• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs/Kurir

26.05.2022

09:27

MELITOPOLJ ĆE DA SE TRESE POD TENKOVIMA, RUSKI "T-62" STIŽU NA BOJIŠTE! Koja je pozadina njihovog dolaska? (Video)

Vesti

MELITOPOLJ ĆE DA SE TRESE POD TENKOVIMA, RUSKI "T-62" STIŽU NA BOJIŠTE! Koja je pozadina njihovog dolaska? (Video)

Podeli vest

Na društvenim mrežama, kako zapadnim tako i ruskim, pojavio se snimak kompozicije dekonzerviranih tenkova "T-62" koji su na putu za Melitopolj, gde bi trebalo da budu uključeni u borbu

Na snimku je, prema proceni, 65 tenkova tipa "T-62" sovjetske proizvodnje, koji su povučen iz operatine upotrebe Vojske Ruske Federacije 2013. godine. Dovodi se pitanje, da li ovo ukazuje na to da ruska vojska zapravo nema više modernih tenova T-72, T-80 i T-90?

Pre povlačenja, Rusija je raspolagala sa 900 tenkova T-62 od kojih su neki poslednji put bili angažovani u ratu sa Gruzijom 2008. godine, a 2019. Rusija je uputila značajnu količinu ovih tenkova u Siriju, kao donaciju Sirijskoj Arapskoj Armiji, koja je od 2016. godine počela da prima modernizovane verzije ovih tenkova VM. Tenkovi su se odlično pokazali u borbama sa pripadnicima Islamske države i džihadističkim formacijama.

 

 

Poveća količina ovih tenkova stiže i u Ukrajinu

Na društvenim mrežama je otvorena tema, da li je ovo krunski dokaz kako je Rusija ostala bez tenkova, kada mora umesto T-72 i T-80 (poslednjeg Sovjeta) mora da uvodi prastari T-62 sa topom kalibra 115 mm? Šta se zapravo krije iza ove priče...

Niti je Rusija ostala bez tenkova (koja inače operativno samo u evropskom delu ima 10.000 (operativnih), ali se taj broj smanjio na nekih 6.000 do 7.000 tenkova. Pošto se sporazum o prijavi snaga odnosi na evropski deo, ostalo je nagađanje koliko je povučeno tenkova iza Urala u Aziju... Treba dodati da se pre raspada SSSR-a ta brojka kretala na oko 40.000 tenkova, od kojih je u Rusiji ostalo nekih 25.000-30.000.

Otkud onda u Ukrajini? Pre svega treba dodati da se ovi tenkovi pridodaju jednicima Lunganske i Donjecke Narodne Armije, a služe kao ispomoć pešadiji u predstojećim nastupanjima. Veruje se da se pritisak na istoku pojačava, a broj tenkova kojim raspolažu snage narodne milicije LNR i DNR, pre svega zaplenjih T-64, je nedovoljna! Zbog lakše obuke i okretnosti, ovim jednicama biće pridodati i T-62M, koji su se inače u operacijama u oba Čečenska rata 1994-1996 i 1999-2003 pokazali mnogo bolje nego T-72 i T-80, koji su pravljeni viđe za juriš.

"Zli jezici" uprkos tome nastavljaju dalje da tvrde onu pretpostavku da Rusija nema više tenkova i da mora "krševe" da uvrsti u operativnu upotrebu, pa su pojavila i nagađanja šta možemo očekivati od "BT-7" ako se njegova primena uvede u rat u Ukrajini?

Međutim, retko ko je od onih koji su svašta pisali, mogao da navede da uprkos svojoj starosti tenk T-62 je i danas odličan sovjetski srednji borbeni tenk, ako upotrebimo NATO terminologiju.

Poznavaoci tenkova i danas kažu da je to tenk koji se i dalje može nositi solidno sa zapadnim tenkovima, koji su u naoružanju članica NATO. Tenk je inače od svog prvenca T-55 duži samo za 0,43 m i zovu ga još i produžena T-55. U jednicama Varšavskog pakta postojalo je 15.000 tenkova T-62. Na tenku ništa nije bilo revulucionarno, ni kupola, ni oklop, ali jeste top kalibra 115 mm sa novim spektrom municije što je izvalo paniku na Zapadu, čiji je top L7 kalibra 105 mm bio slabiji od onog na T-62M U-5T kalibra 115 mm.

