Ovaj zloglasni događaj – nazvan misterija Đatlovljev prolaz – pokrenuo je desetine teorija zavere, uključujući napade jetija, vanzemaljace i eksperimente sa sovjetskim tajnim oružjem
Švajcarski naučnici tvrde da imaju verodostojno objašnjenje za jednu od najvećih misterija novije ruske istorije – šta je izazvalo smrt devetoro mladih planinara tokom sudbonosne ekspedicije 1959. godine na Planini mrtvih.
Ovaj zloglasni događaj – nazvan misterija Đatlovljev prolaz – pokrenuo je desetine teorija zavere, uključujući napade jetija, vanzemaljace i eksperimente sa sovjetskim tajnim oružjem. U relativno novoj filmskoj adaptaciji čak i mutanti koji se teleportuju utkani su u priču.
Za naučnike, uzrok ove tragedije je nešto drugo, iako su sa bilo kog stanovišta činjenice i jezive i čudne.
Kako je ovih devet iskusnih planinara i skijaša iznenada dočekalo smrt jedne noći na severnom Uralu?
Nakon što grupa nije uspela da stigne do krajnjeg odredišta, spasilačka ekipa je krenula po njih, a tragači su prvo otkrili njihov šator na padini planine Holatčahlj (ime koje na lokalnom mansi jeziku znači "planina mrtvih").
Šator je bio isečen iznutra, kao da su morali brzo da pobegnu iz svog noćnog skloništa, trčeći u ledeni mrak.
- Nešto neočekivano se dogodilo posle ponoći zbog čega su članovi ekspedicije iznenada presekli šator i pobegli prema šumi, više od jednog kilometra nizbrdo, bez odgovarajuće odeće, po izuzetno niskim temperaturama (ispod minus 25 stepeni Celzijusa) i usred jakih noćnih vetrova - objašnjavaju istraživači u novoj studiji koju je vodio naučnik mehanike snega Johan Gaume sa Institut za geotehničko inženjerstvo u Cirihu, piše “Sajens alert”.
Tela su otkrivena sledećeg dana, a neka danima i nedeljama kasnije, pa čak i posle nekoliko meseci.
- Iako je utvrđeno da je hipotermija glavni uzrok smrti, četvorica planinara su imala teške povrede grudnog koša ili lobanje, dvoje je pronađeno bez očiju, a jedan bez jezika. Neki su bili gotovo goli i bosi - navode Gaume i koautor Aleksandar Pucrin.
Usred sve maštovitijih nagađanja o tome šta se dogodilo, najutemeljenija objašnjenja ukazuju da je lavina bila glavni uzrok nesreće – prisiljavajući usnule, nespremne planinare da iznenada preseku šator i pobegnu, dalje podležući hladnoći ili povredama u mraku.
Međutim, neobične okolnosti događaja navele su mnoge da odbace ovaj uzrok: planina ima relativno plitak nagib, nema dovoljno dokaza da se dogodila lavina, a povrede planinara se razlikuju od povreda koje se obično dobijaju u lavinama.
Uzrok je jaka prirodna sila
Zbog neobjašnjivosti, prvobitna sovjetska istraga zaključila je da je "jaka prirodna sila" dovela do tragedije. Decenijama kasnije, nova ruska istraga objavila je ponovnu procenu uzroka tragedije, navevši da je najverovatniji uzrok lavina.
Sada je nezavisna istraga švajcarskih naučnika Gaumea i Pucrina došla do istog nalaza, ali sa novim naučnim dokazima koji potkrepljuju kako se lavina mogla dogoditi.
Simulacija ukazuje da plitkost Holatčahlj planine ne bi sprečila pokretanje lavine jer su nekoliko sati pre tragedije planinari zasekli sneg kako bi napravili prirodni zaklon od vetra.
- Da nisu napravili usek na padini, ništa se ne bi dogodilo - kaže Pucrin.
- To je bio okidač, ali samo to ne bi bilo dovoljno. Gorski noćni vetar je verovatno nanosio sneg i omogućavao polako nagomilavanje dodatnog tereta. U određenom trenutku stvorila se pukotina koja se širila, praveći snežnu ploču koja se obrušila.
