• aktuelno
Da sve sve ovo unište Rusima?! Šok poziv Zelenskog: Ceo svet može da uradi... Ministar Milićević u Temišvaru: Savez Srba Rumunije će i ove godine učestvovati u realizaciji letnjih kampova za decu iz dijaspore koji će biti održani širom Srbije Tutincu prošao šverc biznis! U njegovom kombiju policija pronašla 23.000 paklica u vrednosti preko sedam miliona (MAPA) Rusija probila istočni front! Sve se ruši, Ukrajina nokautirana! Razorne bombe zbrisale odbranu, vojska izvela munjevit juriš! Sava Manojlovića finansiraju Rokfeleri i Soroš! Ovaj video je dokaz da je strani plaćenik Detonacija! Nadal otkrio: Alkaraz ne mora ni da me pita za Olimpijske igre! "Umislio je da je Apolon": Jadranka Jevtić razbucala Đilasa, ali mu i dala besplatan savet! (VIDEO) Miša Grof tvrdi da je Nikolina bila obaveštena o pomenu njegovom sinu: "Objavio sam u novinama!" Najstariji žongler u Srbiji proslavio 78. rođendan! Ima samo jednu želju! Presrećan sam, nisam imao dilemu! Željko potvrdio da je produžio ugovor (FOTO/VIDEO)
Da sve sve ovo unište Rusima?! Šok poziv Zelenskog: Ceo svet može da uradi... Ministar Milićević u Temišvaru: Savez Srba Rumunije će i ove godine učestvovati u realizaciji letnjih kampova za decu iz dijaspore koji će biti održani širom Srbije Tutincu prošao šverc biznis! U njegovom kombiju policija pronašla 23.000 paklica u vrednosti preko sedam miliona (MAPA) Rusija probila istočni front! Sve se ruši, Ukrajina nokautirana! Razorne bombe zbrisale odbranu, vojska izvela munjevit juriš! Sava Manojlovića finansiraju Rokfeleri i Soroš! Ovaj video je dokaz da je strani plaćenik Detonacija! Nadal otkrio: Alkaraz ne mora ni da me pita za Olimpijske igre! "Umislio je da je Apolon": Jadranka Jevtić razbucala Đilasa, ali mu i dala besplatan savet! (VIDEO) Miša Grof tvrdi da je Nikolina bila obaveštena o pomenu njegovom sinu: "Objavio sam u novinama!" Najstariji žongler u Srbiji proslavio 78. rođendan! Ima samo jednu želju! Presrećan sam, nisam imao dilemu! Željko potvrdio da je produžio ugovor (FOTO/VIDEO)
Dnevne novine
SRBIJA
NOVO Vesti Hronika Sport Planeta Zabava Magazin Džet set Srbija
Planeta

Autor: RTS

27.02.2022

13:15

Od bratskih do neprijateljskih odnosa! Istorija Rusije i Ukrajine - kako je došlo do ORUŽANIH SUKOBA?

Pixabay

Vesti

Od bratskih do neprijateljskih odnosa! Istorija Rusije i Ukrajine - kako je došlo do ORUŽANIH SUKOBA?

Podeli vest

Od govora ruskog predsednika, koji je prethodio priznanju Donjecke i Luganske republike, pa do vojnih sukoba – razmatraju se istorijske i sve druge veze Rusije i Ukrajine

Kada Vladimir Putin, tri dana pre intervencije u Ukrajini, kaže da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, potvrdu za to istoričari pronalaze u prvoj istočnoslovenskoj državi Kijevska Rusija – kolevci ruske i ukrajinske državnosti, zajedničke istorije duge gotovo milenijum.

"Najveći dokaz prisnosti naroda jeste jezik, to je nesumnjivo to. Onda vekovni život u zajedničkim uslovima, državnim uslovima, a druga velika bliskost tih naroda je da su prošli kroz sve kataklizme velikih ratova koje su se vodili na teritoriji njihovih zemalja. Oni su u isto vreme primili pravoslavlje, Kijev je postao glavni grad pravoslavlja u današnjoj Ukrajini, u ondašnjim ruskim zemljama, tako se govorilo", kaže istoričar Nikola B. Popović.

Istorijsa sukoba u Ukrajini, 2013 - 2022.

  • 21. novembar 2013. godine

Predsednik Ukrajine objavljuje da neće potpisati istorijski sporazum sa EU, koji je ranije bio dogovoren

  • Novembar 2013-februar 2014. godine

Evromajdan - masovni protesti u Ukrajini, zahtev za približavanje Zapadu

  • Februar 2014. godine

Nasilno gušenje protesta, ukrajinski presednik Viktor Janukovič beži iz Ukrajine, dolazi do smene vlasti 

  • Februar-mart 2014. godine

Rusija aneksira Krimsko poluostrvo

  • Mart-maj 2014. godine

Proruski separatisti na istoku Ukrajine proglašavaju nezavisne "narodne republike" Donjecku i Lugansku

  • Jun-avgust 2014. godine

Ukrajinaska vojska pritiska separatiste u regione Donjeck i Lugansk

  • Septembar 2014. godine

Prvo primirje sklopljeno u Minsku, koje je trajalo samo nekoliko dana

  • Februar 2015. godine

Sklopljeno novo primirje koje je manje-više trajalo do skoro, uz sporadično kršenje

