ZAŠTO UKRAJINCIMA NEĆE POMOĆI ORUŽJE SA ZAPADA? Kijev svoje snage nije pripremio, BRUTALNA analiza američkog časopisa mnoge nejasnoće POJASNILA
Podeli vest
Sa ruskim snagama nagomilanim na granicama Ukrajine, politička diskusija u Vašingtonu sve više se fokusira na to šta Sjedinjene Države mogu da urade da pomognu svojim ukrajinskim partnerima da brane svoju zemlju
Samo ove nedelje, Bajdenova administracija je odobrila isporuke američkih protivvazdušnih raketa Stinger sa ramena u Kijev, pored povećanja nabavke druge vojne opreme. Saveznici, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, takođe pružaju sopstvenu pomoć, prenosi Forin Polisi.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov američki kolega Entoni Blinken složili su se danas tokom razgovora u Ženevi da pojačaju napore za normalizaciju rada ambasada i međusobnog viznog režima, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova
21.01.2022
19:06
Opravdanje za pomoć je različito. Neki su tvrdili da američka vojna pomoć Ukrajini sada može promeniti rusku računicu, možda odvratiti Moskvu od pokretanja napada. Drugi tvrde da pomoć ukrajinskoj vojsci može imati pravi uticaj na moguću borbu sa Rusima, čineći Kremlju značajnijim izazovom da ostvari pobedu i isključujući određene vojne opcije koje bi Rusija mogla da razmatra. A takođe postoje glasovi koji pozivaju na dodatne sposobnosti samo da bi podigli troškove za Moskvu – to jest, da bi ubili više ruskih vojnika – kako bi stvorili političke probleme predsedniku Vladimiru Putinu kod kuće, iako bez mnogo očekivanja da će Ukrajina prevladati.
Nijedan od ovih argumenata nije ubedljiv. To ne znači da treba prekinuti bezbednosnu saradnju sa Kijevom. To znači da vojna pomoć nije efikasna poluga za rešavanje ove krize.
Od 2014, Sjedinjene Države su pružile preko 2,5 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, nakon ruske aneksije Krima i akcija u Donbasu. Američka pomoć Ukrajini uključivala je obezbeđivanje trenažera, odabranih odbrambenih sistema (kao što su radari protiv minobacača), a odnedavno i protivtenkovske rakete Javelin. Ova pomoć je prvenstveno imala za cilj da poboljša ukrajinsku efikasnost u relativno statičnom sukobu protiv separatističkih snaga u Donbasu koje podržava Rusija, a koje su uglavnom naoružane malokalibarskim i lakim naoružanjem, zajedno sa nešto artiljerije i oklopa iz sovjetske ere.
Međutim, najvažnije je da se Ukrajina uglavnom nije borila protiv ruskih oružanih snaga u Donbasu. Da, Rusija je naoružala, obučila i predvodila separatističke snage. Ali čak i prema sopstvenim procenama Kijeva, ogromnu većinu pobunjeničkih snaga čine lokalni stanovnici — a ne vojnici redovne ruske vojske. Zaista, ruske oružane snage su direktno učestvovale u borbama samo dva puta — u avgustu-septembru 2014. i januaru-februaru 2015. — i to sa ograničenim mogućnostima, iako su se obe epizode završile ukrajinskim porazima.
Moskva je nastojala da zadrži neki veo poricanja svoje umešanosti u sukob, što je značilo da ruska vojska nikada nije koristila više od malog dela svojih sposobnosti protiv Ukrajinaca. Primenjivao je dovoljno sile da se posao obavi, izbegavajući dugotrajne, otvorene intervencije. Širok spektar ruskih sposobnosti – uključujući vazduhoplovstvo i balističke i krstareće rakete – uopšte nije bio uključen u borbe, čak iako su više puta pokazivani u borbenim operacijama u Siriji.
Priroda prijavljenog ruskog nagomilavanja sugeriše da će se prošireni rat, ako do njega dođe, suštinski razlikovati od prethodnih sedam godina zastoja. Rusija ima sposobnost da izvede veliku zajedničku ofanzivnu operaciju u kojoj učestvuju desetine hiljada ljudi, hiljade oklopnih vozila i stotine borbenih aviona. Verovatno bi počelo sa razornim vazdušnim i raketnim udarima kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, udarajući duboko u Ukrajinu da bi napali štabove, aerodrome i logističke tačke. Ukrajinske snage bi otpočele sukob gotovo opkoljene od samog početka, sa ruskim snagama raspoređenim duž istočne granice, pomorskim i amfibijskim snagama koje bi prete sa Crnog mora na jugu, i potencijalom (sve realnijim) da se dodatne ruske snage rasporede u Belorusiju i prete sa severa, gde je granica manje od 65 milja od samog Kijeva.
