(VIDEO) SLABA TAČKA NATO PAKTA DO SADA NIJE BILA POZNATA! Ako plane RATNI POŽAR i Rusija krene na Ukrajinu jedna linija postaće drugi front Moskve i Vašingtona

Suvaki koridor je nešto drugo, trenutno posle ukrajinsko-ruske granice, najužarnije mesto u Evropi, gde ako plane ratni požar, ovde će se desiti eksplozija. Tako tvrde geostratezi NATO pakta, koji smatraju da će baš tu ruske jednice krenuti i zauzimanjem koridora dugog oko 65 km koji će preseći alijansu na dva dela i odvojiti Poljsku od Litvanije i spojiti enklavu Kalinjingrad sa Belorusijom i sa svojom maticom

Ime koridora dovodi se u vezu sa istoimenim gradom na severoistoku Poljske uz samu granicu sa Litvanijom. Zapravo to je međa četiri države Poljske, Litvanije i Belorusije i Rusije (enklava Kalinjingrad) na samom obodu Baltičkog mora. Značaj ovog koridora je utoliko veći jer Kalinjingradska oblast izlazi na Baltik, koji osim što je pomorska komunikacija Rusije ka otvorenom moru i Atlantiku, je i ekonomska žila kucavica Rusije, jer upravo po dnu Baltičkom moru prolaze dva gasovoda Severni tok 1 i 2 koji je trn u oko SAD i Poljske, a za Rusiju i Nemačku predstavljaju strateški ekonomski projekat.

E baš tu smestio se Kalinjingrad, sad ruska enklava, nekada prestonica Pruske, poznata i kao Keingsberg, rodno mesto nemačkog filozofa Imanuela Kanta i njegovog maestralnog dela "Večni mir". Kalinjingrad zauzima površinu od nekih 15.000 kvadratnih kilometara. Do 1945. grad je bio glavni grad Istočne Pruske i poznat kao Kenigsberg. Istočna Pruska je bila nemačka enklava koja je podeljena na dva dela 1945. Jugozapadna polovina je data Poljskoj (tada satelitu Sovjetskog Saveza), a severoistočna polovina Sovjetskom Savezu kao oblast Kalinjingrad. Nemački stanovnici su nasilno proterani. Region je stavljen pod administrativnu kontrolu Sovjetskog Saveza. Dok je trajao sve je bilo ok, prelomna tačka usledila je kad se SSSR raspao na 15 država, a Kalinjingrad, koji je pripao Ruskoj Federaciji ostao odsečen od Rusije i izolovan sa dve države Poljskom i Litvanijom. Obe nimalo naklonjene Rusiji.

Naravno, celu priču izvukli su Amerikanci i ovu tačku označili kao najvažniju, jer bilo kakva ruska jednostrana akcija mogla bi da prekine linije snabdevanja NATO iz Poljske prema Baltičkim državama koje se graniče sa Sovjetskim Savezom, jer upravo dotur opreme i kompletna kopnena logistika ide tim putem. Da stvar bude gora sa taj koridor se naslanja i najbliži saveznik Moskve Belorusija. Inače ovaj vijugavi kopeni pojas Suvlaki se naziva od strane Litvanaca. Poljaci ga zovu i Sejni i zapravo naslanja se na tri grada. Pomenuti Suvlaki i još dva Punsk i Sejni.

Suvalszczizna je poljski naziv ovog regiona na severoistoku te države. Rekli bi narodskim rečnikom u samom ćošku. Ovaj region ima najmanju gustinu naseljenosti. Industrija ne postoji, što je stvorilo uslove da ovde nađe stanište veliki broj biljnih i životinjskih vrsta, jer je priroda skoro netaknuta. Saobraćajnice su jako retke. Aerodrom ne postoji, a vozom od Varšave do njega se stiže posle pet časova putovanja. Autobusom još toliko uz pauze. U svakom slučaju put povezuje poljsku prestonicu sa litvanskom granicom.

