STIGLI ŠOK PODACI ZA ŠVEDSKU! Svi se pitaju se KAKO JE OVO MOGUĆE ako nisu uvodili STROG KARANTIN?!

Švedska koja nije uvela stroge mere zatvaranja koje su imale nagativan uticaj na veliki deo globalne privrede, zabeležila je u 2020. niže povećanje stope umrlih od većine evropskih zemalja, pokazala je analiza službenih podataka

Stručnjaci za infektivne bolesti upozorili su da se ovi rezultati ne mogu tumačiti kao dokaz da zatvaranja nisu potrebna, ali su priznali da bi oni mogli da ukažu na to da švedski pristup borbi protiv pandemije korona virusa ima prednosti koje treba proučiti, piše Jutarnji.

Nemačka i Francuska su prethodne nedelje produžile zatvaranja zbog porasta broja zaraženih koronom i visoke smrtnosti što će dodatno usporiti oporavak privrede.

Imajući u vidu da su mnogi Evropljani prihvatili zaključvanja kao meru krajnje nužde s obzirom na to da se pandemija ne može kontrolisati drugim metodama, to je poslednjih meseci izazvalo ulične proteste u Londonu, Amsterdamu...

Sa druge strane, Švedska se uglavnom oslonila na dobrovoljne mere fokusirane na fizičku distancu, dobru higijenu i ciljana pravila zahvaljujući čemu su škole, restorani i radnje ostali pretežno otvoreni, što je izazvalo oprečne reakcije građana, ali i velikim delom poštedelo privredu posledica koji su se dogodile u drugim zemljama Evrope.

Foto: Reuters

Šta kažu brojke?

Preliminarni podaci Eurostata koje je objedino Rojters pokazuju da je Švedska imala 7.7 odsto više umrlih 2020. od proseka u prethodne četiri godine. Zemlje koje su imale nekoliko zatvaranja, poput Španije i Belgije, imale su porast umrlih od 18.1 odnosno 16.2 odsto.

Dvadeset i jedna od 30 zemalja sa dostupnim statistikama imale su veći skok umrlih od Švedske. Ipak, ova zemlja je daleko gora od svojih nordijskih suseda. Danska je u 2020. imala porast smrtnosti od 1.5 odsto, Finska od jednog procenta, a Norveška ga uopšte nije imala.

Smrtni slučajevi u Švedskoj su pri dnu lestvice u drugoj analizi Eurostata i drugim podacima koje je prošle nedelje objavio britanski Nacionalni zavod za statistiku. U toj analizi, koja uključuje prilagođavanje zbog razlika u strarosnoj strukturi i sezonskom mortalitetu analiziranih zemalja, Švedska je 18. od 26 zemalja. Poljska, Španija i Belgija su na vrhu.

Foto: Reuters

Oglasio se i Tengel

Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel koji je pre pandemije bio uglavnom nepoznat stručnjak, a koji je postao međunarodno poznat kao kreator švedskog pristupa, izjavio je za Rojters da veruje da ovi podaci dovode u pitanje korisnost zatvaranja.

"Mislim da će ljudi verovatno jako pažljivo da razmisle o potpunim zatvaranjima, koliko su zaista bila dobra. Ona su možda imala efikasna kratkoročno, ali kada pogledate celo razdoblje pandemije, sve više sumnjate", rekao je Tegnel koji je tokom pandemije dobijao i pretnje smrću.

Drugi zdravstveni stručnjaci upozoroli su da tumačenje takozvanog viška smrtnih slučajva prate rizici zanemarivanja ključnih varijabli.

"Svi moramo da budemo jako oprezni prilikom tumačenja podataka o smrtnim slučajevima povezanima sa kovidom-19, iz kojeg god bili izvora, nijedan nije savršen", rekao je Mark Vulhaus, profesor epidemiologije zaraznih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu.

Profesor zaraznih bolesti sa Univerziteta u Notingemu Kit Nil takođe savetuje oprez. On je izdvojio niz važnih faktora kao što su starosna struktura i opšte zdravlje populacije, prosečnu veličinu domaćinstva i to da li zemlja ima saobraćajna čvorišta u mega-gradovima.

Foto: Tanjug/AP

Stariji platili cenu

Švedska strategija žestoko je kritikovana i u zemlji i u inostranstvu. Tim kritikama je isticano da je strategija nesmotrena i da ne štiti dovoljno ranjive grupe od bolesti. Međutim, 43 odsto Šveđana ima visoko ili jako visoko poverenje u vladin pristup pandemiji, a 30 odsto nisko ili jako nisko, pokazalo je nedavno ispitivanje javnog mnjenja.

Švedska vlada i zdravstvene vlasti priznale su da nisu uspele da zaštite stariju populaciju, ali naglašavaju da su učinili šta su mogli u suzbijanju bolesti, imajući u vidu opšte zdravlje populacije (udeo ljudi starijih od 80 godina u Švedskoj je na početku 2019. iznosio 5.1 odsto, manje od proseka EU koji iznosi 5.8 odsto, ali jednak onome u Ujedinjenom Kraljevstvu i veći nego u Norveškoj i Danskoj. Švedska populacija u globalu je zdravija od proseka u EU sa očekivanim životnim vekom od 82.6 godina 2018. u odnosu na prosek EU od 81 godine).

U Švedskoj je službeno od kovida-19 umrlo više od 13.000 ljudi, premda su neki možda umrli od drugih uzroka, a ne direktno od ove bolesti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Predrag

pre 3 godine

Svestan narod od političara do čistača za razliku od nas gde važe dvostruki standardi kao u svemu ...

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari