NATO POKUŠAVA PREKO NORVEŠKE DA STAVI ŠAPE NA ARKTIK! Iz Rusije poručuju: Samo vi blokirajte, mi građane nećemo ostaviti na cedilu, a i arhipelag možete da izgubite!

Norveška nije dozvolila tranzit ruske robe za ruske rudare na ostrvu Svalbardu u Severnom ledenom okeanu, čime se grubo krše ljudska prava i principi humanosti, ocenjuju ruski eksperti. Osim toga, ova situacija ponovo pokreće pitanje militarizacije Arktika od strane NATO

Svalbard ili Špicberška ostrva nalaze se na pola puta između Norveške i Severnog pola. Ovaj arhipelag pripada Norveškoj, ali prema posebnom statusu tog regiona Rusija ima pravo da ravnopravno eksploatiše prirodne resurse.

Rusi žive i rade u naselju Barencburg i još dva naselja - Piramiden i Grumant. Donedavno je preko teritorije Norveške išao jedan od puteva za dostavu neophodne robe, ali su norveške vlasti, pozivajući se na sankcije EU, zabranile tranzit ruskih roba do Svalbarda.

Norveška sprečava dopremanje hrane za Ruse

Donošenjem takve odluke Norveška, koja nije članica EU, nastoji da ruske rudare ostavi bez hrane i osnovnih potrepština, čime krši osnovna ljuska prava, kaže Svetlana Žurova, prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove.

- Neverovatno zvuči, ali oni su blokirali hiljadu ljudi i ostavili ih bez hrane i lekova... Očigledno je da su svi međunarodni sporazumi koji su postignuti 1920. godine, a kojima se Sovjetski Savez pridružio 1935. godine, odjednom bačeni u vetar - kaže Žurova, aludirajući na Svalbardski sporazum, takođe poznat i kao Pariski sporazum koji reguliše pravni status tog arhipelaga.

Taj sporazum daje Norveškoj suverenitet nad Svalbardom, ali sa nekim izuzecima, što ga čini jedinstvenim međunarodnim sporazumom u svetu. Po odredbama ovog ugovora, državljani zemalja potpisnica imaju pravo na ravnopravan pristup eksploataciji minerala i drugih prirodnih resursa, kao i eksploataciji teritorijalnih voda. Jedna od posledica ovog ugovora je postojanje ruskog naselja Barencburg na Svalbardu.

Svalbardski ugovor su potpisale Norveška, SAD, Danska, Francuska, Italija, Japan, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska, a stupio je na snagu 1925. godine i ostao pravno obavezujući za više od 40 zemalja. Norveški Storting je rezolucijom od 15. februara 1947. priznao da je SSSR (danas Rusija kao pravni naslednik SSSR-a) država koja uz Norvešku ima posebne ekonomske interese na Svalbardu.

Ruski eksperti navode da faktički samo Rusija i Norveška sprovode privredne aktivnosti u tom regionu, gde se ruski rudari bave eksploatacijom uglja.

Foto: AP Photo/Vladimir Isachenkov

Upitan suverenitet Norveške nad Svalbardom

U svakom slučaju, stručnjaci ističu da je poslednji postupak Norveške u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Osla preuzetim pomenutim sporazumom.

Konkretno, ovim Oslo grubo i direktno krši član 3 Pariskog ugovora iz 1920. koji proklamuje princip slobodnog prevoza robe, kretanja građana i brodova zemalja-učesnica.

Zbog norveške blokade Rusima se ne može dostaviti hrana, lekovi, medicinska oprema, građevinski materijal, delovi za vozila i brodsku baržu koja isporučuje dizel gorivo, kao i sve ono što je potrebno za pripremu grejne sezone. Prema ekspertima, nametnutim ograničenjima Oslo pokušava da demonstrira svoju bliskost NATO-u i želi da stvori nepodnošljive uslove za život Rusa na Svalbardu.

Stručnjaci smatraju da Rusija kao odgovor na te akcije može pokrenuti pitanje legitimnosti suvereniteta Norveške nad arhipelagom.

Pitanje normalnog snabdevanja Rusa već je pokrenuto pred guvernerom Svalbarda i norveškim Ministarstvom spoljnih poslova. Moskva poziva da se te isporuke izuzmu iz aktuelnih sankcija, pozivajući se na humanitarne razloge. Međutim, norveško Ministarstvo spoljnih poslova odbilo je zahtev ruske kompanije „Arktikugalj“ da dozvoli transport robe do Barencburga, gde se nalazi rusko naselje.

Trenutno situacija za Ruse nije kritična, ali se strahuje da zbog postupaka norveških vlasti neće uspeti da se pripreme za oštru i surovu zimsku sezonu i nastave sa privrednim aktivnostima.
Generalni konzul Rusije na Svalbardu Sergej Guščin smatra da je jedina mogućnost snabdevanja u sadašnjim uslovima dostava robe direktno ruskim brodovima iz Murmanska i Arhangelska u luku Barencburg. Međutim, prema njegovim rečima, to su prilično skupi i neefikasni načini snabdevanja.