Suvalki se nalazi na samo 30 kilometara jugozapadno od granice sa Litvanijom. Ima 69.000 stalnih stanovnika koji žive na površini od 65,5 km2. Protežući se duž reke Czarna Hancza, Suvalki leži na nadmorskoj visini od 170-190 metara. Bogato jezerima, ovo područje se često poredi sa Skandinavijom. Zbog jakih zima koje mogu da traju preko četiri meseca i sa veoma niskim temperaturama, ljudi ga nazivaju hladnim polom Poljske – dok je sam Suvalki poznat kao najhladniji grad Poljske. Klima ovde pokazuje tipične karakteristike kontinentalne klime – veoma niske temperature zimi i relativno visoke tokom leta.

Oni koji su posetili ovaj grad, kažu da se Suvlaki odlikuje klasičnom arhitekturom, širokim ulicama i niskim, dvospratnim kućama i drevnim crkvama, zajedno sa muzejima i prelepim parkovima. Njegova lokacija čini grad odličnom polaznom tačkom za izlete do jezera Vigri i drugih atraktivnih oblasti u okrugu jezera Mazurija.

U blizini Suvalkija nalaze se brojni rezervati prirode, prirodne znamenitosti, reke i dve šumske prašume. Grad koji je prvo bio naseobina su osnovali kamaldolski monasi iz manastira Vigri, kojima je poljski kralj Johan Kazimir dao tu zemlju za budući grad. Prvi pomen Suvalkija datira iz 1688. Godine 1710. kralj Avgust II Snažni je dao privilegiju da se pijace i sajmove održavaju u Suvalkiju.

Sam region Suvalki je zemlja šuma, močvara i jezera. Od Suvalkija na istoku do Alitusa, postoji uski nasip kroz močvarnu šumu i dugo je bio glavni putni put. U Velikom ratu topografske barijere pokrajine Suvalki pokazale su se preteškim za nemačku vojsku. Nemci su se suočili sa skoro potpuno istim topografskim karakteristikama koje su otežale kasnije kretanja Rusa na zapad. Noćna mora gora od beloruskih močvara.

NATO i značaj koridora Suvlaki

NATO pakt, kao alijansa koja ništa ne prepušta slučaju procenila je da je upravo ovaj deo Poljske najznačajniji i najvitalniji za samu alijansu, jer upravo kada bi došlo do rata sa Rusijom na Baltiku, tuda bi trebala da prođe vojska članica NATO do ugorženih područja napadom Rusije. Uski kopneni koridor između Poljske i Litvanije, deonica Suvalki-Kaunas, bio bi ključan za prebacivanje snaga NATO-a na Baltik.

E sad planeri NATO smatraju da na tom putu te snage bile bi ugrožene od strane ruske vojske iz enklave Kalinjingrad, kao i od snaga grupisanih u Belorusiji. Tu se misli podjednako na rusku i belorusku armiju. Naime, NATO doživljava belorusku vojsku kao de fakto, premda i ne de iure kao deo ruskih oružanih snaga. Upravo sinhronizovani napad koji bi krenuo sa boka presekao bi Baltik i Poljsku i time omogućio da ruska vojska pregazi za svega nekoliko dana Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Planeri alijanse smatraju ovaj koridor simbol slabosti Zapada, odnosno, to je "ahilova peta" poljske odbrane. To su uočili i Poljaci daleke 2016. jer sposobnost Baltika da se održi zavisi od toga koliko će vojska moži da drži otvoren ovaj koridor da kroz njega stignu kao pomoć američki tenkovi i vojska.

E sad najgora noćna mora za NATO su loše komunikacije i infrastruktura, jer problem je težina NATO oklopa. Saobraćajnice, mostovi nisu sposobni da izdrže nosivost tenkova i oklopnih vozila od 70-75 tona. Mostovi preko reke Visle mogu da izdrže nosivost do maksimalno 50 tona, a to je pogodnost za ruske tenkove čija težina ne prelazi 43 tone.

Poljaci smatraju da u toj zoni oni i alijansa pre svega SAD nemaju dovoljno pontonskih mostova u slučaju da dođe do rušenja mostova, a većinan ije pogodna za velike reke u Evropi. Pri tome problem su i amfibijske sposobnosti ruksih tenkova i BVP koje su mnogo bolje nego zapadne. Sve ove anomalije predstavljaju glavobolju za NATO.

Fluda koridor

Za NATO koridor Suvlaki faktički ima isti značaj kao i koridor Fluda za vreme Hladnog rata u Nemačkoj, koji je do 1989. bio ključni koncept NATO odbrane Evrope od invazije snaga Varšavskog pakta.