Ukratko, ovaj rat neće izgledati ništa kao status kvo ante sukoba u Ukrajini, a to podriva prvo opravdanje za američku pomoć: odvraćanje Rusije. Ukrajinska vojska je oblikovana za borbu protiv sukoba u Donbasu i stoga predstavlja malu pretnju odvraćanja po Rusiju; obezbeđivanje američkog oružja ne može ništa da promeni. Ako je Moskva spremna da pokrene veliki rat, napadnuvši drugu po veličini državu u Evropi sa populacijom od preko 40 miliona, uz apsorpciju ogromne ekonomske kazne sa Zapada, onda je malo verovatno da će je odvratiti kakva god američka vojna pomoć može da bude isporučeno u narednim nedeljama.
Jedini sistemi naoružanja koji bi uverljivo mogli da nametnu troškove koji bi mogli da promene rusku kalkulaciju, kao što su rakete zemlja-vazduh i borbeni avioni, su oni od kojih bi Sjedinjene Države bile veoma različite eli da obezbedi Ukrajincima. I, bez obzira na to, nisu mogli da budu nabavljeni, isporučeni i stavljeni u funkciju – da ne govorimo o obučavanju ukrajinskih operatera da ih koriste – na vreme da bi imali uticaj na ovu krizu. Veliki, savremeni sistemi zahtevaju opsežnu obuku i materijalnu podršku.
Jednom kada odvraćanje ne uspe i rat počne, ukrajinske oružane snage će se skoro odmah naći u očajnim okolnostima. Ukrajina nema ni izbliza dovoljno snaga da se kredibilno brani od svih potencijalnih puteva napada, što znači da bi morala da bira između odbrane odabranog skupa fiksnih jakih tačaka – ustupanja kontrole nad drugim oblastima – ili manevrisanja da angažuje ruske snage koje su brojčano veće. njih. Linija sukoba u Donbasu biće samo jedan od mnogih frontova. Tamošnja ukrajinska utvrđenja mogu izgledati kao moderna Mažino linija: pripremljena za frontalni napad koji možda nikada neće doći i zaobići ga mobilne snage protivnika sa naprednijim avionima i pokretnijim kopnenim snagama.
Velika veličina Ukrajine znači da će kopnene snage koje tamo deluju morati da se kreću kako bi pokrile velike površine ruralnog terena. Mobilna angažovanja bi bila od koristi ruskim snagama, koje su daleko bolje obučene i opremljene za vođenje koordinisanog vazdušnog i kopnenog manevarskog rata od njihovih ukrajinskih protivnika. Ruska vojska je u više navrata praktikovala upotrebu dalekometnih udarnih i taktičkih paljbi izazvanih dronovima, kao i drugih sredstava izviđanja, kako u obuci, tako iu borbenim operacijama u Siriji. Ruski borbeni avioni i strateška protivvazdušna odbrana daju Moskvi mnogo više mogućnosti da kontroliše vazduh i da napadne ukrajinske snage, a većina ruskih pilota ima nedavno iskustvo iz stvarnog sveta u Siriji. Ukrajinska vojska takođe uglavnom raspolaže starim sovjetskim oružjem; Ruske snage su dobro upoznate sa ograničenjima ovih sistema i znaju koju taktiku treba primeniti da bi dalje smanjile njihovu efikasnost.
Ukratko, vojni balans između Rusije i Ukrajine je toliko iskrivljen u korist Moskve da bi bilo kakva pomoć koju bi Vašington mogao da pruži u narednim nedeljama bila u velikoj meri irelevantna u određivanju ishoda sukoba ako on počne. Prednosti Rusije u kapacitetima, sposobnostima i geografiji zajedno predstavljaju nepremostive izazove za ukrajinske snage koje imaju zadatak da brane svoju zemlju. Drugi argument za pomoć — promena toka rata — dakle, ne stoji.
Treći argument za pomoć je pružanje pomoći kako bi se ukrajinskoj pobuni omogućilo da nametne troškove ruskim okupatorskim snagama. Mnogi ovde imaju na umu istorijsku analogiju pomoći SAD mudžahedinima u Avganistanu nakon sovjetske invazije 1979. Zaista, neki čak preporučuju obezbeđivanje istih protivvazdušnih projektila Stinger sa ramena koje su mučile sovjetsko vazduhoplovstvo u to vreme.
