NEŠTO SE KUVA OKO KALINJINGRADA, Rusi "namirisali" plan i poslali BRUTALNO UPOZORENJE! Gruško razvejao sve sumnje, Moskva je zbog ovog spremna da ide do kraja...

Rusija je upozorila susedne evropske zemlje da ne zatvaraju svoje granice sa Rusijom i Belorusijom, tvrdeći da bi to rezultiralo blokadom najzapadnije ruske eksklave, Kalinjingrada, strateške ruske pozicije u odnosu na Zapadnu Evropu

Kao odgovor na vojnu ofanzivu Moskve u Ukrajini, lideri Letonije i Litvanije dali su ranije ove nedelje izjave o mogućnosti zatvaranja svojih granica sa Rusijom i Belorusijom.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško prokomentarisao je situaciju u sredu, naglašavajući da će „zdrav razum“ odvratiti Evropljane od „igranja vatrom“.

Sprovođenjem takvih mera stanovnicima Kalinjingrada bi bila uskraćena mogućnost da kopnom putuju do glavne teritorije Rusije.

„Zaista se nadam da zdrav razum u Evropi neće dozvoliti da se igra oko Kalinjingrada. Mislim da mnogi razumeju da se ovo igra vatrom“, rekao je zamenik ministra ruskim medijima.

Letonski ministar odbrane Artis Pabriks rekao je u utorak da bi se taj potez mogao dogoditi samo ako sve tri baltičke zemlje donesu odluku zajedno, ponavljajući sugestiju litvanskog ministra odbrane Gabrielijusa Landsbergisa da je potrebno šire kolektivno „evropsko ili regionalno rešenje“.

Andrej Deščica, ukrajinski ambasador u Poljskoj, otkrio je 31. marta da je njegova zemlja u pregovorima sa Varšavom u vezi sa zatvaranjem granice između Poljske i Belorusije.

Kalinjingrad, ruski region u istočnoj Evropi na obali Baltičkog mora, ključan je i za ofanzivu Moskve na Ukrajinu i za osiguranje njene bezbednosti širom neprijateljskog kontinenta. Prema izveštajima, Rusija je rasporedila strateške rakete sa nuklearnim oružjem u tom regionu, blizu država poput Nemačke. 

Kalinjingrad, koji nema granice sa Rusijom, takođe ima jedinu luku na Baltičkom moru bez leda tokom cele godine, koja nosi isto ime kao i sam region. Kao rezultat toga, lučki grad je od ključnog značaja i za Rusiju i za baltičke države da bi obezbedili transport i trgovinu širom regiona gde su temperature obično ispod nule tokom većeg dela svake zime. 

Pored transporta i trgovine, Kalinjingrad je i dalje važan za Rusiju zbog svoje strateške pozicije. U njemu se nalazi baltička flota, pozicionirana kao najzapadnija teritorija Moskve, blizu srca Evrope. 

Neki vojni analitičari su smatrali da bi, ako bi NATO intervenisao u aktuelnom sukobu u Ukrajini, ili ako bi Moskva gađala druge bivše sovjetske republike poput Litvanije, baltičke zemlje članice NATO-a, ili obližnje Poljske, Kalinjingrad mogao da bude lansirna platforma za napad Rusije na te zemlje.

„Na jednom frontu, napad bi mogao doći duž najistočnije granice NATO-a, posebno granice Poljske sa Belorusijom. S druge strane, NATO bi mogao da doživi podjednako razornu ofanzivu iz teško naoružane oblasti Kalinjingrada“, napisala je Sara Vajt, viši istraživački analitičar na Leksington institutu.

Foto: AP/Photo

Da li je Rusija upotrebila nuklearno oružje?

Analitičari poput Vajta smatraju da bi ruski predsednik Vladimir Putin, koji je stavio nuklearno oružje zemlje u stanje pripravnosti na početku svoje ofanzive na Ukrajinu, mogao da upotrebi kalinjingradske rakete Iskander sa nuklearnim oružjem za gađanje evropskih prestonica ako sukob eskalira u nuklearni rat. 

