KAD SE KIJEV NAORUŽA, MOĆI ĆE DA... ANALITIČARI JASNI, ODLUČUJUĆI MESECI TEK PREDSTOJE, A SLEDEĆA FAZA JE NA STRANI UKRAJINE?! Predstavljeni različiti scenariji za okončanje sukoba

Tanjug/AP

18:22 Planeta 0

Informer/Blic | 05. 07. 2022.

KAD SE KIJEV NAORUŽA, MOĆI ĆE DA... ANALITIČARI JASNI, ODLUČUJUĆI MESECI TEK PREDSTOJE, A SLEDEĆA FAZA JE "NA STRANI" UKRAJINE?! Predstavljeni različiti scenariji za okončanje sukoba

Ukrajina je pod stalnim ruskim bombardovanjem više od četiri meseca, ali odlučujući meseci tek predstoje


Smatra se da Moskva trenutno drži oko 20 odsto ukrajinske teritorije, sa žestokim borbama koje se trenutno odvijaju u istočnom regionu Donbas, u čijoj je oblasti Lugansk su ruske snage osvojile grad Lisičansk, odakle su se ukrajinske snage povukle u nedelju.

Nakon mučnog pada Severodonjecka, oko kojeg su se borbe vodile skoro dva meseca, susedni Lisičansk je bio poslednje ukrajinsko uporište u Luganskoj oblasti. Sada su sve oči uprte na Donjecku oblast, koja se smatra sledećom metom Rusije.

Britansko ministarstvo odbrane je u svom redovnom izveštaju navelo da će Rusija, nakon osvajanja Lisičanska, sada „gotovo sigurno“ prebaciti fokus na zauzimanje Donjecka, odnosno šireg regiona Donbasa u čijem se sastavu nalaze ova i Luganska oblast.

Rusija je fokusirana na izbacivanje ukrajinskih snaga iz Luganska i Donjecka, gde se proruski separatisti bore protiv Кijeva od prve ruske vojne intervencije u Ukrajini 2014. Ne mora se mnogo ni nagađati – portparol Kremlja Dmitrij Peskov je nedavno rekao da će Ukrajina za sklapanje mira morati da prihvati ruske zahteve, a to su priznanje crnomorskog poluostrva Krim kao ruske teritorije i ustupanje oblasti Donjeck i Lugansk.

AP/Photo

Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara, nakon što je predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz kojim je priznao nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike. Strateški važan grad Herson na jugu Ukrajine pao je u ruke ruskih snaga još početkom marta u ranoj fazi invazije, kao prvi veliki ukrajinski grad koji su Rusi zauzeli.

Nakon neuspelih pokušaja na severu Ukrajine u ranoj fazi invazije, Moskva se fokusirala na istok zemlje. Moskva je rekla da se njene snage bore za “potpuno oslobađanje” Donbasa, u kojem su separatisti još pre invazije držali značajnu teritoriju. Ali Rusija je na istoku Ukrajine ostvarila spor, iako značajan napredak, sa velikim gubicima, navodi BBC.

Krajem maja Rusi su osvojili Severodonjeck, a tačno nedelju dana kasnije i Lisičansk, čime su stekli kontrolu nad čitavom Luganskom oblašću.

Ruske snage Kijev i dalje napadaju sporadično, a poslednji put je raketiran krajem maja. Tada je pogođen i most pored grada Čerkasija, koji povezuje istočnu i zapadnu Ukrajinu preko reke Dnjepar.

Ruska ključna centralna linija fronta u Donbasu, duga 90 kilometara, leži zapadno od reke Severski Donjec, kako je reklo britansko Ministarstvo odbrane. Pad Lisičanska pomerio je Rusiju bliže postizanju njenog cilja zauzimanja čitavog Donbasa, a smatra se da je grad Slavjansk u Donjecku – koji su separatisti držali tri meseca tokom 2014. – sledeći na meti.

Institut za istraživanje rata (ISW) navodi da se na severoistoku Ukrajine Rusi bore za kontrolu nad povoljnim odbrambenim pozicijama severno od Harkova i pokušavaju da zaštite kopnene linije komunikacije sa Donbasom. Harkov na severoistoku zemlje je pod stalnim napadima, a poslednji je bio u ponedeljak.

Ruske snage nastavljaju ofanzivne operacije ka Slavjansku sa severoistoka kod granice oblasti Harkova i Donjecka, naveo je ISW u izveštaju od 30. juna, dodajući da nastavak napada na grad Harkov ukazuje da Kremlj ima teritorijalne ambicije van Donbasa koje će nastaviti da troše ljudstvo i opremu, „potencijalno po cenu ofanzivne moći na kritičnijim pravcima napredovanja“.

Takođe, ističe se, ruske snage nastavljaju da jačaju svoje odbrambeno prisustvo duž južne osovine

Rusija cilja na punu kontrolu nad jugom Ukrajine, piše BBC. Na početku je brzo napredovala na jugu, a glavni cilj bio je stvaranje kopnenog koridora između Krima, pripojenog 2014, i područja koje drže proruski separatisti u Donjecku i Lugansku.

