ŠTA ZA KINU ZNAČI NOVI STRATEŠKI KONCEPT IZ MADRIDA? Posle potčinjavanja Rusije, Peking će biti sledeća meta NATO

U Strateškom konceptu predstavljenom na Samtitu u Madridu, NATO je posvetio čitav 13. paragraf Kini. Iako je u centru strategija NATO sada Rusija, očigledno je da je Kina na nišanu kao sledeća glavna tačka, piše za RT američki novinar, kolumnista i politički komentator Bredli Blankenšip

Tokom samita Severnoatlantskog saveza u Madridu, NATO alijansa je prvi put od 2010. godine predstavila svoj „strateški koncept“. Predvidljivo, ovaj dolument navodi Rusiju kao najvažniju pretnju bezbednosti NATO članica, ali, po prvi put, pominje Kinu kao zabrinjavajuću tačku. Iako je zaustavljena provokativna retorika nekih država članica, pominjanje Kine u ovom dokumentu je i dalje značajno. 

U Strateškom konceptu NATO je posvetio čitav 13. paragraf Kini. U njemu se navodi da kineske „ambicije i politika prinude predstavljaju izazov našim interesima, bezbednosti i vrednostima". 

Navodi se da "NR Kina koristi širok spektar političkih, ekonomskih i vojnih alata kako bi povećala svoj globalni uticaj i projektnu moć, dok ostaje neprozirna u pogledu svoje strategije, namera i vojnog jačanja. Zlonamerne hibridne i sajber operacije NR Kine i njena konfrontirajuća retorika i dezinformacije ciljaju saveznike i štete bezbednosti Alijanse". 

- NR Kina nastoji da kontroliše ključne tehnološke i industrijske sektore, kritičnu infrastrukturu, strateške materijale i lance snabdevanja. Koristi svoju ekonomsku polugu da stvori strateške zavisnosti i pojača svoj uticaj. Nastoji da potkopa međunarodni poredak zasnovan na pravilima, uključujući svemir, sajbersvet i pomorstvo. Produbljivanje strateškog partnerstva između Narodne Republike Kine i Ruske Federacije i njihovi sve jači pokušaji da potkopaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima su u suprotnosti sa našim vrednostima i interesima - dodaje se u dokumentu. 

Čini se da tačka 14 povlači stav sukobljavanja, jer se u njoj navodi da NATO ostaje „otvoren za konstruktivan angažman sa NR Kinom, uključujući izgradnju recipročne transparentnosti, u cilju zaštite bezbednosnih interesa Alijanse“. Ali se takođe kaže da će članovi NATO saveza raditi na rešavanju „sistemskih izazova” koje postavlja Kina, na šta se takođe aludira u delu „Kooperativna bezbednost”, gde se navodi da je „Indo-Pacifik važan za NATO, s obzirom na to da razvoj događaja u tom regionu može direktno uticati na evroatlantsku bezbednost“. 

Pre svega, cela ova procena je vođena krajnje pogrešnom logikom da Kina nekako potkopava zapadnu industriju. Činjenica je da je globalizacija, proces koji su pokrenule zapadne zemlje, rezultirala povećanjem globalne tržišne konkurencije. Kina nije ugrozila pravila ovog takmičenja; ona samo fer i pošteno pobeđuje, što i ne čudi s obzirom na to da ima najveću populaciju na svetu, i to visokoobrazovanu. 

Razumljivo, Peking će Sntrateški koncepet NATO videti kao nedostatak poštovanja prema svom razvoju, koji smatra mirnim i obostrano korisnim za svet. Kineski državni savetnik i ministar odbrane Vei Fenghe je na Šangri-La dijalogu u Singapuru 19. juna, je to posebno istakao u prisustvu svog američkog kolege. Napori da se „ograniči“ uticaj Kine su u suštini napori da se zaustavi razvoj Kine, koji je praćen najvećom kampanjom protiv siromaštva u istoriji čovečanstva. Borba protiv ovoga je krajnje nemoralna.  

Još jedna stvar u vezi sa Strateškim konceptom NATO je da u suštini proširuje američku strategiju prema Kini, takozvanu „stratešku dvosmislenost“, na 30 zemalja. Ovo je samo po sebi veoma provokativno, jer znači da bi se odnos NATO-a sa Kinom mogao postati jednako nepredvidiv i haotičan, kao i trenutni odnos SAD i Kine. Samo to čini svetsku ekonomiju još nesigurnijom, s obzirom na to da su SAD i Kina dve najveće ekonomije na svetu. Priključivanje većeg dela Evropske unije bila još veća katastrofa.

Foto: AP/Photo

Strateški koncept NATO-a jasno ostavlja otvorena vrata alijansi da se meša u kinesko susedstvo. Treba napomenuti da se u dokumentu NATO-a pominje i sopstveno susedstvo, na primer, priznaje koncept politike velikih sila u pogledu sopstvenih interesa, ali se ne priznaju kineski. Ovo je izuzetno pogrešna ideja, koja je već duže vreme svojstvena za politiku SAD i NATO, na primer, za aktuelni sukob u Ukrajini. 

Konačno, mora se priznati da, iako se u dokumentu u najvećoj meri pominje Rusija, što je propraćeno povećanim prisustvom trupa na istočnom krilu NATO-a u Evropi, on i dalje ima veze sa američkim strateškim razmišljanjem o Kini. 

Verujem da je u američkim bezbednosnim krugovima i dalje veoma prisutna ideja Vesa Mičela, bivšeg pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, koji je u članku iz avgusta 2021. napisanom za Nešnel interest istakao da SAD ne bi mogle da dobiju rat na dva fronta protiv Rusije i Kine. Zato, po njemu, SAD moraju da pronađu način da svoje svoje sukobe sa obe sile snažno uzdrmaju. U članku se tvrdi da bi SAD trebalo da zadaju smrtni udarac ruskom uticaju u Evropi i da nateraju Rusiju da bude istočna sila. 

- Jednostavno rečeno, cilj bi trebalo da bude ublažavanje američkog problema sukoba na dva fronta guranjem Rusije da bude manje evropska sila – a više azijska - napisao je Mičel.

Treba napomenuti da ovaj članak nije samo objavljen u časopisu, već je zasnovan na izveštaju koji je Mičel napisao 2020. za Pentagon. 

Čini se da je fokus strateškog koncepta NATO-a na Rusiju, a nedavne akcije alijanse su tačna primena Mičelove strategije. Odnosno, cilj je da se Rusija istera iz Evrope kroz sukob u Ukrajini i izgradnju istočnog fronta sa NATO – čime bi se izbegao potencijalni sukob na dva fronta sa Rusijom i Kinom. Dok se strateški koncept sada fokusira na Rusiju, očigledno je da je Kina na nišanu kao sledeća glavna tačka.