Druge simulacije koje je sproveo tim istraživale su šta bi snežna ploča učinila ljudima koji leže preko skija, što je bila praksa spavanja u šatorima. Snaga udara preko planinara, zgnječenih između jakog snežnog nanosa i tvrdih skija ispod, mogla je da izazove neke od teških povreda.
Naravno, ostaje ipak i nekoliko neobjašnjivih teza u vezi sa incidentom na prolazu Đatlov, kojima se ova studija ne bavi.
Niko ne može očekivati da će ova tragična misterija – koja je sada postala deo ruskog folklora, šest decenija kasnije – izgubiti na snazi posle objašnjenja.
Palestinski predsednik godinama je trpeo pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od jedne decenije. Mahmud Abas se konačno saglasio da posle 15 godina zakazuje izbore za Palestinski zakonodavni savet (Parlament) za 22. maj, dok bi prvi predsednički izbori posle 16 godina bili održani krajem jula
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Palestinski predsednik godinama je trpeo pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od jedne decenije. Mahmud Abas se konačno saglasio da posle 15 godina zakazuje izbore za Palestinski zakonodavni savet (Parlament) za 22. maj, dok bi prvi predsednički izbori posle 16 godina bili održani krajem jula
Srbi širom Kosova i Metohije od ranih jutarnjih sati masovno izlaze na izbore, a prizori iz srpskih sredina svedoče o velikom odzivu građana koji žele da ostvare svoje biračko pravo i izaberu svoje istinske predstavnike u parlamentu u Prištini.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do novog šok snimka sa blokaderskog plenuma u Nišu iz kog saznajemo kako funkcioniše blokaderska "demokratija" i kako su mažnjavane prljave zgubidanske pare.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do novog šok snimka sa blokaderskog plenuma u Nišu iz kog saznajemo kako funkcioniše blokaderska "demokratija" i kako su mažnjavane prljave zgubidanske pare.
Blokaderi su, po svemu sudeći, došli u vema nezavidnu poziciju u fazu u kojoj se njihova promocija i javna podrška svodi gotovo isključivo na najuži porodični krug.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Tradicionalna "Skobaljijada i gurmanijada" u Malom Zvorniku okupila je ove godine 90 takmičara iz različitih krajeva Srbije. Ljubitelji ribolova takmičili su se u pecanju skobalja, ribe koja važi za jednog od najizazovnijih ulova u domaćim rekama.
Vojska Srbije premostila je Veliku Moravu kod Svilajnca pa je tako pontonskim mostom Resavski kraj ponovo direktno povezan za Koridor 10 za putnička vozila, motore i pešake.
Završeni su prvi kilometri železničke pruge koja će povezati centar Beograda, Aerodrom Nikola Tesla i Surčin, saopštio je gradski menadžer Miroslav Čučković.
Rođenje trojki uvek je poseban događaj, a kada na svet dođu prirodnim putem i u dobrom zdravstvenom stanju, takve vesti obraduju ne samo porodicu već i sve koji čuju tu vest.
Mladić A. E. (26) teško je povređen u eksploziji na Zvezdari i amputirana mu je šaka, a uzrok eksplozije je, kako se nezvanično saznaje, topovski udar.
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
Domaći sladoled pravi se bez mašine za sladoled, a dobija se bogata, kremasta tekstura i dva različita sloja, jedan vazdušast od belanaca i jedan kremasti od žumanaca.
Pojedine rase mačaka imaju težak temperament i znaju da budu agresivne, ako neko dođe u njihov dom bez jasne dobrodošlice. Nakostreše se, sikću, jure i napadaju.
Mnogi misle da muškarce u vezi zadržavaju strast, lepota ili navika. Međutim, psiholog Mihail Labkovski tvrdi da dugotrajne veze opstaju zahvaljujući tri važna principa koje ljudi često zanemaruju.
U jeku razvoda od Teodosića, Jelisaveta Orašanin ponovo je u centru pažnje zbog veze sa 11 godina mlađim kolegom, a pojavila se i fotka na kojoj se ljube!
Pevačica Mina Kostić već nekoliko dana je na psihijatrijskom lečenju na klinici "Laza Lazarević", a ovu situaciju sada je prokomentarisala njena koleginica Nadica Ademov.
Pevač Saša Kovačević juče je izgovorio svojoj izabranici Zorani Tasovac sudbonosno "da" posle devet godina veze, a sada otkrivamo sve detalje tajnog venčanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar