Ovaj zloglasni događaj – nazvan misterija Đatlovljev prolaz – pokrenuo je desetine teorija zavere, uključujući napade jetija, vanzemaljace i eksperimente sa sovjetskim tajnim oružjem
Švajcarski naučnici tvrde da imaju verodostojno objašnjenje za jednu od najvećih misterija novije ruske istorije – šta je izazvalo smrt devetoro mladih planinara tokom sudbonosne ekspedicije 1959. godine na Planini mrtvih.
Ovaj zloglasni događaj – nazvan misterija Đatlovljev prolaz – pokrenuo je desetine teorija zavere, uključujući napade jetija, vanzemaljace i eksperimente sa sovjetskim tajnim oružjem. U relativno novoj filmskoj adaptaciji čak i mutanti koji se teleportuju utkani su u priču.
Za naučnike, uzrok ove tragedije je nešto drugo, iako su sa bilo kog stanovišta činjenice i jezive i čudne.
Kako je ovih devet iskusnih planinara i skijaša iznenada dočekalo smrt jedne noći na severnom Uralu?
Nakon što grupa nije uspela da stigne do krajnjeg odredišta, spasilačka ekipa je krenula po njih, a tragači su prvo otkrili njihov šator na padini planine Holatčahlj (ime koje na lokalnom mansi jeziku znači "planina mrtvih").
Šator je bio isečen iznutra, kao da su morali brzo da pobegnu iz svog noćnog skloništa, trčeći u ledeni mrak.
- Nešto neočekivano se dogodilo posle ponoći zbog čega su članovi ekspedicije iznenada presekli šator i pobegli prema šumi, više od jednog kilometra nizbrdo, bez odgovarajuće odeće, po izuzetno niskim temperaturama (ispod minus 25 stepeni Celzijusa) i usred jakih noćnih vetrova - objašnjavaju istraživači u novoj studiji koju je vodio naučnik mehanike snega Johan Gaume sa Institut za geotehničko inženjerstvo u Cirihu, piše “Sajens alert”.
Tela su otkrivena sledećeg dana, a neka danima i nedeljama kasnije, pa čak i posle nekoliko meseci.
- Iako je utvrđeno da je hipotermija glavni uzrok smrti, četvorica planinara su imala teške povrede grudnog koša ili lobanje, dvoje je pronađeno bez očiju, a jedan bez jezika. Neki su bili gotovo goli i bosi - navode Gaume i koautor Aleksandar Pucrin.
Usred sve maštovitijih nagađanja o tome šta se dogodilo, najutemeljenija objašnjenja ukazuju da je lavina bila glavni uzrok nesreće – prisiljavajući usnule, nespremne planinare da iznenada preseku šator i pobegnu, dalje podležući hladnoći ili povredama u mraku.
Međutim, neobične okolnosti događaja navele su mnoge da odbace ovaj uzrok: planina ima relativno plitak nagib, nema dovoljno dokaza da se dogodila lavina, a povrede planinara se razlikuju od povreda koje se obično dobijaju u lavinama.
Uzrok je jaka prirodna sila
Zbog neobjašnjivosti, prvobitna sovjetska istraga zaključila je da je "jaka prirodna sila" dovela do tragedije. Decenijama kasnije, nova ruska istraga objavila je ponovnu procenu uzroka tragedije, navevši da je najverovatniji uzrok lavina.
Sada je nezavisna istraga švajcarskih naučnika Gaumea i Pucrina došla do istog nalaza, ali sa novim naučnim dokazima koji potkrepljuju kako se lavina mogla dogoditi.
Simulacija ukazuje da plitkost Holatčahlj planine ne bi sprečila pokretanje lavine jer su nekoliko sati pre tragedije planinari zasekli sneg kako bi napravili prirodni zaklon od vetra.
- Da nisu napravili usek na padini, ništa se ne bi dogodilo - kaže Pucrin.
- To je bio okidač, ali samo to ne bi bilo dovoljno. Gorski noćni vetar je verovatno nanosio sneg i omogućavao polako nagomilavanje dodatnog tereta. U određenom trenutku stvorila se pukotina koja se širila, praveći snežnu ploču koja se obrušila.