Ovde su pogažena ljudska prava na dobijanje stvari neophodnih za život, ističe Žurova. Ona ističe da je ovo pitanje za mnoge međunarodne organizacije, ali da te organizacije ignorišu aktuelna dešavanja. Istovremeno, Žurova podseća da je Rusija isključena iz Saveta za ljudska prava UN i istupila je iz Saveta Evrope, čime je prinuđena da odustane od primene Evropske konvencije o ljudskim pravima.

- Takođe, Crveni krst ne reaguje ni na zarobljenike, ni na bombardovanja, niti generalno na sve ono što se dešava u Ukrajini. Ignorišu to što se ne prave humanitarni koridori, šta se bombarduju stambena naselja i još mnogo toga. Nisu obraćali pažnju ni na ono što se dešava u Donbasu, pa kako bi onda reagovali na nekakvu malu teritoriju, koja je opšte dobo i na situaciju ruskog naroda koji je tamo... - kaže Žurova.

Foto: Printscreen You Tube

NATO militarizuje Arktik

Žurova je podsetila da je nedavno sličan slučaj zabeležen i sa Kalinjingradom, ruskom eksklavom u Evropi, koja se nalazi između Poljske i Litvanije, duž baltičke obale. Prema međunarodnom pravu kao teritorija koja pripada Rusiji, ali je geografski odvojena od nje trebalo bi da ima potpuni pristup i iz kopnenog dela Rusije. Međutim, Litvanija je nedavno blokirala železnički tranzit neke ruske robe u Kalinjingradsku oblast, uz obrazloženje da je u pitanju roba koja je pod sankcijama od strane Brisela zbog događaja u Ukrajini, dok Moskva tvrdi da su tranzitna ograničenja kršenje ranijih sporazuma sa EU o slobodnom prolazu robe do Kalinjingrada.

- U tom slučaju smo imali opcije da brodom isporučimo robu koja je potrebna Kalinjingradskoj oblasti, ali se istovremeno nameće pitanje – zašto se sve ovo dešava?! Da bi se ponovo pregovaralo, selo za pregovarački sto?! Pa, dogovori su sklopljeni odavno, a sa humanitarne tačke gledišta, braniti nešto, blokirati deo zemlje je apsolutno nehumano. Ne želim da to poredim sa opsadom Lenjingrada, ali me podseća na neke događaje iz tog vremena. I onda kažu: ‘Napravljen je obruč, zašto se niste predali, bilo bi manje žrtava?! Povremeno i dalje pitaju, analizirajući istoriju Drugog svetskog rata i blokadu Lenjingrada: ‘Zašto ste se opirali? Da ste predali grad bilo bi manje žrtava’. To pitanje nas vraća u taj period, ali onda i mi možemo da kažemo: ‘Ponašate se kao Hitler’ i onda nam pričate o tome da se fašizam ne sme vratiti, da je fašizam samo u Ukrajini - zaključuje Žurova.

Ovo nije prvi put da Zapad i konkretno Norveška ignorišu odredbe potpisanih dokumenata i da norveške vlasti preduzimaju niz diskriminacionih mera protiv Rusa na Svalbardu. Između ostalog, 1977. Oslo je jednostrano uspostavio „zonu od 200 milja za zaštitu riba“ oko Svalbarda, što sada omogućava Norveškoj da stvara prepreke stranim državama za ribolov.

Eksperti smatraju da su zapadne sankcije poslužile Oslu kao izgovor da pojača pritisak na ruska naselja na Svalbardu i uvereni su da je strateški cilj te zemlje da minimizira prisustvo Rusije na arhipelagu, da je potisne sa te teritorije na kojoj legalno obavlja privredne aktivnosti.
Stručnjaci navode da se čak i tokom Hladnog rata, kao članica NATO-a, Norveška ponašala mnogo uzdržanije u odnosu na SSSR.

Sovjetsko prisustvo na Svalbardu je u velikoj meri bilo rezultat političkog kompromisa, dok se danas stiče utisak da se norveške vlsti služe NATO metodama.
Teritorija Svaldbarda i priobalne vode su demilitarizovana zona. Međutim, NATO pokazuje interesovanje za Arktik i toj zoni preti militarizacija, jer je bogata ugljovodonicima i drugim prirodnim resursima.

Pojedini ruski eksperti sumnjaju da je u aktuelnoj situaciji Oslo spreman na kompromis sa Moskvom i smatraju da se pitanja Svalbarda rešavaju u Vašingtonu. Norveška otvoreno pokazuje svoj interes za aktivnu saradnju sa NATO, uključujući i Arktik, a njena politika je rezultat opšteg pogoršanja odnosa Rusije i Zapada, dodaju politikolozi. Takođe, istovremeno ističu da se postupci Osla ne mogu opravdati, jer se krše međunarodno pravo i humanitarna prava ruskog stanovništva.

Prema mišljenju stručnjaka, Rusija može da reši problem snabdevanja uspostavljanjem komunikacije između Barencburga i sopstvenih luka na Arktiku, a osim toga, Moskva ima puno pravo da na međunarodnom nivou pokrene pitanje da li se onda Pariski ugovor smatra nevažećim i koliko je legitiman suverenitet Norveške nad arhipelagom. Ipak, ono što je izvesno jeste da Rusija neće ostaviti svoje građane na cedilu, ma gde oni bili.