TRI STVARI BI MOGLE DOMINIRATI... Mračan scenario za kraj 2022. godine!

Tri stvari bi mogle dominirati u vestima u mesecima koji dolaze: energetska kriza u Evropi, urušavanje vrednosti različitih vrsta imovine i niz bankrotstava država u razvoju, te dalje urušavanje tržišta akcija

Inflacija će ostati važna tema, ali je u ovom trenutku vrlo teško predvideti smer i snagu trenda, piše Jutarnji list.

Članice EU koje su poznate po kvalitetnijem planiranju i boljoj pripremi već su označile energetsku krizu kao nacionalni problem broj jedan.

Nakon što je Rusija prošlog meseca drastično smanjila isporuke energenata, u Nemačkoj je nastala situacija slična onome kada su šok izazvale cene nafte 1973, ali je sada problematika kompleksnija. Nemci racionalnije troše toplu vodu, štede na grejanju otvorenih bazena, smanjuju broj upaljenih javnih rasvetnih tela, ministri preporučuju kraće tuširanje… a Vonovija – najveći iznajmljivač stanova i kuća u Nemačkoj – najavljuje da će grejanje noću ograničiti na 17 stepeni.

Predsednik Nemačkog udruženja gradova poziva gradske uprave na gašenje javne rasvete noću, kao i na isključivanje semafora, na zaustavljanje tople vode u javnim zgradama, muzejima i sportskim centrima, prestanak osvetljavanja istorijskih zgrada i turističkih atrakcija, povećanje temperature na klima-uređajima itd.

U distriktu Lan-Dil već nema tople vode u školama i u 60 vežbaonica. Diseldorf je zatvorio kompleks bazena Minster-terme. Bolja situacija je u Berlinu, gde su „samo“ isključili termostate na bazenima. Građani masovno kupuju peći na drva ili obnavljaju stare. Eksplodirala je prodaja ogrevnog drveta, peleta i uglja. Velika je tražnja za kanisterima za gorivo.

U Nemačkoj se procenjuje da su troškovi energije za domaćinstva s 4 člana porasla do 200 posto i to na 3.800 evra godišnje. No, najdramatičniji trošak doneće racionalizacija potrošnje industrije te posledično smanjivanje industrijske proizvodnje. Nemačka je dobro sređena država s velikim energetskim potrebama pa je najbolji primer za to kuda može voditi energetski deficit čak i za članice EU s ogromnim finansijskim rezervama.

S obzirom na to da se najveći poslovni mediji najviše fokusiraju na ekonomske i finansijske probleme zapadnih demokratija, ispod radara prolazi drama koja se razvija na tzv. tržištima u razvoju. Liban i Šri Lanka već su prestali da isplaćuju obaveze vlasnicima nacionalnih obveznica.

Nedavno je veštački bankrotirala i Rusija. Pitanje je koliko dugo finansiranje rata može da izdrži Ukrajina, čak i uz pomoć Zapada.

Procenjuje se kako je oko četvrtine biliona dugova država u razvoju visokorizično, te je vrlo izgledno kako će niz zemalja bankrotirati zbog rasta cene refinansiranja dugova. Prema podacima koje daje Blumberg ekonomik, velike su šanse da bankrotiraju Egipat, Tunis, Pakistan, Gana, Salvador…Ukupno je 19 nacija u kojima živi više od 900 miliona ljudi u nekom stanju finansijskog stresa koji će rezultirati bankrotstvom, odnosno prestankom plaćanja obaveza međunarodnim investitorima, te će veći deo njih sigurno izgubiti sposobnost plaćanja dugova.

Ukupno je ugrožena petina (oko 17 posto) ukupnih dugova tržišta u nastajanju teških 1,4 biliona dolara. Finansijska kriza tržišta u razvoju povratno će uticati na finansijske performanse zapadnih zemalja. Bankrotstva niza zemalja u razvoju produbiće ionako tešku ekonomsko-socijalnu situaciju njihovih domaćinstava i biznisa.

Oko četvrtine obveznica zemalja u razvoju, koje po pravilu nose prinose više od 10 posto, sada je pred bankrotstvom, a ukupna vrednost indeksa Blumberga USD Aggregate Soverign potonula je od početka godine za 20 posto, što je više nego celokupni gubitak u kriznoj 2008. godini.

Logično je očekivati nastavak urušavanje vrednosti na zapadnim berzanskim tržištima, iako se tu procene razlikuju. Dok Vol strit optimistično i dalje kolektivno očekuje 10-postotni rast zarada u S&P-u, Belkin report, na primer, predviđa urušavanje od minus 48 posto, kao 2009. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.