  • Jun 2017. godine

Ukrajinski parlament izglasao da će težiti ka priključenju NATO

  • Septembar 2020. godine

Ukrajinski predsednik potvrđuje članstvo u NATO kao strateški državni cilj

  • Mart-april 2021. godine

Rusija šalje trupe blizu granice sa Ukrajinom 

  • Jun 2021. godine

Propali pregovori SAD i Rusije o kraju krize u Ukrajini

  • Decembar 2021. godine

Rusija traži da NATO odbije pristup Ukrajini i povećava broj trupa blizu ukrajinske granice

  • Januar-Februar 2022. godine

Brojni sastanci zapadnjačkih i ruskih diplomata nisu uspeli da reše krizu u Ukrajini

  • 2. februar 2022. godine

SAD šalje dodatne trupe članicama NATO na istoku Evrope

  • 10. februar 2022. godine

Rusija i Belorusija održavaju zajedničku vojnu vežbu

  • 21. februar 2022. godine

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je odluku o priznavanju narodnih republika Donjeck i Lugansk

  • 24. februar 2022. godine

Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini 

Ukrajina je u 17. veku, većim delom današnje teritorije, postala deo carske Rusije. I tu ostala sve do Oktobarske revolucije 1917. sa kratkim periodom nezavisnosti. Pet godina kasnije, Sovjetska Ukrajina nastala je na podelama, karakterističnim za zemlju – na granici imperija.

"Zapadna Ukrajina je pripadala Poljskoj, bila je povezana i sa Austrougarskom i sa nemačkim državama, jug Ukrajine je pripadao Otomanskoj imperiji, gde se nalazi Krim i pomorska područja, dok je istočni deo bio pod uticajem Moskve i Rusije", kaže novinar Dragan Bisenić.

Foto: Tanjug/AP/reuters

U sovjetskoj eri, Donjeck i Lugansk bili su Staljino i Vorošilovgrad. Ukrajinu Putin sada zove Lenjinovom tvorevinom. Ne oprašta, objašnjavaju analitičari, što je, za razliku od Belorusije, ta bivša sovjetska republika izašla iz ruske orbite.

"Ukrajina kao zemlja sa ogromnom strateškom važnošću za Rusiju najpre je zauzimala neodređen stav, naginjući više prema Rusiji nego prema drugim opcijama, prema Zapadu, prvenstveno EU, da bi se 2012. odnosno 2014. godine to sasvim izmenilo", rekao je Bisenić.

Mesecima potom, posle referenduma, Krim se pripojio Rusiji. Istovremeno, Kijev je izgubio kontrolu u Donjecku i Lugansku, u ugljem bogatom regionu Donbasa. Milionske gradove napustilo je više od polovine stanovnika. Na teritoriji pod proruskim pobunjenicima gotovo 800.000 stanovnika ima ruski pasoš.

"Politika starih sojvetskih vlasti, koja je isto funkcionisala kao komunističke vlasti u bivšoj Jugoslaviji, gde su menjali granice između etničkih grupa, leži u korenu mnogih sukoba, uključujući i sadašnju situaciju u Donbasu", kaže Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

U hronologiji aktuelnog konflikta najčešće se počinje od 2013. kada su Ukrajinci masovno protestovali protiv odluke tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom. Bolna tačka za Rusiju je i 2014, kada je posle nemira u Odesi, više desetina Rusa zapaljeno u zgradi Doma sindikata.

Usledili su nemiri, a uz posredovanje Francuske i Nemačke potpisana su i dva Minska sporazuma. Nikada nisu primenjeni, a ukrajinski parlament izglasao je 2017. da će težiti da se priključi NATO-u.


PROČITAJTE JOŠ

Tagovi:

Rusija Ukrajina rat u Ukrajini istorija Minski sporazum
SLIČNE VESTI

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Marcco

pre 2 godine

Pa mora tako. Šta bi bilo kada bi se Sloveni udružili? Da li bi Anglo-saksonci i Germani imali šanse da maltretiraju koga stignu, stvaraju neke male državice veličine osrednje metropole ili da kontrolišu skoro sve energente na svetu...

0 0 Odgovori
Ostavite komentar Svi komentari
sledeća vest

vest dana

Izbori 2024
Aleksandar Vulin o izborima 2. juna: Vučić mora da se bavi izborima, ovo nisu lokalni izbori, hoće da slome kičmu Vučiću i našoj slobodarskoj politici
Izbori 2024

Aleksandar Vulin o izborima 2. juna: Vučić mora da se bavi izborima, ovo nisu lokalni izbori, hoće da slome kičmu Vučiću i našoj slobodarskoj politici

Gostujući u jutarnjem programu televizije Prva, Aleksandar Vulin je kazao da se 2. juna odlučuje o budućnosti Srbije, te da nije reč o lokalnim izborima koji se samo tako zovu. Vulin je kazao da na ovim izborima hoće da slome kičmu Vučiću da bismo se odrekli Republike Srpske, Kosova i Metohije, da bismo priznali da smo genocidan narod i uveli sankcije Rusiji.

27.04.2024

12:39

Vesti

TV
JOŠ TV VESTI

Hronika

Sport

Zabava
JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set

Srbija