojem stanovnika poslovično imaju više elektora nego što im pripada.
Najoštećenija je Kalifornija, kojoj je ovakim sistemom oduzeto 10 elektora. Tako, na primer, glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi troje građana Teksasa, dok jedan glas iz Vajominga vredi koliko četiri glasa u Kaliforniji.
Međutim, predsednički kandidati uvek pažnju i novac koncentrišu na samo četiri države. To su Ohajo, Florida, Pensilvanija i Virdžinija, poznate i kao "klimave države". Za razliku od ostalih 46 "stabilnih država" gde Demokratska i Republikanska stranka manje-više znaju da li će pobediti, tradicionalno, glasači u "klimavim državama" su neodlučni, pa se za njihove glasove vodi i najveća borba.
A kako glasa 11 miliona Amerikanaca van Sjedinjenih Država? Zvuči neverovatno, ali skoro četiri i po miliona ljudi, koji žive na takozvanim Teritorijama, dakle u Portoriku, Guamu, na američkim Devičanskim i Severnim Marijanskim ostrvima, ne glasaju na predsedničkim izborima, jer ne žive ni u jednoj od saveznih država.
Dakle, ako ste Amerikanac u dijaspori, pa čak i američki astronaut u svemiru, možete da glasate poštom, a ako živite na Teritorijama, to pravo vam je uskraćeno, iako je broj stanovnika veći nego u šest slabo nastanjenih saveznih država.
Pobeđuje onaj kandidat koji skupi 270 elektorskih glasova
No, vratimo se onima koji pravo glasa imaju, pa su izabrali elektore. Ukupan broj elektora iznosi 538. On odražava zbir broja članova oba doma američkog Kongesa na koji su dodata tri elektora, koji se biraju u američkoj prestonici, koja ne pripada ni jednoj od država.
Dakle, pobednik predsedničkih izbora je onaj kandidat koji sakupi barem 270 elektorskih glasova. Ovakav sistem teorijski omogućava da kandidat pobedi sa samo 22 odsto osvojenih glasova. Samo je potrebno da osvoji 50 odsto plus jedan glas u malim državama sa vrednijim glasovima.
Ovo je možda drastičan primer, ali zaista se u istoriji Sjedinjenih Američkih Država tri puta dogodilo da pobedi kandidat koji je osvojio manje glasova građana. Poslednji takav slučaj bila je pobeda Džordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine.
Konačno, elektori se sastaju u Vašingtonu ne u novembru, već u decembru, i oni su ti koji zvanično biraju predsednika. Začkoljica je u tome što elektori nisu obavezni da glasaju onako kako to građani žele i čak 87 puta su se do sada oglušili o volju građana, mada to nikada nije izmenilo konačan ishod predsedničkih izbora.
Anonimni elektori - relikt prošlosti
Zašto američkog predsednika biraju anonimni elektori? To je relikt vremena američke borbe za nezavisnost kada se osnovano strahovalo za bezbednost izbornog procesa.
A šta ukoliko nijedan od kandidata ne dosegne 270 elektora? U tom slučaju predsednika bira Predstavnički dom Kongresa, a potpredsednika Senat. Iako u Predstavničkom domu sedi 435 kongresmena, nemaju svi pravo da biraju predsednika, već kongresmeni jedne savezne države moraju da stanu iz jednog kandidata i daju mu samo jedan glas. Malo je jednostavnije u Senatu gde svaka država daje po dva senatora, koji u ovom slučaju moraju da se slože koga da podrže.
Tako glasanje za predsednika postaje potpuno disproporcionalno, jer u 10 američkih država živi više od polovine stanovnika, koji bi u ovom slučaju imali samo petinu glasova. Ukoliko nekim slučajem glasanje za prdsednika u Predstavničkom domu bude nerešeno, a Senat izabere potpredsednika, on će i obavljati dužnost predsednika sve dok se drama u Predstavničkom domu ne rasplete.
Samo da naglasimo, potpredsednik u ovom slučaju može da bude iz suparničke stranke predsedniku. U najgorem slučaju, ukoliko je u oba doma Kongresa glasanje nerešeno, dužnost predsednika obavlja predsedavajući Kongresa.
Sve ovo je, dabome, teorija, ali bi lako mogla da postane praksa ukoliko bi postojao i treći predsednički kandidat. U tom slučaju pobedio bi onaj kandidat koga podržava najveći broj država, ma kako slabo nastanjenih. To se i dogodilo 1824. godine kada je od četiri kandidata Endrju Džekson osvojio najviše glasova, ali je Kongres izabrao Džona Kvinsija Adamsa.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Najveća mrziteljka Srba i Srbije Nataša Kandić i osvedočeni nasilnik Goran Ješić traže hapšenje brata predsednika Aleksandra Vučića i drugih članova SNS jer neće da sarađuju sa žutim ološem!
