KAKO JE TVORAC NAJRAZORNIJE BOMBE NA SVETU dobio nagradu za - Mir! /VIDEO/

Snimanje filma o čuvenom sovjetskom akademiku, nuklearnom fizičaru koji je bio tvorac najrazornije bombe na svetu, disidentu, borcu za ljudska prava i laureatu Nobelove nagrade za mir izazvalo je burne reakcije u delu ruske javnosti, iako dokumentarac još nije prikazan

Andrej Saharov bio je konstruktor hidrogenske bombe, najstrašnije, najrazornije bombe na svetu, a 1967. je napravio "car bombu“, najjaču bombu na svetu, od 100 megatona, koja je bila toliko razorna da čak nisu smeli ni da je isprobaju. Isprobali su samo „njenu polovinu“, bombu od 50 megatona. Udarni talas bio je toliko jak da je tri puta obišao Zemljinu kuglu.

Bombe i ljudska prava

Svestan kakvo je zlo stvorio, Saharov postaje jedan od najistaknutijih boraca za mir u Sovjetskom Savezu, bio je ubeđen da samo poštovanje ljudskih prava može da spreči nuklearni rat i katastrofu. Pisao je članke koje mu je cenzura zabranjivala, ali su ga na Zapadu objavljivali i čitali u milionima primeraka. Nobelovu nagradu dali su mu za mir 1975. godine.

Autori filma su scenarista Roman Super i režiser Ivan Proskurjakov. Ideju za snimanje filma dobio je scenarista, nakon što je pre oko sedam godina posetio stan-muzej čuvenog naučnika i shvatio da o njemu nije snimljen nijedan film dostojan pažnje.

Saharov će u ovom ostvarenju biti prikazan iz dva sasvim različita ugla, kao dva čoveka u jednom telu - prvi je stvorio najnehumanije oružje na planeti, a drugi čini sve da spreči humanitarnu katastrofu, koju je on video ne samo u postojanju nuklearnog oružja koje je stvorio, već i u postojanju totalitarnog režima, u čijim je rukama to oružje završilo.

Film prikazuje preporod junaka, njegove strahove, patnje, sumnje, unutrašnje i realne borbe, žestoke sukobe sa antagonistima, suočavanje sa samim sobom, preispitivanja i teško prevazilaženje tog svog preporoda. Autori filma takođe obećavaju fotografije i video snimke iz života Saharova, iz života zemlje i sveta. Da bi što vernije prikazali život čuvenog naučnika koristiće i memoare Saharova.

Film  je snimljen povodom stote godišnjice od rođenja velikog naučnika. Glavna uloga je dodeljena Alekseju Usoljcevu, dok je poznatoj glumici Čulpan Hamatovoj poverena uloga „savesti“.
Projekat je zamišljen istovremeno kao dokumentarni film, igrani film i pozorišna predstava.

Naučnik ili izdajnik otadžbine

Dok protagonisti filma o Saharovu govore kao o „velikanu i autoritetu“, protiv ovog projekta pobunili su se komunisti. Partija „Komunisti Rusije“ zatražila je od tužilaštva da obustavi snimanje filma o Saharovu i da identifikuje izvore finansiranja filma, a takođe je i pozvala FSB da obelodani informacije o bliskim vezama Saharova i njegove supruge Elene Boner sa zapadnim obaveštajnim službama, za koje nove generacije ne znaju.

Iako komunisti ne poriču naučne zasluge Saharova u prvom periodu njegovog života, oni ga vide kao jednog od krivaca za raspad Sovjetskog Saveza, kao neprijatelja sovjetske vlasti i optužuju ga saradnju sa stranim obaveštajnim službama.

Zamenik predsednika partije „Komunisti Rusije“ Sergej Malinkovič smatra da je Zapad maksimalno koristio sovjetskog naučnika, a da je Saharov vređao sovjetsku vojsku i njenu herojsku misiju u Avganistanu. On je takođe učesnike filma označio kao antisovjete i rusofobe.

Takva pozicija komunista izazvala je i burne reakcije na portalima. Jedini komentarišu da bi po istoj logici monarhisti mogli da zatraže zabranu svih filmova o Lenjinu, koji je, kako navode, bio  neprijatelj ruske monarhije. Drugi u sličnom tonu komentarišu da komunisti ne menjaju svoj repertoar – „o Lenjinu može, a o drugima ne“, dok treći zaključuju da komunisti takvim zahtevima neće ništa postići, osim što će filmu dati besplatan pi-ar.

- Producent im, verovatno, sada aplaudira - zaključuju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.