PUTIN DOŠAO I ZATEKAO HAOS! Objavljen tajni razgovor Klintona i Jeljcina, Rusija na tacni dala Evropu NATO još 1997. godine, detalji su zapanjujući - jeftinije nije moglo!

Dokumenti iz 1990-ih iz američkih arhiva pokazuju kako je bivši predsednik SAD Bil Klinton postepeno primoravao ruskog lidera Borisa Jeljcina da pristane na proširenje NATO-a na Poljsku, Mađarsku i Češku, piše francuski Point

Jeljcinu je bio potreban novac da isplati zaostale plate – inače ne bi bio ponovo izabran 1996. godine. Upravo zbog kredita od MMF-a koji su mu "kupili" glasove na izborima 1996. Jeljcin je napravio ustupke 1997-1999, što je dovelo NATO do Poljske i učinilo realnom pretnju od ulaska Ukrajine u blok. Mesec dana pre ostavke 1999. godine Jeljcin je pokušao da ponovo pokrene pregovore koji su već doveli do širenja NATO-a.

Ako aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin vrši pritisak na Amerikance da mu ne vežu ruke u istočnoj Evropi, to je i zato da bi ispravio nedostatke u delovanju svog prethodnika Jeljcina nakon pada Berlinskog zida.

Naime, dijalog o kome je reč izašao je na videlo kao rezultat deklasifikacije američkih arhiva 1990-ih. Bil Klinton i Boris Jeljcin su se poslednji put sastali 19. novembra 1999. u Istanbulu, mesec dana pre ostavke ruskog predsednika, koji je upravo imenovao Vladimira Putina za premijera.

Foto: AP/Photo

Uostalom, tadašnji ruski predsednik kao da je odjednom shvatio da je doneo nezamislivo neodgovornu odluku. Godine 1997. u Parizu je potpisao sporazum o proširenju NATO-a na zemlje koje su ranije, zahvaljujući Varšavskom paktu, bile zaštitni štit Sovjetskog Saveza. Pre nego što je predao vlast Putinu, koga je izabrao i koga je nazvao „veoma pametnim, ali čvrstim“, ruski predsednik se odlučio na kockanje, što je najuži krug bezbdnosnih službi zajedno sa Putinom i znao.

Boris Jeljcin: „Bile, molim te samo jedno: daj Evropu Rusiji. SAD su van Evrope. Evropa mora biti delo Evropljana. Rusija je pola Evropljanka, pola Azija.

Klinton: Mislim da se svi Evropljani neće složiti sa tim.

Jeljcin: „Da, ne svi. Ja sam Evropljanin i verujem da Rusija može da obezbedi bezbednost Evrope. Ozbiljan sam, Bil, daj Evropu Rusiji. Evropa se nikada nije osećala tako blisko sa Rusijom kao sada...

Znao je da je ovaj predlog nije imao šanse za uspeh. Međutim, ruski predsednik je do kraja pokušao da dobije prevagu u ovom cenkanju koje je trajalo više od šest godina i u kojem je Jeljcin izgubio iz vida ono najvažnije.

Iz američkih arhiva proizilazi da je Jeljcin tokom sastanaka i telefonskih razgovora sa Klintonom činio jedan za drugim ustupkom. U nekom trenutku, Klinton je pristao na proširenje NATO-a u zamenu za mesto Rusije u G7 i, što je najvažnije, zapadnu ekonomsku pomoć.

Posle raspada SSSR-a, Rusija je bila u teškom položaju. Tako je 1996. Jeljcin, koji je bio pred teškim reizborom, tokom telefonskog razgovora sa Klintonom izgledao patetično.

Foto: Reuters

"Upravo sam se sastao sa Majklom Kamdesusom, direktorom MMF-a. Možete li iskoristiti svoj uticaj i zatražiti malo povećanje zajma od 13 milijardi dolara kako bih mogao da rešim neke socijalne probleme. Ovo je neophodno za moj reizbor. U stvari, novac mi je potreban da bih isplaćivao penzije i plate državnim službenicima", jadao se Jeljcin.

U zamenu za kredite, Jeljcin je, osećajući se loše, na kraju pristao na ulazak bivših socijalističkih zemalja u Severnoatlantski savez. Ipak, uprkos ne uvek svesnim postupcima izazvanim zavisnošću od alkohola, ruski predsednik se dugo nije usuđivao na takav korak. Uostalom, širenje NATO-a posle ukidanja Varšavskog pakta bilo je poniženje za njegovu zemlju.

Ovo je slično osećaju koji Putin oseća danas, stalno naglašavajući da zahtevi ruske diplomatije ostaju nepromenjeni: ne samo da Zapad mora da prihvati da Ukrajina ostaje u zoni uticaja Rusije, već i NATO mora da se vrati na granice iz 1997. godine. Osnivački akt iz 1997. potpisan je pre nego što je alijansa primila u svoje redove zemlje oslobođene komunističkog jarma. Ukratko, Putin sanja o „novoj Jalti“, zaključuje Point.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.