Bivši funkcioner Demokratske stranke Goran Radojev nastavio je sa raskrinkavanjem derakavca iz Skupštine, Srđana Milivojevića, porucivši da je on patološki lažov i vulgarni tip!
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem i premijerom Milojkom Spajićem, nakon krvavog masakra na Cetinju, u kojem je ubijeno najmanje 7 lica, među kojima i dvoje dece.
Gost novogodišnjeg Kolegijuma bio je Predrag Koluvija, direktor "Jovanjica Nova" koji je govorio o raznim temama, među kojima je i lažna afera Jovanjica.
Staša Koprivica, Jovana Radović i Katarina Odalović ugostile su danas u emisiji Info jutro na Informer TV Ninu Mitić, pomoćnicu ministra za ljudska i manjinska prava, Tatjanu Macuru, ministarku bez portfelja i Nadu Macuru, narodnu poslanicu.
Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju, danas je gostovala u emisiji Info jutro na Informer TV, koju su vodile Staša Koprivica, Jovana Radović, Katarina Odalović.
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović koji se sa voditeljkama našeg Jutarnjeg programa Jovanom Radović, Katarinom Odalović i Stašom Koprivicom razgpovarao o onome što je obeležilo 2024. godinu.
Danas se u Srbiji očekuje slab i umeren mraz, uz maglu u ponekim delovima zemlje, dok će kasnije tokom dana biti sunčano i toplije, ali već od sutra sledi zahlađenje, koje može doneti sneg u nekim delovima zemlje.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju prvu slavu u godini, Svetog Ignjatija Bogonosca, praznik koji se u narodu naziva i Kokošiji Božić. Na ovaj dan se ne rade teški poslovi, pogotovo ženski.
Nijedno veće slavlje u Srbiji se ne može zamisliti bez harominike, a naša zemlja iznedrila je veliki broj virtouza koji svojim umećem na crno-belim tipkama dirnu u svako srce.
Cetinje i Crna Gora su zavijeni u crno nakon što je Aco Martinović ubio juče 12 osoba na Cetinju, među njima i dvoje dece, a potom je pokušao da izvrši samoubistvo, da bi podlegao povredama prilikom transporta u bolnicu!
Ministar zdravlja Crne Gore Vojislav Šimun govorio je o stanju povređenih u masakru na Cetinju i istakao da su tri od četvoro povređenih stabilno, ali i dalje životno ugroženi.
Potresena majka Predraga Novakovića koji je 31. decembra 2024. ubijen sa suprugom Ivanom u kafiću u Arilju, ispričala je kako je najpre život oduzet njenom sinu, zatim i snaji i to hladnokrvno, bez razloga
Radonja Ćirković višestruki silovatelj, pušten je na slobodu nakon što je odslužio 12 godina zatvorske kazne. Serijski silovatelji i monstrumi koji uskoro izlaze na slobodu su Dejan Gojković, Nikola Kostić, Saša Mega i Bojan Zarubica.
Marko Milošević, golman kragujevačkog Radničkog, sa Srđanom Blagojevićem, novim trenerom Partizana, sarađivao u tri kluba: u Kaspiju i Astani u Kazahstanu, pa mađarskom Debrecinu. Kaže da je veliki je radnik, detaljista, pažnju poklanja prekidima, zna od prosečnih da naparavi top igrače i ekspert je za derbi utakmice.
Prvi čovek borda trenera Evrolige i bivši trener CSKA i Fenerbahčea, Dimitris Itudis, poklonio je violinu studentima Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.
Bukmejkeri su objavili kvote za prvi grend slem u 2025. godini Australijan open koji se igra od 12. do 26. januara, a prvi favorit za osvajanje je Janik Siner.
U 2024. godini preminulo je mnogo holivudskih zvezda, a među njima i čuveni glumac Alen Delon, kao i glumica Šenon Doerti koju domaća publika pamti po ulozi Brende Volš u hit seriji "Beverli Hils".
Poslednjih godinu dana, nabavna cena sirove kafe na svetskom tržištu doživela je šokantan skok - udvostručena je! Tako je cena arabike eskalirala i pre samo mesec dana zabeležila najvišu cenu od daleke 1977. godine, kada je sneg uništio veliki broj plantaža u Brazilu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.