KISINDŽER JE PRE OSAM GODINA PREDVIDEO RAT U UKRAJINI! NISU HTELI DA GA SLUŠAJU, ILI MOŽDA JESU, ALI... Čuveni američki diplomata nije imao dilemu!
Podeli vest
Čuveni američki diplomata je još pre osam godina analizirao situaciju u Ukrajini i predložio načela za rasplet krize u toj zemlji. Tada je naveo da Ukrajina ne treba da uđe u NATO
Rat u Ukrajini je ušao u drugu nedelju. Henri Kisindžer, američki političar i diplomata, pre osam godina analizirao je situaciju u Ukrajini i predložio načela za rasplet krize u toj zemlji. Naveo je da Ukrajina ne treba da uđe u NATO već da treba da ima pravo da slobodno bira svoje ekonomsko i političko udruživanje.
Bela kuća kaže da razmatra postepeno ukidanje uvoza nafte i gasa iz Rusije, prenosi Foks njuz
05.03.2022
22:41
Ovako je pisao u Vašington postu Henri Kisindžer baš na današnji dan, 5. marta 2014.
Javna diskusija o Ukrajini je sva o konfrontaciji. Ali znamo li kuda idemo? U životu sam video četiri rata koja su počela sa velikim entuzijazmom i javnom podrškom, svi za koje nismo znali kako da ih završimo i od kojih smo se u tri jednostrano povukli. Test politike je kako se ona završava, a ne kako počinje.
Prečesto se ukrajinsko pitanje postavlja kao obračun - da li će se Ukrajina pridružiti Istoku ili Zapadu? Ali ako Ukrajina želi da preživi i napreduje, ona ne sme da bude ispostava nijedne strane protiv one druge, trebalo bi da funkcioniše kao most između njih.
Rusija mora da prihvati da bi pokušaj da primora Ukrajinu da dobije status satelita, i time ponovo pomeri ruske granice, osudilo Moskvu na to da ponovi sopstvenu istoriju samoispunjenih ciklusa recipročnih pritisaka sa Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Zapad mora da shvati da za Rusiju Ukrajina nikada ne može biti samo strana zemlja. Ruska istorija je počela u onome što se zvalo Kijevska Rusija. Odatle se širila ruska religija. Ukrajina je vekovima bila deo Rusije, a njihove istorije su se pre toga preplitale.
Neke od najvažnijih bitaka za rusku slobodu, počev od Poltavske bitke 1709. godine, vođene su na ukrajinskom tlu. Crnomorska flota, rusko sredstvo za projektovanje moći u Sredozemnom moru, zasniva se na dugoročnom zakupu u Sevastopolju, na Krimu.
Čak su i poznati disidenti, poput Aleksandra Solženjicina i Josifa Brodskog, insistirali na tome da je Ukrajina sastavni deo ruske istorije i, zaista, Rusije.
Evropska unija mora da prizna da su njena birokratska tromost i podređivanje strateškog elementa domaćoj politici u pregovorima o odnosima Ukrajine sa Evropom, doprineli pretvaranju pregovora u krizu. Spoljna politika je umetnost utvrđivanja prioriteta.
Ukrajinci su odlučujući element. Oni žive u zemlji sa složenom istorijom i višejezičnim sastavom.
Zapadni deo je uključen u Sovjetski Savez 1939. godine, kada su Staljin i Hitler podelili plen. Krim, čijih 60 odsto stanovništva čine Rusi, ušao je u sastav Ukrajine tek 1954. godine, kada ga je Nikita Hruščov, rođeni Ukrajinac, poklonio u čast proslave 300. godišnjice ruskog sporazuma sa kozacima.
Zapad je uglavnom katolički. Na istoku su uglavnom ruski pravoslavci. Zapad govori ukrajinski, na istoku se uglavnom govori ruski. Svaki pokušaj jednog krila Ukrajine da dominira nad drugim, kao što je bio obrazac, na kraju bi doveo do građanskog rata ili raspada.
Tretiranje Ukrajine decenijama kao dela za sukobljavanje između Istoka i Zapada, uništilo bi svaku perspektivu da se Rusija i Zapad, posebno Rusija i Evropa, uvedu u sistem međunarodne saradnje.
Ukrajina je nezavisna samo 23 godine, prethodno je još od 14. veka bila pod nekom stranom vlašću. Nije čudno to što njeni lideri nisu stekli veštinu za postizanje kompromisa, a još manje onu za istorijsku perspektivu.
Ukrajinska politika nakon sticanja nezavisnosti pokazuje da koren problema leži u nastojanju ukrajinskih političara da nametnu svoju volju neposlušnim delovima zemlje, prvo od strane jedne, a zatim i druge frakcije.
To je suština sukoba Viktora Janukoviča i njegovog glavnog političkog rivala Julije Timošenko. Oni predstavljaju dva krila Ukrajine i nisu bili voljni da dele vlast.
