NESREĆA KOJA JE SRUŠILA SKOPLJE I SPOJILA SVET, LJUDE JE "PROGUTAO" ZEMLJOTRES! Danas obeležavamo stradanje velikog broja Makedonaca, NEKA NIKO I NIKAD NE ZABORAVI
Tačno pre 59 godina Skoplje je pogodio razorni zemljotres u kome je poginiulo 1.070 ljudi, a 3.000 povređeno
Svake godine u Skoplju obeležava se godišnjica katastrofalnog zemljotresa u makedonskoj prestonici, u kojem je više od hiljadu ljudi stradalo, a tri puta veći broj stanovnika je povređen...
- Veliki sat Starog železničkog kolodvora u Skoplju se zamrzao. Ostao je da svedoči da je 20 sekundi bilo dovoljno da se zaustavi život grada. Kada je prašina slegla i kada je zlokobni zvuk utihnuo, svet je video katastrofu. Skoplje se seća - napisao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev na svom Tviter profilu 2019. godine.
Svake godine na ovaj dan, politički vrh Skoplja održi govor u znak sećanja. Tako su, pre tačno 56 godina u sklopu obeležavanja tog strašnog događaja, zvanična delegacija i predstavnici institucija položili cveće na spomenik žrtvama zemljotresa, na gradskom groblju u Butelu, a humanitarne akcije i radionice bile su organizovane na više mesta u gradu. Svi pamte ovo izlaganje bivšeg premijera Zorana Zaeva.
Пред 56 години големиот часовник на Старата железничка станица во Скопје замрзна. Остана да сведочи дека 20 секунди беа доволни да запре животот на градот. Кога се спушти прашината и кога замре злокобниот звук светот ја виде катастрофата.
Ni jedne godine ne postoji izuzetak, obeležavanje crnog dana nikada nije izuzeto
Nekadašnji gradonačelnik Skoplja Koce Trajanovski, 2017 godine je u skopskom Muzeju otvorio izložbu na kojoj je prezentovao arhivse dokumente, fotografije i rekonstrukciju školskih objekata sagrađenih u periodu između dva svetska rata. Pod motivom "Skoplje slavi život" na gradskom trgu Makedonije organizovao je veliki koncert makedonskih pesama.
Pre 56. godina Muzej grada Skoplja organizovao je četiri izložbe pod nazivom "Slomljeni grad" posvećene zemljotresu.
Direktorka Muzeja Kavadarci Vesna Đorđijeva objasnila je da je predstavljeno na stotine fotografija i razglednica na 30 panela, povodom 56 godina od razornog zemljotresa. Kustos izložbe Jasminka Namičeva rekla je da je Muzej grada Skoplja zapravo spomenik zemljotresu i da svakog 26. jula pripremaju novi koncept za novu temu izložbe.
Trideset pet zemalja članica UN-a, pokrenulo je tada inicijativu za pomoć Skoplju. Do današnjeg dana, neki objekti izgrađeni u to vreme nose naziv zemalja u kojima je pomoć primljena: rumunska bolnica, ruske zgrade, japanske kasarne.
Stanovnici Skoplja pamte mnoge druge akcije svetske solidarnosti. Godine 1965. Ujedinjene nacija raspisale su konkurs za izradu urbanističkog plana za gradnju grada. Šezdeset odsto plana je povereno idejama svetski poznatog arhitekte Kenza Tangea, a ostalih četrdeset arhitektama iz nekadašnje SFRJ.
Na solidarnost sa Skopljem pozvali su i evropski intelektualci, kao što su pisci Žan Pol Sartr i Alberto Moravija, dok Pablo Pikaso poklanja svoj rad planiranom Muzeju savremene umetnosti.
Skoplje je nazvano „međunarodnim gradom solidarnosti“
Da biste stigli do Damaske ulice možete poći Budimpeštanskom, Ženevskom ili Sofijskom, preko Moskovske i Londonske, pa da skrenete na Prašku. Ili od Kairske, Alžirske i Ankarske, preko Rimske, Atinske ili Ulice Nju Delhija, po Drezdenskoj i Varšavskoj i zatim levo na Bečku ulicu. Cela ova maršruta u Skoplju nalazi se na samo jedan kilometar razdaljine.
Imenovanje ulica na ovaj način je bio simbolički gest zahvalnosti svetu nakon katastrofalnog zemljotresa koji je 26. jula 1963. godine srušio glavni grad Makedonije.
"Komunjare sedamdeset godina se ljigave po Beogradu kako su oni prosrpski orijentisani i najveći prijatelji Srba, a pritom na najperfidniji način desetkuju nas Srbe u Makedoniji u svakom pogledu, svodeći nas na bezglasno slovo dok ispod žita promovišu Albance za ključni faktor u državi na fonu antisrpske histerije, da bi danas hladno, onako mufljuski, preuzeli ulogu novih bugarskih administratora na teritoriji današnje Makedonije!"
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
"Komunjare sedamdeset godina se ljigave po Beogradu kako su oni prosrpski orijentisani i najveći prijatelji Srba, a pritom na najperfidniji način desetkuju nas Srbe u Makedoniji u svakom pogledu, svodeći nas na bezglasno slovo dok ispod žita promovišu Albance za ključni faktor u državi na fonu antisrpske histerije, da bi danas hladno, onako mufljuski, preuzeli ulogu novih bugarskih administratora na teritoriji današnje Makedonije!"
Ruska avijacija uništila je privremene punktove ukrajinskih snaga i centre za kontrolu bespilotnih letelica u Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Miloš Parandilović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i čelnik stranke Novo lice Srbije, napio se k'o letva na jednoj svadbi u Priboju, pa u tako vidno alkoholisanom stanju seo u automobil i odvezao se, saznaje Informer.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Nakon gotovo svakog masovnog zločina istražitelji pokušavaju da pronađu odgovor na isto pitanje - da li je tragedija mogla da bude sprečena? U mnogim slučajevima odgovor su pronašli među papirima, beleškama i zapisima koje su počinioci ostavili iza sebe.
TS Media, multimedijalni segment Telekoma Srbija, u saradnji sa Sava Centrom, od 12. do 14. juna, organizuje besplatne večernje projekcije remasterizovanih domaćih filmskih klasika na krovu Sava Centra.
Srpska srednjovekovna tradicija puna je običaja koji bi u savremenom svetu bili potpuno neprihvatljivi, a mnogi od tih običaja prikazani su u našim fimovima i serijama.
Radoš Bajić dobitnik je nagrade "Zlatni vitez" na Međunarodnom filmskom festivalu u Sevastopolju za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu "Čuvar ikone Svetog Đorđa".
Ako želite da znate kako nešto funkcioniše u avionu, pitajte stjuardesu. One već dovoljno dugo lete da znaju sve trikove i savete koji olakšavaju ovo iskustvo.
OpenAI navodno predstavlja "Dreaming V3" kao novu verziju sistema memorije za ChatGPT, koja bi trebalo da omogući da razgovori budu mnogo prilagođeniji svakom korisniku.
Meri Filips, poznata šminkerka mnogih slavnih dama, otkrila je trik koji pomaže da lice izgleda sveže i prirodno, a šminka ostane postojana od jutra do večeri.
Grčka već godinama važi za omiljenu letnju destinaciju srpskih turista, a posebno se izdvaja Halkidiki. Pet je razloga zašto Srbi već godinama biraju ovu destinaciju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.