Ali snažni otpor ukrajinskih snaga kod Nikolajeva na zapadu i Marijupolja znatno je usporio rusko napredovanje. Moskva sada potpuno kontroliše luku Marijupolj, nakon skoro dvomesečne opsade koja se okončala 20. maja. Rusija je u martu odsekla Ukrajinu od Azovskog mora nakon što je konačno u potpunosti preuzela kontrolu nad lukom.

Ruske trupe nastavile su da granatiraju ukrajinske pozicije širom južnih regiona Zaporožja, Hersona, Nikolajeva i Dnjepropetrovska. Prema ISW, trenutni prioritet Moskve na jugu je da zaustavi kontranapade ukrajinskih snaga, koje su poslednjih nedelja uspele da ponovo uspostave vlast na nekim delovima teritorije.

Na jugozapadu, Rusija cilja da preuzme kontrolu nad Odesom i odseče Ukrajini pristup Crnom moru. Poslednji napad na Odesu bio je u petak, kad je ruski projektil rano ujutro pogodio devetospratnu zgradu i odmaralište blizu luke, dok je krajem juna pogođen i aerodrom.

Ruska mornarica dominira Crnim morem još od početka invazije, a borbe oko Zmijskog ostrva bile su se pretvorile u pravu bitku za kontrolu nad severozapadnom obalom.

Reuters

Ruski ratni brodovi odsekli su od sveta ključne luke poput Odese, Čornomorska i drugih pa se snabdevanje može kretati samo kopnenim, manje efikasnim putevima, ali borbe se i dalje vode oko sićušnog, ali ključnog dela Crnog mora koji bi Rusiji omogućio dominaciju nad njegovim severozapadnim delom. Ukrajina je tu krajem juna ostvarila veliku pobedu, nakon što su se ruske snage povukle sa Zmijskog ostrva. Analitičari ukazuju da je Rusija nastavila da utvrđuje Zmijsko ostrvo protivvazdušnom odbranom kako bi zaštitila svoje brodove koji blokiraju ukrajinsku obalu i ometaju nastavak trgovine.

Što se tiče zapada Ukrajine, uključujući Lavov, tamo je bilo raketnih napada ali nije bilo pokušaja ruskih snaga da zauzmu teritoriju.

Sledeća faza

Odbrambeni analitičari predstavljaju različite scenarije okončanja sukoba, ali je slika “pobede” bilo koje strane komplikovanija nego što možda deluje.

- Ovo nije rat koji se može okončati za nekoliko nedelja. Najbolji scenario je da će se ova vrela faza okončati do kraja godine, ali to je veoma optimističan scenario - rekla je Marija Zolkina, analitičarka Fondacije za demokratske inicijative iz Kijeva, preneo je Abc.net.au.

Za Rusiju, posledice sankcija će se nastaviti, vojni gubici će se povećati a moralna pitanja produbiti, dok se za Ukrajinu očekuje da će je ojačati novopristiglo zapadno oružje.

- Ova ravnoteža će biti više na strani Ukrajine sa svakim predstojećim mesecom - kaže Zolkina.

Majkl Klark, bivši direktor instituta RUSI, rekao je za „Ej-Bi-Si njuz“ da bi u Ukrajini periodi intenzivnih borbi mogli postati sporadični u decenijama koje dolaze.

- Ovo što vidimo je generacijska borba oko nezavisnosti Ukrajine jer Rusija pod sadašnjim režimom i Putinom smatra da Ukrajina nema pravo da postoji - istakao je.

Analitičari kažu da ruske snage napreduju najviše jedan do dva kilometra dnevno u Donbasu, dok Zolkina ukazuje da su većinu teritorije koju kontrolišu na jugu i istoku Ukrajine zauzeli u ranim danima invazije dok je Kijev postavljao liniju fronta.

- Na samom početku invazije ukrajinska armija u Donbasu svesno je odstupila i organizovala odbrambenu liniju oko Severodonjecka, Lisičanska i Popasne i na tim linijama odbrane borbe su se vodile oko četiri meseca - navela je.

U ratu iscrpljivanja zapadna vojna pomoć možda će biti presudna za Ukrajinu. Dolazak zime, takođe, mogao bi doneti Ukrajini nove poteškoće, a Rusiji potencijalne taktičke prednosti. Nakon nedavnog istorijskog samita NATO u Madridu svetski lideri obećali su podršku Kijevu na dugi rok. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Velika Britanija objavile su obnovljeno finansiranje i vojne pošiljke, dok ukrajinski vojnici primaju posebnu obuku u Engleskoj.

- Ako se ovaj nivo podrške nastavi, a moćno oružje stigne na ukrajinsku liniju fronta u sledećih nekoliko meseci, zemlja je (onda) sposobna da povrati izgubljenu teritoriju… Da li će se to dogoditi zavisi od nas na Zapadu i od toga koliko ćemo dugoročno podržavati Ukrajince - zaključio je Klark.

PROČITAJTE JOŠ


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.