Ako Rusija pokuša dugoročnu okupaciju područja sa mnogo neprijateljski raspoloženih Ukrajinaca, ovi oblici podrške bi, na margini, mogli da zakomplikuju stvari Moskvi. Ali američka podrška ukrajinskoj pobuni trebalo bi da bude krajnje sredstvo tokom produženog sukoba, a ne središnji deo politike pre nego što je on uopšte počeo. Malo je verovatno da će izgledi za neznatno skuplju okupaciju učiniti razliku za Moskvu ako dođe do te faze; već će apsorbovati daleko značajnije troškove. Ruski planeri su svesni da mnogo toga može da krene naopako u operaciji velikih razmera, posebno u okupaciji. Ako Putin donese odluku da okupira velike delove Ukrajine, to neće biti jer veruje da će to biti lako ili jeftino za Rusiju.
Takođe treba imati na umu da će troškove rata koji traje do pobunjeničke kampanje u Ukrajini nesrazmerno snositi Ukrajinci. U toj fazi sukoba, hiljade — ili, što je verovatnije, desetine hiljada — Ukrajinaca će umreti.
Za svaki uspeh koji postignu protiv ruskih okupatora, ukrajinski ustanici će skupo platiti; iskustvo sirijske opozicije ili čečenskih pobunjenika nije ono što bi Amerikanci trebalo da požele bliskom partneru poput Ukrajine.
U normalnim vremenima, postoji mnogo dobrih razloga da SAD pruže vojnu podršku Ukrajini. Ali ovo nisu normalna vremena. Vojna pomoć će sada u najboljem slučaju biti marginalna u uticaju na ishod krize. Možda bi bilo moralno opravdano pomoći američkom partneru koji je u opasnosti od agresije. Ali s obzirom na razmere potencijalne pretnje Ukrajini i njenim snagama, najefikasniji način na koji Vašington može da pomogne jeste rad na pronalaženju diplomatskog rešenja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
nenad
pre 2 godine
Jos se nisu ikrajinci naucili pameti, tesko onom koga amerika brani...
Članstvo Ukrajine u NATO je apsolutno neprihvatljivo za Rusiju i ne može biti deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
Severna Koreja poslala je 10.000 vojnika u Rusiju kako bi pojačala svoje ratne napore protiv Ukrajine, rekao je danas zapadni diplomata upoznat sa dešavanjima za Kijev indipendent.
NATO je u ponedeljak pokrenuo nuklearnu vojnu vežbu ''Stedfest Nun'' kao snažnu demonstraciju svojih sposobnosti odvraćanja, u trenutku kada predsednik Vladimir Putin sve više pribegava preteći nuklearnoj retorici, rekao je novi šef alijanse Mark Rute.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov američki kolega Entoni Blinken složili su se danas tokom razgovora u Ženevi da pojačaju napore za normalizaciju rada ambasada i međusobnog viznog režima, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova
Ruska vojska ubrzala je proboj u zoni Specijalne vojne operacije i bukvalno je samlela najbolje delove ukrajinskih jedinica u zoni grupe "Sever", rekao je ruski ministar odbrane Andrej Belousov.
Balistička raketa srednjeg dometa testirana je 21. novembra i dobila naziv "Orešnik" (orah), izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju naciji.
Siledžije iz opozicije danas su širom zemlje demonstrirali nasilje na ulicama, u Beogradu je došlo i do nekoliko fizičkih obračuna, a u Kikindi je umalo izbo fizički obračun!
Srpska opozicija danas je održala nasilne proteste širom Srbije, čime su građani bili sprečeni da obavljaju svoje dnevne obaveze i da se slobodno kreću!
Dragan Bjelogrlić se, dok su njegovi istomišljenici pravili haos po Beogradu i Srbiji, stajao sa strane ispod kišobrana, "drndao" telefon i ćaskao sa još nekoliko osoba!
Provokatori iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, bio je gost Info jutra u kome je govorio o neverovatnim rezultatima Srbije, ali i o najaktuelnijim temama u Srbiji!
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je prof. dr Miloš Laban koji je govorio o strašnoj tragediji koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu na Glavnoj železničkoj stanici prilikom koje je poginulo 15 osoba, a teško povređeno dvoje.
Huliganska rulja koja pripada opoziciji brutalno je napala novinarke Informera Lidiju Makragić i Branku Lazić, a tim povodom gostujući na Informer televiziji govorili su teolog Miloš Stojković i lider Srpske desnice Miša Vacić.
