MUCA DOK PROSIPA ŠUPLJE PRIČE! Bajden svojim govorom UZDRMAO BELU KUĆU, Kinezi ga BRUTALNO ISMEJALI!

Kineski državni mediji optužili su američkog predsednika da prosipa prazne, nepromišljene reči po pitanju Tajvana nakon što je nagovestio da će Vašington braniti ostrvo ako ga napadne Peking

Narodna Republika Kina smatra Tajvan sastavnim delom svoje teritorije.

Bela kuća je u četvrtak ušla u režim kontrole štete nakon intervjua predsednika Džozefa Bajdena u kojem je implicirao da se SAD neće povući od hipotetičke odbrane Tajvana kao što je to učinila u Avganistanu od talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji).

- Postoji fundamentalna razlika između – Tajvana, Južne Koreje, NATO -a (i Avganistana) - rekao je Bajden govoreći za „Ej-bi-si njuz“ u četvrtak.

- Mi smo u situaciji u kojoj su oni – entiteti sa kojima smo sklopili sporazume zasnovane ne na građanskom ratu koji vode na tom ostrvu ili u Južnoj Koreji, već na sporazumu u kojem imaju vladu jedinstva, koja, zapravo, pokušava da spreči loše momke da im čine loše stvari - dodao je.

- Preuzeli smo i ispunili sve obaveze. Dali smo svetu obavezu Članu pet da ćemo odgovoriti ako zaista neko napadne ili preduzme akciju protiv naših saveznika u NATO -u. Isto je sa Japanom, isto je sa Južnom Korejom, isto je sa – Tajvanom - naglasio je Bajden, prenosi „Sputnjik internešnal“.

Viša Bajdenova administracija ogradila se od Bajdenovih komentara, rekavši da stav SAD o Tajvanu ostaje nepromenjen, te da će se Vašington i dalje pridržavati stava „strateške nejasnoće“ u odnosima sa ostrvom.

Foto: AP/Tanjug

- Politika SAD-a u pogledu Tajvana se nije promenila - rekao je zvaničnik Rojtersu, pozivajući se na američku politiku održavanja samo nezvaničnih veza Vašington-Tajpej od kada su SAD prešle na priznavanje Narodne Republike kao prave Kine 1979. godine.

Kineski mediji napali su Bajdena zbog njegovih komentara, a list Global Tajms objavio je nepotpisani uvodnik koji optužuje predsednika za „prazne, nepromišljene reči“ na Tajvanu nakon „sramote“ SAD u Avganistanu.

„Mucajući dok govori o pitanju Tajvana, Bajden je bio kao senilan, i sumnjamo da je znao tačno o čemu govori. Nijedan visoki zvaničnik u SAD nije dao primedbe na ono što je rekao Bajden. Bajden je izgubio obraz zbog situacije u Avganistanu... Bio je toliko postiđen i željan da sačuva svoj obraz da je pričao bezobzirno, bez razmišljanja“, piše Global Tajms.

Novine su upozorile da će Bajdenova administracija, ako se ne ogradi od predsednikovih tvrdnji „prelaskom sa ‘strateške dvosmislenosti’ na jasnu izjavu odbrane Tajvana, morati da se pripremi za mnogo veće oluje u moreuzima“. List je upozorio da Kina „nikada neće prihvatiti Bajdenovu pretnju“, i ukazao na „jake vojne sposobnosti i nacionalnu rezoluciju zemlje“ kada je reč o pitanju Tajvana.

Članak je zatim dao tradicionalno upozorenje „secesionistima“ tajvanske Demokratske napredne stranke, tražeći od njih da „ne plivaju u Bajdenovim nemarnim ispljuvcima“. SAD neće „braniti“ Tajvan; ono što želi da uradi je da ohrabri ostrvo da se suoči sa kopnom i iskoristi Tajvan da obuzda razvoj kopna“, stoji u uvodniku.

Napetost na Tajvanu

Kinesko-američke tenzije oko Tajvana porasle su gotovo odmah nakon Bajdenove inauguracije u januaru, kada je Vašington prvi put u nekoliko decenija pozvao defakto ambasadora Tajpeja u SAD na ceremoniju. Napetosti su porasle u mesecima nakon što je Vašington uveo „slobodu plovidbe“kroz Tajvanski moreuz, na šta je Kina odgovorila slanjem na desetine vojnih aviona kroz region. Peking je zatražio da se SAD „pridržavaju principa jedne Kine“i prekinu svoju „provokativnu“ prodaju oružja Tajvanu. Prošle nedelje su kineski mediji takođe upozorili SAD da ne pozivaju Tajvan na predstojeći decembarski „Samit za demokratiju“, rekavši da bi takav poziv na sličan način predstavljao kršenje principa jedne Kine.

Foto: printscreen

Napetosti oko Tajvana eskalirale su ranije ove sedmice nakon što je republikanski senator Džon Kornin na Tviteru postavio, a zatim izbrisao, objavu koja sugeriše da SAD imaju 30.000 vojnika stacioniranih na Tajvanu. Global Tajms je zatražio hitno objašnjenje od američkih i tajvanskih vlasti u vezi sa ovim brojkama i upozorio da će „ako je istina“ da SAD imaju trupe na Tajvanu, bilo da se radi o 30.000 ili bilo kom drugom broju, kineska vojska „odmah pokrenuti rat kako bi eliminisala i proterala američke vojnike“.

Kornin je član odabrane komisije američkog Senata za obaveštajne poslove i teoretski bi trebalo da ima pristup stvarnom broju trupa koje su SAD rasporedile po celom svetu.

Tajvan, zvanično poznat kao Republika Kina, zvanično je prekinuo veze sa kopnom 1949. godine, neposredno nakon kineskog građanskog rata, u kojem su komunističke snage Mao Cedunga porazile nacionaliste Kuomintanga, koji su pobegli na ostrvo. Peking i Tajpej počeli su da poboljšavaju ekonomske i neformalne diplomatske veze osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, s ciljem konačnog mirnog ujedinjenja po modelu „Jedna Kina – dva sistema“,primenjenom na Hongkong.

U preokretu istorijske ironije, Kuomintang, koji se borio sa komunistima u brutalnom građanskom ratu koji je trajao tri decenije, favorizuje takvo ponovno ujedinjenje, dok se sadašnja vladajuća stranka u Tajvanu – liberalno levi demokratski naprednjaci, protive takvom scenariju. Aktuelni kineski predsednik Si Đinping učinio je ponovno ujedinjenje Tajvana centralnom tačkom dnevnog reda svoje vlade.