Inače top je proizvod OKB -9 fabrika generala F.F. Petrova u Permu. Ova fabrika je poznata i kao čuvena "Motovilka" Naziv ovog topa je i "Molot - Čekić". Razvoj municije poveren je NII-Stali. Prve primerke ovih tenkova dobile su sovjetske jednice u Istočnoj Nemačkoj.

Tenk ima sličnu težinu kao i T-55 sa koga je preuzeo i PVP mitraljez DšKM kalibra 12,7 mm, šnorkel za podovodnu vožnju, nove gusenice, nove pogonske točkove, radio R-122, navigacijski sitem TNA-2 i anetenu visine 4 metra. Od 1975 u ove tenkove ugrađeni su bili laserski daljinomeri KTD-1 koji su povećali preciznost pogotka. U periodu od 1981-1985 oko 785 tenkova modernizovano je na verziju T-62M. Na tenk je bio dodat dodatni oklop od čelične ploče koji je poznat kao "potkovica".

Na glaciusu (prednjoj ploči) u unutrašnjosti je dodat dodatni oklop debljine 30mm i to po šest ploča debljine 5 mm svaka. U čečneiji tenkovi su dobili rešetkasti oklop koji je bio namenjen za odbranu pred napadima ručnih raketnih bacača RPG-7.

Tenk je dobio i bacače dimnih kutija "tuša 902B" kalibra 81 mm, s čime je njegova težina povećana na 2,2 tone. Kasnije modernizovane verzije VM dobile su i eksplozivno reaktivni oklop ERA Kontakt -1 i 5 na bokovima. Vatrena moć tenka povećanqa je ugradnjom sistema za upravljanje vatrom "Volna", laserskim daljinomerom KTD-2, balističkim račnuarom BV-62, nišanskom spravom TŠSM-41U i stabilizacijom "meteor-1".

Inače, borbena moć tenka povećana je ugradnjom protivoklopne rakete 9K116-2 "Šeksna" koja se lansira iz cevi koja probija 1000 mm RHA čelika. Tenk je postao i baza za razvoj aktivnog sistema zaštite "drozd" verzija T-62D..

Za vreme rusko-gruzijskog rata osim ruske vojske najveći korisnici ovih tenkova su bili abhaske milicije, južno-osetijske snage, ali u velikoj meri koristila ih je i gruzijska vojska.

Taktičko tehnički podaci

Težina 37,5 tona

Dimenzije: dužina 9,3 m, širina 3,3 m

Naoružanje: gladkocevni top U5-TS 2A20 kalibra 115 m, kadenca 4-5 granata u minuti

Kapacitet municije 40 granata (14 podkalibarnih, 20 fragmentacijskih i 6 kumulativnih)

Mitraljez; DšKM kalibra 12,7 sa 2.500 metaka, spregnuti 7,62 mm sa 2.500 metaka

Motor: V-55 580 KS

Radijus 450 km, sa dva bureta za gorivo 650 km

Radio R-113

Oklop debljina 230 mm spreda, 120 mm na bolu, 60 pozadi i 30 mm na vrhu kupole



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
GEDZA

pre 2 godine

Stvar je prosta.... Anglosaksonci pumpaju Ukrajince otpisanim oružjem kako bi borbe što duže trajale radi slabljenja vojnih efektiva Rusije, ...... na šta Rusi odgovaraju upotrebom otpisanog oružja koje će parirati anglosaksonskom,... kako bi sačuvali savremeno naoružanje za eventualni pokušaj anglosaksonaca da im otmu sirovinske resurse, koje anglosaksonci imaju sve manje, ....radi očuvanja kvaliteat života koji su do sada imali,.... a koga neće imati ukoliko ne nastave da do sirovina dolaze prodajom bezvrednog papira - dolara....., protiv čega su se usprotivile države bogate prirodnim resursima i energentima....., što objašnjava i nedoumice oko ponašanja Saudijske Arabije i UAR....

Mikac

pre 2 godine

Tako je, skoro su potrosili bolje tenkove, a ovi su sasvim dovoljni za urbane borbe u Severnodonjecku, sta moraju da se trose moderniji i onako sluze za podrsku pesadiji.....

maxa

pre 2 godine

Aaa, dosla maca na vratanca, potrosilo se pa mora da se vadi krs sa otpada, mada za borbe u gradovima su jos sasvim dobri, jedino sto imaju 4 clana posade a ne 3 ko moderni i top se puni rucno, a i nemaju laserski nisan, nego od oka, pa pogodi brale...

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set