Ibro Ibrahimović, član predsedništva SPS i Marko Lakić, novinar Politike, u Info jutru govorili su o tome, kada su u pitanju jučerašnja hapšenja, da li Tužilaštvo reaguje prema zakonu ili političkim pritiscima.
Na društvenim mrežama pojavila se polemika oko toga da li je u redu da se trenekrka oblači u svim prilikama: bilo svečanim ili svakodnevnim. Odgovori ljudi bili su različiti, a neki su duhovitošću oduševili sve koji su ih pročitali.
Bliži se "Crni petak" dan kada počinju vikend akcije, a mnogi trgovci koriste upravo ovakvu situaciju kako bi prevarili potrošače. Ovakvim prevarama najviše se bave internet prodavnice koje su tokom 2024. godine pokrenuli više od 38 miliona "fišing" napada.
Alija Balijagić uhapšen je nakon 27 dana potrage u selu Pribojska Goleša kod Prijepolja, a pojedincima nisu dovoljne ni fotografije ni snimci koje je MUP objavio, su već počeli sa stvaranjem teorija zavera i širenjem laži i panike u javnosti, kako je sve zavera policije i da uhapšeno lice zapravo nije Balijagić.
Protiv policijskog službenika Bojana R. (41) pokrenuta je istraga zbog sumnje da je 20. novembra ove godine neovlašćeno nosio vatreno oružje i to pištolj marke „Crvena zastava“, model M 83/92, kalibra magnum 357.
Vladimir Petković (23) iz okoline Šapca, poginuo je juče zajedno sa ocem Miletom Petkovićem (63) kada su se kombijem sudarili sa automobilom marke BMW i kamionom.
Duško Šarić (46), mlađi brat Darka Šarića (54) otkrio je pred današnje suđenje u Specijalnom sudu da je imao tešku operaciju srca, koja je trajala pet sati.
Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi jasno je naznačio da će mečevi protiv Austrije biti izuzetno teški za našu selekciju u borbi za opstanak u A diviziji Lige nacija.
Košarkaši Partizana ostvarili su najvažniju pobedu ove sezone, srušili su Crvenu zvezdu pred njenim navijačima i mnogi veruju da će upravo taj trijumf biti prekretnica sezone za ekipu Željka Obradovića!
Plejmejker Crvene zvezde Miloš Teodosić (37) na sinoćnjem derbiju po prvi put nakon 14 godina nije uspeo da upiše nijednu asistenciju na evroligaškom meču!
Novi film "Babygirl", erotski triler sa Nikol Kidman, izazvao je pravi skandal, posebno jer će biti prikazan baš tokom prazničnog perioda. Mnogi pitaju: "Zašto baš sada, na Božić?"
Scena seksa, za koju niko nije mogao pretpostaviti da postoji, prikazuje film "Hari Poter i vatreni pehar" u potpuno drugačijem svetlu. U sceni koja je izbačena iz finalne verzije filma pojavljuje se i poznati srpski glumac Peđa Bjelac.
Paf Dedi optužen je od strane glumca, koji tvrdi da je tokom audicije za reperov muzički video bio žrtva brutalnih silovanja, koja su uključivala i orgije sa telohraniteljem.
Revijom „Lutka sa naslovne strane“ 23. novembra u 19 časova u hotelu Hyatt Regency biće otvoren 37. Fashion Selection, a u organizaciji modne agencije Select.
Pevač Aca Lukas istakao je da Aleksandri Prijović po uspehu trenutno na domaćoj estradi nema ravne, a tom prilikom ukazao je na navodno licemerje kada su u pitanju Lepa Brena i Svetlana Ceca Ražnatović.
Muzička zvezda Aleksandra Prijović pojavila se sinoć, 22. novembra, na slavi Bobe Živojinovića i Lepe Brene, a tom prilikom prošetala je nakit vredan čak 48.700 evra.
Reči Nemanje Nikolića da ne želi da bude gost na koncertu Tanje Savić u Areni izazvale su buru u javnosti, a pevač je konačno objasnio zbog čega je doneo tu odluku.
Rada Manojlović otkrila je nepoznate detalje vezane za njen odnos sa Jelenom Karleušom. Pevačica je, tom prilikom, stavila tačku na dugogodišnja nagađanja da je sa Jelenom u svađi, a pomenula je i Sašu Popovića, na čiji se nagovor izvinila muzičkoj zvezdi.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.