Mudra politika Sjedinjenih Američkih Država prema Ukrajini tražila bi način kako da dva dela ove zemlje uzajamno sarađuju. Treba da tražimo pomirenje, a ne dominaciju neke frakcije.
Rusija i Zapad, niti razne frakcije u Ukrajini, nisu delovali prema ovom principu. Svaki je pogoršavao situaciju. Rusija ne bi mogla da nametne vojno rešenje, a da se ne izoluje u trenutku kada su mnoge njene granice već nesigurne, ugrožene.
„SAD treba da izbegnu da tretiraju Rusiju kao otpadnika"
Za Zapad, demonizacija Vladimira Putina nije politika, to je alibi za odsustvo iste.
Putin bi trebalo da shvati da bi, bez obzira na njegove pritužbe, politika vojnog nametanja proizvela još jedan hladni rat.
Sa svoje strane, Sjedinjene Američke Države treba da izbegnu da tretiraju Rusiju kao otpadnika kojeg će strpljivo podučavati pravilima ponašanja koje je uspostavio Vašington.
Putin je ozbiljan strateg, na premisama ruske istorije. Razumevanje vrednosti i psihologije SAD nisu mu jača strana. Ni razumevanje ruske istorije i psihologije nije bila jača strana kreatora američke politike.
Lideri svih strana treba da se vrate ispitivanju onoga šta treba da budu rezultati, a ne da se takmiče u nastupu.
Predlog načela za rasplet krize u Ukrajini
Evo moje ideje o rezultatima koji su kompatibilni sa vrednostima i bezbednosnim interesima svih strana:
1. Ukrajina treba da ima pravo da slobodno bira svoje ekonomsko i političko udruživanje, uključujući i Evropu.
2. Ukrajina ne treba da uđe u NATO, stav je koji sam zauzeo i pre sedam godina, kada je ovo poslednji put i iskrslo.
3. Ukrajina bi trebalo da bude slobodna da formira bilo koju vladu koja je u skladu sa izraženom voljom svog naroda. Mudri ukrajinski lideri bi se potom opredelili za politiku pomirenja između različitih delova svoje zemlje.
Na međunarodnom planu, trebalo bi da zauzmu stav koji se može uporediti sa onim u Finskoj. Ta nacija ne ostavlja nikakvu sumnju u svoju žestoku nezavisnost i sarađuje sa Zapadom u većini oblasti, ali pažljivo izbegava institucionalno neprijateljstvo prema Rusiji.
4. Nespojivo je sa pravilima postojećeg svetskog poretka da Rusija pripoji Krim. Ali trebalo bi da bude moguće da se odnos Krima i Ukrajine stavi na manje tešku osnovu. U tom cilju Rusija bi priznala suverenitet Ukrajine nad Krimom.
Ona bi trebalo da ojača autonomiju Krima na izborima održanim u prisustvu međunarodnih posmatrača. Proces bi uključivao otklanjanje svih nejasnoća o statusu Crnomorske flote u Sevastopolju.
„Načela neće biti prijatna za sve strane"
Ovo su načela, a ne recepti. Ljudi koji poznaju region znaće da neće svi biti prijatni za sve strane. Ovaj test nije o apsolutnom zadovoljstvu, već uravnoteženom nezadovoljstvu.
Ukoliko se neko rešenje, zasnovano na ovim, ili sličnim načelima ne bude postiglo, pomeranje ka sukobu će se ubrzati. Uskoro će doći vreme za to.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Diplomata
pre 2 godine
Bravo za podsećanje na ovaj tekst, kao da ga je Kisindžer pisao pre 10 dana. Eto šta znači i kako razmišlja pravi, ozbiljan i razuman diplomata. Da su ga njegovi u Vašingtonu, EU i Ukrajinci poslušali danas ne bi ni spominjali Ukrajinu. Na žalost
Tim Donalda Trampa, koji je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima, predložio je zamrzavanje sukoba u Ukrajini i nove isporuke oružja u zamenu za obećanje Kijeva da se privremeno neće pridružiti NATO-u, piše Volstrit džurnal, pozivajući se na sopstvene izvore.
Ukrajina je dobila samo deset odsto američke vojne pomoći koju je Kongres odobrio ranije ove godine, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za isporuku američkih raketa "Tomahak" izazvao je šok u SAD, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, ocenivši da će se Vašington odupreti pokušajima da SAD budu uvučene u rat protiv Rusije.
Ruske trupe su izbacile ukrajinske oružane snage iz naselja Rovnopolj na vremjevskom pravcu linije fronta u Zaporožju, potisnuvši borbenu liniju kontakta prema severu, izjavio je Vladimir Rogov, kopredsednik Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Ruske Federacije, za agenciju RIA Novosti.
Bivši košarkaš Vladimir Štimac, koji se prekvalifikovao u profesionalnog demonstranta, ima novu temu za zloupotrebu. Štimac je postao deo uigrane opozicije koja danima unazad koristi veliku tragediju u lične svrhe.
Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić reagovao je na izjavu lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da "vlast i BIA rasturaju opoziciju i prave novu opoziciju, onu koja im se sviđa".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraćajući se iz Bakua komentarisao je histeriju u regionu zbog pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Premijer Srbije Miloš Vučević obišao je danas u Kaću grobove Mileve Karanović (75), Sanje Arbutine Ćirić (35) i Milice Adamović (16), tragično nastradalih u strašnoj nesreći koja se dogovila 1. novembra na Glavnoj železničkoj stanivi u Novom Sadu.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su Kapetan Vasiljković iz fondacije "Kapetan Dragan i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Munikravić. Oni su govorili o pobuni te jedinice 2001. godine, ali i generalno o njenom nastanku i načinu funkcionisanja.
Danas u 15 časova, Informer TV donosi vam novu epizodu emisije Info dan sa Stanislavom Stanišićem, gde ćemo se baviti jednom od najvažnijih tema na globalnoj političkoj sceni - "Trampov plan za Ukrajinu".
Gost Info jutra bio je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj koji je govorio o tome što opozicija nastavlja zloupotrebu zloupotrebu velikih tragedija kako bi došla na vlast
Ljubomir Đurić iz Centra za Socijalnu politiku i Zoran Spasić, predsednik Centra za bezbednosnu i međunarodnu politiku, bili su gosti emisije Info jutro na Informer TV.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Bratislav Jugović i advokat Pavle Staničić koji su govorili o razgovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa novoizabranim predsednikom Sjedinjenih AMeričkih Država DOnaldom Trampom.
Alija Balijagić, koji je osumnjičen da je 25. oktobra ubio Milenku i Jovana Madžgalja, prema poslednjim informacijama viđen je u selu Obarde na teritoriji Pljevalja u Crnoj Gori.
U Specijalnom sudu u Beogradu danas je za 2. decembar odloženo pripremno ročište pred početak suđenja pripadnicima grupe Ljubomira Romanova, optuženim za pranje 2,5 miliona evra stečenih pljačkama u više evropskih država.
Sve više devojčica u Srbiji između sedam i 12 godina prati TikTok trend "bjuti rutine" snimajući se kako se mackaju i šminkaju kozmetičkim proizvodima za odrasle, a onda zbog toga neke od njih završe kod pedijatra sa konjuktivitisom i opekotinama po licu!
Na Informerovom instagram profilu sproveli smo anketu gde smo pitali naše pratioce da li bi podržali ograničenje rada društvene mreže Tik-Tok?! Rezultati su nas oduševili!
Naledi Repaja, poznata srpska snajka, koja inače potiče iz afričkog plemena Zulu, ne krije svoje oduševljenje Srbijom i našom tradicijom! Dobro je upoznala kulturu, običaje, a u svom poslednjem videu pokazala nam je i kako se snašla sa zimnicom!
Na Palibačkom grobu u Ivanjici pojavio se grafit ispisan čitavom dužinom zida, iznad grobova i spomenika. Javnost je zgrožena, a vršilac dužnosti direktora JKP ’’Ivanjica’’ Milutin Krivokuća najvaljuje da će zbog ovakvih slučajeva, morati da uvede video nadzor!
Na protekloj utakmici između Partizana i kragujevačkog Radničkog (2:2), specijalni gosti crno-belih bili su Sandra i Vladimir, unuci čuvenog Stjepana Bobeka, jednog od najvećih fudbalera u istoriji Partizana.
Devetnaesto izdanje Međunarodne biciklističke trke Beograd-Banjaluka, koje je odavno postalo simbol jedinstva srpskog naroda, startovaće 22. aprila naredne godine, ponovo okupljajući profesionalne bicikliste i ljubitelje sporta iz Srbije i Republike Srpske.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Tvorac Netfliksove južnokorejske hit serije “Squid Game”, Hvang Dong-hjuk rekao je za BBC da je izgubio devet zuba zbog stresa tokom snimanja prve sezone, ali se ipak vratio da snimi drugu.
Postavka crno - belih portreta srpskih glumaca "Uspomene", autorke Vukice Mikače Lovren, otvorena je danas, na dan kada je premijerno, 12. novembra 1956. godine izveden "Faust", u pozorištu "Atelje 212" u Beogradu.
Nema svečanog ručka bez slasnih i bogatih sarmi pripremanih strpljivo i uz puno ljubavi, a posebno je to slučaj kada je reč o obeležavanju porodične slave
Varanje nije uvek rezultat loše veze. Zapravo, većina ljudi koji varaju govore da vole svog partnera, da im je privlačan, da cene svoju vezu i da ne žele da upropaste život koji su stvorili s partnerom.
Magazin "People" je proglasio najseksi muškarca za ovu godinu. U pitanju je popularni muzički producent i kompozitor Beni Blanko, čiji izgled najveći broj ljudi na mrežama komentariše negativno.
Folk diva Lepa Brena oglasila se nakon što su njene fotografije za modni magazin Vog izazvale oduševljenje, ali i naišle na osudu zbog, kako je navedeno, promocije klasnih razlika.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.