Druge simulacije koje je sproveo tim istraživale su šta bi snežna ploča učinila ljudima koji leže preko skija, što je bila praksa spavanja u šatorima. Snaga udara preko planinara, zgnječenih između jakog snežnog nanosa i tvrdih skija ispod, mogla je da izazove neke od teških povreda.
Naravno, ostaje ipak i nekoliko neobjašnjivih teza u vezi sa incidentom na prolazu Đatlov, kojima se ova studija ne bavi.
Niko ne može očekivati da će ova tragična misterija – koja je sada postala deo ruskog folklora, šest decenija kasnije – izgubiti na snazi posle objašnjenja.
Palestinski predsednik godinama je trpeo pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od jedne decenije. Mahmud Abas se konačno saglasio da posle 15 godina zakazuje izbore za Palestinski zakonodavni savet (Parlament) za 22. maj, dok bi prvi predsednički izbori posle 16 godina bili održani krajem jula
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Palestinski predsednik godinama je trpeo pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od jedne decenije. Mahmud Abas se konačno saglasio da posle 15 godina zakazuje izbore za Palestinski zakonodavni savet (Parlament) za 22. maj, dok bi prvi predsednički izbori posle 16 godina bili održani krajem jula
Donald Tramp je u Peking otišao sa namerom da Kinu uvuče u američki pritisak na Iran, ali se iz tog puta vratio sa porukom koja u Vašingtonu zvuči mnogo neprijatnije nego što Bela kuća želi da prizna — Peking više ne želi da bude pomoćni igrač američke politike na Bliskom istoku.
Blokaderi su ponovo uhvaćeni u lažima i muljačinama, potvrđujući još jednom obrazac ponašanja koji javnost sve češće prepoznaje. Ništa novo, ništa iznenađujuće, još jedna afera dodatno je ogolila njihove metode i način delovanja.
U emisiji koju vodi blokaderski novinar Aleksandar Dikić, gostovala je okorela opozicionarka Biljana Stojković i izjavila da, kada je reč o Kosovu i Metohiji, Ustav Srbije treba menjati.
Osvanuo je novi snimak koji pokazuje pravo lice blokadera. Naime, ovo je još jedan dokaz totalnog sunovrata blokadera u provaliju iz koje nemaju spasonosno uže.
Bivša potpredsednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović raskrinkala je omiljenu blokadersku mantru - da je novosadska nadstrešnica pala zbog korupcije.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
Zvanični srednji kurs dinara za evro u ponedeljak će biti 117,3945 dinara, što je neznatna promena u odnosu na juče, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
U Srbiji će ujutru iznad većeg dela zemlje biti pretežno vedro, samo na istoku i jugu očekuje se mestimično niska oblačnost, navodi se u današnjoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za 10 osoba osumnjičenih za učešće u brutalnom ubistvu i prikrivanju likvidacije Aleksandra Nešovića Baje(48).
Direktor hrvatske policije Nikola Milina izjavio je da je Kristijan Aleksić (50), koji je osumnjičen da je ubio dostavljača hrane Luku M. (19) u Drnišu, zločin počinio ručno izrađenim vatrenim oružjem, a ne automatskom puškom kako su mediji ranije preneli.
Reditelj Džozef Gordon-Levit režira novi triler za Netfliks pod nazivom "2034" u kojem je veštačka inteligencija u središtu priče. Glavna uloga pripala je glumici Rejčel Mekadams koja boravi u Beogradu zbog snimanja ovog filma.
Glumac Milan Lane Gutović se jednom nije pojavio na snimanju serije "Bela lađa", a razlog nedolaska na set i danas se prepričava kao jedna od najvećih anegdota ove hit serije.
Vlastimir Đuza Stojiljković važi za jednog od najvećih glumaca srpske kinematografije, a za života je često pričao o svom teškom detinjstvu. Tokom jednog intervjua ispričao je da je išao bos, pešaka čak od Niša do Beograda.
Muzeje u Srbiji je tokom 2024. godine posetilo 2.125.437 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja.
Iz kompanije "Anthropic", poznate po razvoju AI modela "Claude", stižu najave o novoj generaciji veštačke inteligencije koja neće samo odgovarati na zahteve korisnika, već će pokušavati da predvidi njihove potrebe i navike.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar