REŠENA MISTERIJA STARA 60 GODINA! Devet skijaša pocepalo šator, pa goli i bosi napustili kamp, a svi su pronađeni mrtvi!
Podeli vest
Ovaj zloglasni događaj – nazvan misterija Đatlovljev prolaz – pokrenuo je desetine teorija zavere, uključujući napade jetija, vanzemaljace i eksperimente sa sovjetskim tajnim oružjem
Švajcarski naučnici tvrde da imaju verodostojno objašnjenje za jednu od najvećih misterija novije ruske istorije – šta je izazvalo smrt devetoro mladih planinara tokom sudbonosne ekspedicije 1959. godine na Planini mrtvih.
Palestinski predsednik godinama je trpeo pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od jedne decenije. Mahmud Abas se konačno saglasio da posle 15 godina zakazuje izbore za Palestinski zakonodavni savet (Parlament) za 22. maj, dok bi prvi predsednički izbori posle 16 godina bili održani krajem jula
07.03.2021
18:57
Ovaj zloglasni događaj – nazvan misterija Đatlovljev prolaz – pokrenuo je desetine teorija zavere, uključujući napade jetija, vanzemaljace i eksperimente sa sovjetskim tajnim oružjem. U relativno novoj filmskoj adaptaciji čak i mutanti koji se teleportuju utkani su u priču.
Za naučnike, uzrok ove tragedije je nešto drugo, iako su sa bilo kog stanovišta činjenice i jezive i čudne.
Kako je ovih devet iskusnih planinara i skijaša iznenada dočekalo smrt jedne noći na severnom Uralu?
Nakon što grupa nije uspela da stigne do krajnjeg odredišta, spasilačka ekipa je krenula po njih, a tragači su prvo otkrili njihov šator na padini planine Holatčahlj (ime koje na lokalnom mansi jeziku znači "planina mrtvih").
Šator je bio isečen iznutra, kao da su morali brzo da pobegnu iz svog noćnog skloništa, trčeći u ledeni mrak.
- Nešto neočekivano se dogodilo posle ponoći zbog čega su članovi ekspedicije iznenada presekli šator i pobegli prema šumi, više od jednog kilometra nizbrdo, bez odgovarajuće odeće, po izuzetno niskim temperaturama (ispod minus 25 stepeni Celzijusa) i usred jakih noćnih vetrova - objašnjavaju istraživači u novoj studiji koju je vodio naučnik mehanike snega Johan Gaume sa Institut za geotehničko inženjerstvo u Cirihu, piše “Sajens alert”.
Tela su otkrivena sledećeg dana, a neka danima i nedeljama kasnije, pa čak i posle nekoliko meseci.
- Iako je utvrđeno da je hipotermija glavni uzrok smrti, četvorica planinara su imala teške povrede grudnog koša ili lobanje, dvoje je pronađeno bez očiju, a jedan bez jezika. Neki su bili gotovo goli i bosi - navode Gaume i koautor Aleksandar Pucrin.
Usred sve maštovitijih nagađanja o tome šta se dogodilo, najutemeljenija objašnjenja ukazuju da je lavina bila glavni uzrok nesreće – prisiljavajući usnule, nespremne planinare da iznenada preseku šator i pobegnu, dalje podležući hladnoći ili povredama u mraku.
Međutim, neobične okolnosti događaja navele su mnoge da odbace ovaj uzrok: planina ima relativno plitak nagib, nema dovoljno dokaza da se dogodila lavina, a povrede planinara se razlikuju od povreda koje se obično dobijaju u lavinama.
Uzrok je jaka prirodna sila
Zbog neobjašnjivosti, prvobitna sovjetska istraga zaključila je da je "jaka prirodna sila" dovela do tragedije. Decenijama kasnije, nova ruska istraga objavila je ponovnu procenu uzroka tragedije, navevši da je najverovatniji uzrok lavina.
Sada je nezavisna istraga švajcarskih naučnika Gaumea i Pucrina došla do istog nalaza, ali sa novim naučnim dokazima koji potkrepljuju kako se lavina mogla dogoditi.
Simulacija ukazuje da plitkost Holatčahlj planine ne bi sprečila pokretanje lavine jer su nekoliko sati pre tragedije planinari zasekli sneg kako bi napravili prirodni zaklon od vetra.
- Da nisu napravili usek na padini, ništa se ne bi dogodilo - kaže Pucrin.
- To je bio okidač, ali samo to ne bi bilo dovoljno. Gorski noćni vetar je verovatno nanosio sneg i omogućavao polako nagomilavanje dodatnog tereta. U određenom trenutku stvorila se pukotina koja se širila, praveći snežnu ploču koja se obrušila.
Druge simulacije koje je sproveo tim istraživale su šta bi snežna ploča učinila ljudima koji leže preko skija, što je bila praksa spavanja u šatorima. Snaga udara preko planinara, zgnječenih između jakog snežnog nanosa i tvrdih skija ispod, mogla je da izazove neke od teških povreda.
Naravno, ostaje ipak i nekoliko neobjašnjivih teza u vezi sa incidentom na prolazu Đatlov, kojima se ova studija ne bavi.
Niko ne može očekivati da će ova tragična misterija – koja je sada postala deo ruskog folklora, šest decenija kasnije – izgubiti na snazi posle objašnjenja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Palestinski predsednik godinama je trpeo pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od jedne decenije. Mahmud Abas se konačno saglasio da posle 15 godina zakazuje izbore za Palestinski zakonodavni savet (Parlament) za 22. maj, dok bi prvi predsednički izbori posle 16 godina bili održani krajem jula
Zapad nije sposoban da ponudi Rusiji realno i održivo rešenje sukoba u Ukrajini, pošto je zapadna politika usmerena na održavanje sopstvene dominacije u Evropi i pripremu za nove frontove sukoba, izjavio je za RIA Novosti penzionisani američki diplomata Džim Džatras.
Nakon što je iz Hrvatske pre par dana stigla podrška studentima u Srbiji uz izjavu da je "strateški interes Hrvatske da na vlasti u Srbiji ne bude Aleksandar Vučić", sada su to dopunili da im je cilj i udaljenje Vučića od Putina i ulazak Srbije u NATO!
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno bori za bolju Srbiju, antisrpski mediji čitave godine vode prvljavu kampanju protiv njega, udarajući na porodicu i decu predsednika Srbije.
Twitter nalog Vladimir(@samuraj016) koji je objavio post u kome najavljuje sajt sa biografijama, slikama i drugim drzavnih funkcionera pripada Vladimiru (Svetlana) Šiškinu, rođenog u Leskovcu sa mestom prebivališta u Leskovcu.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji bavila se krucijalnim geopolitičkim temama, fokusirajući se na rusko-ukrajinski sukob, rušenje duboke države i moguće planove novoizabranog predsednika Amerike - Donalda Trampa.
U večerašnjoj emisiji "Otvoreni studio" na Informer TV gosti su bili ekonomista Vladimir Đukanović i istoričar dr Stanislav Sretenović, govorili su o ratu u Ukrajini ali i o svim aktuelnim svetskim temama.
U današnjoj emisiji "Info dan" na Informer televiziji gosti su bili Tomislav Bokan iz Pokreta Dinara-Drina-Dunav i savetnik potpredsednika Vlade Marko Šćepanović
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca Srbije, koji je govorio o predstojećim izborima na Kosovu i Metohiji.
Monahinja Kirijakija bila je asistentkinja na fakultetu Politikologije, ali je odlučila da se zamonaši i ode u manastir Svete Nedelje koji se nalazi kod Kruševca.
Nedavno je javnost potresla vest o bebi koju je majka (22) ostavila u kontejneru u selu Malošište u opštini Doljevac, a sada stižu lepe vesti o devojčici koja će biti smeštena u hraniteljsku porodicu i verovatno dobiti ime Lenka.
Zbog poledice koja se ovog jutra stvorila na tlu, usled snega koji je tokom sesmice padao u našoj zemlji, vozači, ali i pešaci se savetuju na poseban oprez.
Više javno tužilaštvo u Nišu odredilo je zadržavanje D.M. (28) iz Sokobanje zbog sumnje da je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je smrtno stradao pešak S.C. (56) iz Sokobanje, a potom pobegao sa lica mesta.
Dva dečaka koje je juče na pešačom prelelazu u Kraljevu udarilo putničko vozilo životno su ugroženi. U UKC Kragujevac su prebačeni sa teškim frakturama lobanja, ekstremiteta i unutrašnjim krvarenjem, potvrđeno je u zdravstvenoj ustanovi.
Prilikom gašenja požara koji je izbio u Višnjičkoj banji na Paliluli, povređen je vatrogasac N.Đ. (50), a pričinjena je i velika materijalna šteta. Požar je izbio u kući u koj je živela žena M. P. (76), i ubrzo proširio na tri kuće i sambenu zgradu.
Kruševljanin Dejan Steljić (40) zvani Deja Bosanac ubijen je u Kosovskoj Mitrovici, pre sedam godina, zbog svađe oko devojke, ubio ga je prijatelj Mića Urošević.
Ministar kulture Nikola Selaković istakao je na obeležavanju 65 godina od osnivanja Filmskog centra Srbije da je reč o jubileju višestruko značajnom za srpsku kinematografiju i da je podrška filmskoj umetnosti i filmskom stvaralaštvu u poslednjoj deceniji omogućila našoj zemlji da bude rame uz rame sa najrazvijenim evropskim državama i visoko pozicionirana na svetskoj mapi filmske industrije.
Vladislav Petković Dis jedan je od najznačajnijh autora srpske književnosti 20. veka, a njegova prva zbirka "Utopljene duše" smatra se jednom od najzačajnijih zbirki srpske moderne.
Iako mnogi misle da je pečenje ovog kolača izazovno, uz pravi recept, panetone možete pripremiti i u svom domu, bez obzira na to koliko ste iskusni u kuhinji. Svojim sočnim, mekanim testom, koje je obogaćeno suvim grožđem, kandiranom pomorandžinom korom i luksuznim maslacem, panetone je savršen za svaku prazničnu trpezu.
Trenutno smo u ovom hladnom talasu, a sneg koji je padao pre nekoliko dana prerastao je u poledicu koja zna da i te kako napravi probleme onima koji se nađu na ulici.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.