Koridor Fluda jebio zapravo najpogodnije mesto gde je Sovjetski Savez mogao da krene u invaziju na Zapad i da oklopne i mehanizovane divizije Sovjetske vojske podele NATO saveznike na dva dela i munjevito izoluju Frankfurt, koji je centar za NATO logistiku na tlu Evrope zbog svojih baza i velikog vojnog aerodroma. Zato pitanje svih pitanja odbrane Nemačke bilo je kako sačuvati "Fluda koridor", koji je bio isto važan kao i Koridor Hof.

Vizija kako bi teklo zauzimanje

Studija koju je napravila korporacija RAND 2016. navodi da bi ruska vojska sa tenkovima mogla da pregazi Estoniju, Letoniju i Litvaniju za svega tri dana. Procena je da bi Riga i Talin bili zauzeti za svega 60 sati. Ovde bi to moglo lako da se izvede upadom diverzantskih grupa u kamionima koji prevoze humanitarnu pomoć iz Belorusije do ugrožene zone Kalinjingrad. Ono što NATO bode uči jeste što se linije snabdevanja NATO i Rusije koje teku do enklave Kalinjingrad seku upravo kod Suvlakija.

Javnost na Zapadu o značaju koridora Suvlaki zainteresovao je bivši komandnat NATO u Evropi general Ben Hodžis. Sad je u penziji. On je o ovom koridoru govorio prvi put decembra 2015. i o njegovoj opasnosti da se zauzme i da u toj zoni kako Rusi u Kalinjingradu, tako i Beloruska vojska u toj državi imaju na rastojanju od 95 kilometara u zoni tog koridora velike vojne poligone na kojima se odvijaju vojne vežbe Zapad i koje NATO, pa i ovja general smatra da su nedovoljno transprentne i mogu da posluže za presecanje ovog koridora.

Pola godine kasnije u tu zonu prva je ušla mehanizovana pešadija sa oklopnim borbenim vozilima točkašima tipa Strajker, koji su pordefilovali ovom zonom. Već 2017. NATO je u toj zoni razmestio 3.200 vojnika koji su fomrirani u četiri borbene grupe jačine svaka od 600 do 1.000 vojnika. Naravno ključna uloga odbrane ovog koridora poverena je Poljskoj, ali ono od čega se najviše strahuje jeste brza mobilizacija ruske vojske.

Hipotetski odbrana ovog koridora predviđa sinhronizovani udar sa mora i vazduha po Klinjingradu, pa i po Sankt Peterburgu kako bi se Rusiji naneli ogomni gubici i zaustavilo zauzimanje ovogo koridora RAND korporacija predviđa da bi za odbrnau ovog koridora bilo potrebno sedam mehanizovanih brigada, uključujući i tri teške oklopne brigade, podržane iz vazduha i sa mora, kao bi porazili Rusku vojsku.

Da li će to zaista biti relani scenario niko ne može da predvidi iako je Rusija davno upozorila prvog trampovog minista odbrane Džejms Matisa, koji se razišao sa njim oko Avganistana da ukoliko dođe do rata na Baltiku biće spremni da upotrebe i nuklearno oružje. O tome je u svojoj knjizi o Trampu pisao i čuveni novinar Bob Vudvord.

Da li će ako plane Ukrajina, ratni požar planuti i u koridoru Suvlaki za sad ne može niko da predvidi. Mogi analitičari smatraju da bi to onda bio Treći svetski rat.

Kalinjingrad fokus svakog NATO generala

Američki vojni stratezi smatraju da njena glavna vrednost leži u mogućnosti da pojača rusku invaziju na Baltik sa istoka uz istovremeno napredovanje sa jugozapada, da pomogne da se zatvori Suvalki koridor, plus da se istočne članice Alijanse zastraže isnaknderima.

Zasto oni preporučuju, da ako ikada dođe do rata Rusije i NATO, eliminacija ruske vojske u Kalinjingradu mora biti prioritet, još u prvom satu konflikta. Zapravo ne sme da bude čekanja i da se mora izvesti raketni i bombarderski napad, da ruska vojska bude paralisana. Zato je potrebno ojačati što više snage u Poljskoj i baltičkim državama.