SAD NEMAJU PIK NA MOSKVU, VEĆ PEKING? "Nacional interest" prenosi - Ameri se nadaju kako će blokirati Kinu i izgladnjivati njenu ekonomiju tokom velikog rata...

Kina ima obalu dugu 15.000 km i drugu najveću trgovačku flotu na svetu posle Grčke... Pa kako su se Sjedinjene Države uopšte mogle nadati da će blokirati Kinu i izgladnjivati njenu ekonomiju tokom velikog rata? Izgleda da glavni pik više nije na Moskvi, već...

Jedan penzionisani američki marinac ima ideju, ali to nije dobra ideja... Padaju mu na pamet Gusari, i to oni sa državnim pokroviteljsrvom.

„Gusari bi mogli da budu jeftino sredstvo za poboljšanje odvraćanja u mirnodopskim vremenima i sticanje prednosti u ratu“, predložio je Mark Kansijan u članku u Prosidings, stručnom časopisu američkog Pomorskog instituta.

„U ratnom vremenu, privatnici bi mogli da preplave okeane i unište pomorsku industriju od koje zavisi kineska ekonomija — i stabilnost njenog režima. Sama pretnja takve kampanje mogla bi da ojača odvraćanje i time spreči da se rat uopšte desi“.

Nema veze što bi, raspoređujući gusare, Sjedinjene Države mogle iste dobiti i duž svojih obala.

To su pirati sa zvaničnim državnim pokroviteljstvom. U prošlim vekovima, vlade su često ovlašćivale privatne moreplovce da se naoružaju i napadnu trgovačke brodove rivala.

Privatnici su čuvali plen. Vlada pokrovitelj je imala koristi od ekonomskog udara koji je njen neprijatelj naneo od svake zaplene.

Moderno pirartstvo tog tipa „napalo bi asimetričnu ranjivost Kine, koja ima mnogo veću trgovačku flotu od Sjedinjenih Država“, napisao je Kansian.

„Zaista, napad na kinesku globalnu trgovinu bi potkopao celokupnu kinesku ekonomiju i ugrozio stabilnost režima. Konačno, uprkos rasprostranjenim mitovima koji govore suprotno, američko privatnik nije zabranjeno američkim ili međunarodnim pravom".

Unajmljivanje državnih gusara bilo bi brže od proširenja mornarice, tvrdi Kasijan.

„Pisma bi se mogla izdati brzo, sa privatnicima u lovu u roku od nekoliko nedelja od početka sukoba. Nasuprot tome, bilo bi potrebno četiri godine da se izgradi jedan novi brod za mornaricu."

On je u svom članku priznao jedan od najvećih rizika koji privatnik može predstavljati za zakon i red i američki kredibilitet u svetu. Kako je Pentagon naučio na teži način tokom rata u Iraku, plaćenike je teško regulisati i kontrolisati. I mogu biti nepredvidivi.

Naoružani ljudi koji rade za privatnu vojnu kompaniju Blekvoter ubili su 2007. 17 civila na trgu Nisour u Bagdadu. Incident je pokvario američko-iračke odnose i udaljio američke trupe od ljudi koje su pokušavali da zaštite.

Ali Kansijan je naglasio prednosti regrutovanja pomorskih snaga za profit.

„Postojeća privatna vojna industrija bi nesumnjivo iskoristila priliku da postani pirati“, napisao je on.

„Desetine kompanija trenutno pružaju usluge obezbeđenja, od ekvivalenta čuvara tržnih centara do naoružanih antipiratskih kontingenata na brodovima. Veliki broj potencijalnih regruta pokazao je spremnost da radi za privatne izvođače. Na vrhuncu rata u Iraku, na primer, Sjedinjene Države su zapošljavale 20.000 naoružanih privatnika na poslovima obezbeđenja.”

Kansijan ignoriše mogućnost da bi Kina mogla da uzvrati američkom privatnom vlasništvu izdavanjem markiranih pisama svojim pomorcima. Čini se da bivši marinac misli da relativno mala trgovačka flotila Sjedinjenih Država, koja broji samo 250 brodova pod američkom zastavom, čini je gotovo nepropusnom za privatnike.

„Čak i ako Kina preti da će poslati svoje pirate, ranjivost SAD je relativno mala."

Ali tih 250 brodova pod američkom zastavom nisu jedini trgovački brodovi na koje se Sjedinjene Države oslanjaju u trgovini. Zaista, američka trgovačka mornarica je varljivo mala jer američki poreski zakonik i propisi podstiču firme da svoja plovila označe pod stranim zastavama.

Ako bi Kina odobrila piratstvo, napadači bi mogli da gađaju sve špeditere koji opslužuju američke luke, a ne samo špeditere sa plovilima pod američkom zastavom. Jednostavna istina je da Sjedinjene Države zavise od spoljne trgovine skoro isto koliko i Kina, i da trgovina uglavnom ide brodovima.

Ova vrsta angažmana bi oslobodila profitne ubice na svetskim okeanima na isti način na koji je takozvani „rat protiv terorizma“ oslobodio profitne ubice na američkim stranim ratištima. Posledice bi verovatno bile ružne.

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut uživo u blogu na našem portalu.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.