Rusija niti negira, niti priznaje da je postavila nuklearno oružje u Kalinjingradu, koristeći nejasan jezik o optužbama. „Raspoređivanje jednog ili drugog oružja, raspoređivanje vojnih jedinica na ruskoj teritoriji je isključivo suvereno pitanje Ruske Federacije“, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov 2018. 

Međutim, neki visoki zvaničnici, poput litvanskog predsednika, potvrdili su da je Moskva postavila nuklearno oružje u strateški baltički region. Takođe, neki akademici koji koriste satelitske snimke veruju da postoje „svi otisci tipičnih ruskih skladišta nuklearnog oružja“ u Kalinjingradu, kaže Hans Kristensen, direktor projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika (FAS).

Mnogo pre sukoba u Ukrajini, ruski lideri poput Dimitrija Medvedeva, bivšeg predsednika Rusije, nagovestili su da bi Moskva mogla da rasporedi nuklearno oružje u Kalinjingradu kao odgovor na postavljanje raketnih odbrambenih sistema od strane NATO-a u Poljskoj i istočnoj Evropi. 

Pored svog strateškog i vojnog značaja, Kalinjingrad ima veliki istorijski značaj za evropsku i rusku istoriju. Iako grad ima rusko ime, koje potiče od Mihaila Kalinjina, jednog od vodećih članova komunističkog boljševičkog pokreta i zvaničnog šefa Sovjetskog Saveza između 1922. i 1946. godine. Osnovali su ga Tevtonski vitezovi, katolički krstaški ratnici nemačkog porekla, koji je vladao Pruskom od 13. do 15. veka. 

Tevtonski red je grad nazvao Kenigzberg, što znači kraljeva planina, misleći na češkog kralja Otokara II. Grad je vekovima bio glavni grad Pruske monarhije, države koju je vodila Nemačka, sve do 1701. godine, kada je kraljevska porodica premestila svoj glavni grad u Berlin. Pruska država je prethodnica sadašnje Nemačke. 

Tokom Drugog svetskog rata, grad je bio svedok intenzivnih borbi između sovjetskih snaga i nacističke Nemačke, koja je poražena u bici kod Kenigzberga 1945. Nakon Potsdamskog sporazuma između Saveznika i Sovjeta 1945. godine, grad je ustupljen Moskvi od strane zapadnih sila i postala deo SSSR-a. 

Magnet

Nakon što ga je preuzelo od Berlina, sovjetsko rukovodstvo je grad nazvalo Kalinjingrad 1946. godine, raselivši nemačko stanovništvo u Nemačku. Ali nakon raspada Sovjeta 1991. i pojavom nezavisnih baltičkih država, Litvanije, Letonije i Estonije, grad je izgubio kopnenu vezu sa Ruskom Federacijom. 

Trenutna ukupna populacija Kalinjingradske oblasti iznosi skoro milion, pošto je ona magnet za unutrašnje migracije iz drugih delova Rusije. To je takođe jedan od najvećih industrijskih centara Rusije. Živopisna lokacija, više puta je u prošlosti birana za najbolji ruski grad. 

Imanuel Kant, vodeći nemački filozof, takođe je bio rodom iz Kalinjingrada. Prema nekim filozofima, njegova teorija „večnog mira“ bila je jedna od inspiracija za projekat integracije Evropske unije.

Tokom kratke ruske invazije na Kalinjingrad između 1758. i 1762. godine, Kant se zakleo na vernost tadašnjoj ruskoj carici Elizabeti. Zanimljivo je da je nemački filozof odbio da se odrekne odanosti Rusiji čak i nakon što je Pruska kasnije preuzela Kalinjingrad. Danas njegova statua stoji ispred Baltičkog federalnog univerziteta Imanuel Kant u Kalinjingradu.