NESREĆA KOJA JE SRUŠILA SKOPLJE I SPOJILA SVET, LJUDE JE "PROGUTAO" ZEMLJOTRES! Danas obeležavamo stradanje velikog broja Makedonaca, NEKA NIKO I NIKAD NE ZABORAVI

Tačno pre 59 godina Skoplje je pogodio razorni zemljotres u kome je poginiulo 1.070 ljudi, a 3.000 povređeno

Svake godine u Skoplju obeležava se godišnjica katastrofalnog zemljotresa u makedonskoj prestonici, u kojem je više od hiljadu ljudi stradalo, a tri puta veći broj stanovnika je povređen...

Razorni zemljotres probudio je stanovnike Skoplja 26. jula 1963. u pet sati i 17 minuta, a manji potresi trajali su do pet i 43 minuta. Zemljotres u Skoplju osetio se na površini od oko 50.000 kvadratnih kilometara. Uništeno je 15.800 stanova, a 28.000 je oštećeno. Preko 200.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Solidarnost koju su jugoslovenski narodi delili sa Skopljem i Makedonijom brzo se pretvorila u globalnu.

- Veliki sat Starog železničkog kolodvora u Skoplju se zamrzao. Ostao je da svedoči da je 20 sekundi bilo dovoljno da se zaustavi život grada. Kada je prašina slegla i kada je zlokobni zvuk utihnuo, svet je video katastrofu. Skoplje se seća - napisao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev na svom Tviter profilu 2019. godine. 

Svake godine na ovaj dan, politički vrh Skoplja održi govor u znak sećanja. Tako su, pre tačno 56 godina u sklopu obeležavanja tog strašnog događaja, zvanična delegacija i predstavnici institucija položili cveće na spomenik žrtvama zemljotresa, na gradskom groblju u Butelu, a humanitarne akcije i radionice bile su organizovane na više mesta u gradu. Svi pamte ovo izlaganje bivšeg premijera Zorana Zaeva.

 

 

Ni jedne godine ne postoji izuzetak, obeležavanje crnog dana nikada nije izuzeto

Nekadašnji gradonačelnik Skoplja Koce Trajanovski, 2017 godine je u skopskom Muzeju otvorio izložbu na kojoj je prezentovao arhivse dokumente, fotografije i rekonstrukciju školskih objekata sagrađenih u periodu između dva svetska rata. Pod motivom "Skoplje slavi život" na gradskom trgu Makedonije organizovao je veliki koncert makedonskih pesama.  

Pre 56. godina Muzej grada Skoplja organizovao je četiri izložbe pod nazivom "Slomljeni grad" posvećene zemljotresu.

Direktorka Muzeja Kavadarci Vesna Đorđijeva objasnila je da je predstavljeno na stotine fotografija i razglednica na 30 panela, povodom 56 godina od razornog zemljotresa. Kustos izložbe Jasminka Namičeva rekla je da je Muzej grada Skoplja zapravo spomenik zemljotresu i da svakog 26. jula pripremaju novi koncept za novu temu izložbe.

 

 

Trideset pet zemalja članica UN-a, pokrenulo je tada inicijativu za pomoć Skoplju. Do današnjeg dana, neki objekti izgrađeni u to vreme nose naziv zemalja u kojima je pomoć primljena: rumunska bolnica, ruske zgrade, japanske kasarne.

Stanovnici Skoplja pamte mnoge druge akcije svetske solidarnosti. Godine 1965. Ujedinjene nacija raspisale su konkurs za izradu urbanističkog plana za gradnju grada. Šezdeset odsto plana je povereno idejama svetski poznatog arhitekte Kenza Tangea, a ostalih četrdeset arhitektama iz nekadašnje SFRJ.

Na solidarnost sa Skopljem pozvali su i evropski intelektualci, kao što su pisci Žan Pol Sartr i Alberto Moravija, dok Pablo Pikaso poklanja svoj rad planiranom Muzeju savremene umetnosti.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.