EU UDARA NA KINESKI PUT SVILE, Brisel sprema 300 milijardi evra kao kontru planetarnom projektu Pekinga, biće para i za zemlje poput Srbije!
Podeli vest
Jasno je na šta cilja opsežni program investicija koji je predstavljen u Briselu, piše danas Dojče vele (DW) konstatujući da EU teži tome da suzbije kineski uticaj
"Biće novca za infrastrukturu širom sveta, pa i za one zemlje koje, poput Srbije, već sarađuju sa Kinezima", navodi se u tekstu.
Ruski ministar Sergej Šojgu pokrenuo je ideju o izgradnji „Kedrovog puta" koji bi povezao Evropu i Kinu, a koji bi mogao da bude alternativa Sueckom kanalu i Novom putu svile. Taj transportni koridor obezbediće jeftiniji i brži prevoz roba između dva kontinenta, a povezan je i sa pokretanjem duboke proizvodnje sirovina u Sibiru
07.09.2021
07:00
Evropska komisija planira da spremi oko 300 milijardi evra koje će u narednih pet godina investirati u infrastrukturne projekte širom sveta, prevashodno u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Inicijativa nazvana Global Gejtvej (Globalni ulaz), imaće veći volumen nego što se mislilo nakon prvobitne najave u septembru.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da se lično stara o inicijativi. Prema najavama, evropski Gejtvej bi trebalo da se temelji na demokratskim vrednostima i bude alternativa kineskom Novom putu svile koji je započet pre osam godina.
„Pokazujemo da se okrećemo ka spolja, kako bismo podržali investicije svuda u svetu“, rekla je Fon der Lajen u Briselu, dodajući da će „kod projekata biti važne transparentnost i odgovorno upravljanje.“
Premda se u dokumentu to izričito ne pominje, EU teži da suzbije kineski uticaj. U dokumentu, dogovorenom u sredu, navodi se da će inicijativa pokazati da investicije u skladu sa demokratskim principima donose dugoročne prednosti i održiv razvoj. Na pitanje da li Gejtvej cilja na Kinu, Fon der Lajen je rekla: „Ovo je jasna alternativa postojećim programima“.
Kako do 300 milijardi
Trista milijardi evra prikupiće se tako što bi 135 milijardi do 2027. godine došlo iz Evropskog fonda za održivi razvoj. Ideja je da se privuče i privatni kapital za zajedničcke projekte. Još 150 milijardi dolazi iz postojećih programa i investicionih fondova država članica – što, dakle, nije dodatni novac nego postojeći. Dodatnih 18 milijardi evra treba da stigne iz budžeta EU za razvojnu pomoć.
Kao primer, Evropska komisija navodi investicije u proizvodnju vodonika u Africi, gde bi EU trebalo da osigura privatne investicije od 3,5 milijardi evra. Zauzvrat, zemlje koje privuku investicije moraju da garantuju da će izvoziti vodonik bez carina i ograničenja.
Briselske diplomate koje su radile na dokumentu, nadaju se da će evropske firme uzeti deo kolača u izgradnji postrojenja ili distribuciji vodonika. Među projekte je ubrojano i polaganje podvodnog kabla u Crnom moru koji će omogućiti brži internet. U Jordanu bi EU trebalo da finansira novi most do Zapadne obale, koja je okupirana od strane Izraela.
Brisel planira takođe da finansijski podrži izvoz evropskih firmi koje konkurišu na kontrolisanim tržištima, i to protiv državnih ili visoko subvencionisanih korporacija, poput onih iz Kine. Kako je najavljeno, EU će pokušati da globalnim angažmanom nametne i određene standarde, onako kako je to Kini pošlo za rukom kada je u pitanju razvoj 5G mreže.
Težište inicijative Global Gejtvej biće digitalizacija, zaštita klime i alternativni izvori energije. Jer, kako je još ranije rekla Fon der Lajen, nije ideja da se grade samo putevi koji onda vode do luke pod kontrolom Kineza.
Prve investicije iduće godine
Peking je na tom planu u velikoj prednosti jer je tokom godina uložio stotine milijardi dolara u Novi put svile. U toj inicijativi učestvuje sedamdesetak zemalja, među kojima su Srbija i druge zemlje regiona, kao i neke članice EU.
Kritičari prebacuju Kini da privlači siromašnije zemlje kreditima koji vode u prezaduženost. Tokom leta je mnogo reči bilo o Crnoj Gori, koja je pozvala Brisel u pomoć jer nije mogla da plaća rate kredita za autoput.
Ali, Evropska unija planira da priđe i zemljama koje već učestvuju u kineskoj inicijativi. Na sličan način su Japan i SAD pre nekoliko godina ponudili sopstvene investicione programe.
„Global Gejtvej ima potencijal da pretvori EU u efikasnog geopolitičkog igrača“, rekao je Mihael Klaus, ambasador Nemačke pri EU, i raniji ambasador u Pekingu.
Dodaje da će „za mnoge partnere ponuda ravnopravne saradnje, zasnovane na pravilima i vrednostima, biti atraktivnija od kineske inicijative.“ Drugačije na stvari gleda evropski poslanik bavarske CSU, Markus Ferber, koji važi za stručnjaka za finansije. Kaže da EU previše reguliše i postavlja suviše uslova za dodelu sredstava.
„Većina novca doći će iz postojećih programa ili zavisi od privatnih sredstava. To je daleko od epohalnog zahvata. Teško da će se Kinezi ovoga uplašiti“, kaže Ferber.
Gejtvej bi trebalo da aminuje Evropski savet u kojem su okupljene države-članice, te Evropski parlament. Ako se to desi, prve pare biće investirane iduće godine, piše Dojče vele.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski ministar Sergej Šojgu pokrenuo je ideju o izgradnji „Kedrovog puta" koji bi povezao Evropu i Kinu, a koji bi mogao da bude alternativa Sueckom kanalu i Novom putu svile. Taj transportni koridor obezbediće jeftiniji i brži prevoz roba između dva kontinenta, a povezan je i sa pokretanjem duboke proizvodnje sirovina u Sibiru
Ilon Mask, najbogatiji čovek sveta i jedan od ključnih ljudi Trampove Bele kuće, intenzivno se bavi politikom u Nemačkoj, što se delu tamošnje javnosti ne sviđa.
Opozicionari i njihove pristalice po društvenim mrežama dele lažne slike sa protesta na Slaviji, čak dele i fotografije na kojima uopšte nije taj Trg niti ta fontana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju deonice Kruševac - Trstenik - Vrnjačka Banja na auto-putu E-761. On je u autobusu odgovarao na pitanja novinara i govorio o toj saobraćajnici, ali i o drugim planiranim infrastrukturnim projektima u Srbiji.
Tenzije koje već duže vreme postoje u Bosni i Hercegovini mogle bi u narednom periodu da dovedu do eskalacije neviđenih razmera i do rata, a takav opasan scenario stavio bi Srbiju i njeno rukovodstvo u izuzetno tešku poziciju.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji bavila se krucijalnim geopolitičkim temama, fokusirajući se na rusko-ukrajinski sukob, krucijalne promene na globalnom nivou nakon inauguracije Donalda Trampa, ali i nove sukobe sa kojima se može suočiti svet u budućnosti.
Ukoliko ste ove godine planirali da Novu godinu dočekate negde van granica Srbije, dobro pazite, jer džeparoši haraju sa svih strana, u koji god grad da odete!
Đaci prvaci u velikom broju imaju poteškoće kada je u pitanju čitanje, iako je prošlo celo prvo polugodište! Pored toga, i ono što pročitaju oni ne razumeju, što nastavnicima pravi veliki problem u nastavi.
Jedan Kragujevčanin, svojom emotivnom objavom na društvenim mrežama rasplakao je veliki broj ljudi širom Srbije, onda kada je javno, emotivnom porukom ispratio svoju suprugu na večni počinak.
Nikola Stanković Pivce (27) koji je ubijen juče u Kaluđerici na pragu porodične kuće i to pred devojkom T.D. (25) koja je ranjena, optužen je u februaru ove godine za pucnjavu u noćnom klubu "Stefan Braun" u centru Beograda koja se dogodila 15. marta 2022. godine.
Uroš Nikolić, Luka Kardum i Tomislav Hordov delegirani su za sudije drugog ovosezonskog, a prvog abaligaškog večitog derbija između Crvene zvezde i Partizana.
Štoper Crvene zvezde Vanja Drkušić (25) hramljući je napustio "Marakanu" nakon utakmice sa Čukaričkim (5:2), što je ozbiljno zabrinulo sve u taboru srpskog prvaka!
Izuzetna sezona za nas! Osigrali smo odličnu utakmicu, hvala navijačima. Sada idemo malo da se odmorimo i zaboravimo na fudbal, poručuje trener Crvene zvezde, Vladan Milojević (54)!
Derbi kao derbi, znamo sve. Spremamo se za tu utakmicu, najbitnije je da izađemo i igramo sa najboljom mogućom koncentracijom, poručuje trener Partizana, Željko Obradović (64)!
Tejlor Kuk je u noći odlučila da proveri svoju bebu, ali je zatekla svog psa na pultu za presvlačenje, što je postalo viralno na TikToku i izazvalo lavinu reakcija.
Nova godina je pred vratima, ali prehlada ili grip mogu lako pokvariti prazničnu čaroliju. Otkrijte koje namirnice vam mogu pomoći da ojačate imunitet i ostanete zdravi u danima slavlja.
Jedna žena iznenadila je javnost kada je otkrila da je dojila svog supruga, ali iza ovog neuobičajenog čina krije se sasvim opravdan razlog koji bi mnogi mogli da razumeju.
Krofne iz Sankt Peterburga, poznate kao "piške", osvajaju svojom jednostavnošću i savršenim ukusom. Naučite kako da ih pripremite kod kuće, bez odlaska u Rusiju.
Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš decenijama su u skladnom braku i imaju troje zajedničke dece, dok pevačica ima i četvrto iz vanbračne zajednice.
Pre nego što je postala voditeljka Ivana Šopić radila je i kao krupije u kazinu, a prisećajući se tih dana otkrila je šokantne detalje o poznatima i njihovim navikama.
Veljko i Bogdana Ražnatović odveli su sinove na planinu, a bokser je na društvenim mrežama pokazao kako njihovi naslednici uživaju u snegu i čarima zimskih sportova.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.