CENA NAFTE PADA, ALI NE I BENZINA! Provaljena misterija visoke cene goriva u Nemačkoj, poznato ko profitira u ovom sveopštem ludilu!

Nemački vozači to nikada ranije nisu videli: preko 2 evra i 20 centi po litru benzina, a cena dizela, koji je prvi put u istoriji skuplji od benzina, izgleda još neverovatnije – 2 evra i 30 i više. I ovo uprkos državnoj pomoći za dizel, otvara temu Dojče vele

Cena goriva za građane Nemačke trenutno je najjasniji pokazatelj rata u Ukrajini. Jens Bojzen-Hogref sa Instituta za svetsku ekonomiju Kil objašnjava da postoji velika neizvesnost oko količine nafte na svetskom tržištu u narednim danima ili nedeljama, „a to dovodi do toga da dobavljači budu pokriveni visokim cenama”.

Ali u toj računici nešto nije u redu, na štetu građana: jer je svetska cena nafte zaista skočila na 137 dolara po barelu Brent-a, ali pada već više od nedelju dana – i trenutno je tek nešto viša od pre početka rata.

Drugim rečima, dizel na pumpi bi trebalo da bude oko 3 centa skuplji po litru, ali je i dalje 55 centi skuplji nego što je bio pre napada Rusije na Ukrajinu. Ko im stavlja taj novac u džep?

Novac koji ostavljamo za gorivo ide na više mesta: naftni koncern, dobavljač, rafinerija, benzinska pumpa i, naravno, država. Realna, dakle proizvodna cena goriva je jedva preko polovine onoga što plaćamo. Zatim uključuje troškove transporta, obrade, skladištenja, administrativne i distributivne troškove, a tu su i nameti na pitanja ugljenika - i naravno profit naftnih kompanija.

Ali postoji i zemlja koja žanje svoje: to radi skoro svaka država, a u Nemačkoj je to zapravo fiksna suma i iznosi 47,04 centa po litru dizela i 65,45 centi po litru benzina.

Dakle sa osnovnom porezom na energiju država nema koristi, nešto joj dođe u kasu preko poreza na dodatu vrednost koji dolazi povrh toga. Ali Boisen-Hogrefe ne veruje da u Berlinu lete čepovi za penušava vina jer je plus upitan.

Zbog cene goriva ljudi možda ne idu negde, na primer, na put, a onda će se spustiti PDV koji bi naplatili ako ljudi idu tamo na večeru ili prenoće u hotelu. I porez na prihod ugostitelja biće manji.

A vlasnici benzinskih pumpi? Po pravilu se iznajmljuju, a ugovorena je relativno čvrsta marža koju naplaćuje zakupac. A upravnik pumpe teško da će očekivati da se vozači naljute na cenu goriva i da onda od njega kupe, recimo, čokoladicu.

Drugim rečima, i oni imaju manje u džepu, a ne više ako je cena goriva tolika.

Zatim dolazi ono što rafinerije beru – i tu smo bliže odgovoru: jer Nemačka ne uvozi samo svu svoju sirovu naftu koja joj je potrebna, već i 41 odsto dizela koji se tamo troši.

Sve zemlje koje proizvode naftu pokušavaju da ponude tržištu gotov, dakle skuplji proizvod, a „naravno da možemo da zahvalimo gospodinu Putinu na visokoj ceni“, kaže ekonomista sa Lajbnic instituta Manuel Frondel.

„Postoje dugoročni ugovori sa Rusijom i po njima se sve isporuke plaćaju po cenama utvrđenim tim ugovorima.

Međutim, i nemačke rafinerije ovde uzimaju svoj danak, kaže nemački ekonomista Justus Haukap:

„Ako već možemo da govorimo o zloupotrebi tržišnog položaja rafinerija, radije ne bih ništa rekao bez utvrđenih činjenica“, napisao je on u svom tvitu.

Da li je to njihova kalkulacija za budućnost jer se plaše neke nedavne potpune zabrane uvoza i nafte i naftnih derivata iz Rusije?

Aleksander fon Gersdorf, portparol grupe zainteresovanih strana Fuels & Energi, kaže da se to već dešava: „Naftne kompanije sukcesivno smanjuju uvoz nafte i dizela iz Rusije, na sopstvenu inicijativu, bez sankcija“, rekao je on za DV.

A Gersdorf ponavlja tvrdnju da je cena goriva i dalje tako visoka zbog „geopolitičke neizvesnosti“. Justus Haucap spekuliše da naftne kompanije u ovo doba visokih cena ubrzano pune svoje zalihe kako bi bile spremne ako dođe do embarga.

I ono što je posebno upadljivo: ne radi jedan, dva, ali na pumpama bilo koje kompanije cena je i dalje zastrašujuće visoka. Da li su se oko nečega dogovorili?

A to je – strogo zabranjeno ako bi se moglo dokazati. U svakom slučaju, nemačko ministarstvo privrede je već naložilo Kancelariji za nadzor tržišne konkurencije da pogleda šta se tu zaista dešava.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.