(VIDEO) IZNAD LIBIJE LETE AMERIČKE, TURSKE, IZREAELSKE, KINESKE I RUSKE BESPILOTNE LETELICE! Kad i ako se susretnu, pa na nebu može ostati samo jedna!

Na nebu iznad Libije lete američke, turske, izreaelske, kineske i ruske bespilotne letelice. Da li se ova zemlja pretvara u poligon za testiranje savremenog naoružanja

Afrička komanda oružanih snaga SAD pokrenula je istragu o okolnostima koje su pratile udes izviđačke bespilotne letelice iznad Libije, saopštio je Pentagon, objašnjavajući da je dron „izviđao teren" pred planirane diplomatske susrete.

Pentagon se nije izjašnjavao o uzrocima pada letelice, ali su se snage bliske jednom od pretendenata na mesto lidera Libije, „feldmaršala" Kalife Haftara odmah nakon ovog događaja pohvalile kako su „riper" oborili projektilom ispaljenim iz protivvazdušnog sistema „Pancir S-1".

Na snimcima koji su objavljeni posle akcije Haftarovih snaga vidi se kako „riper" pada na zemlju i gomila ostataka, uz tvrdnje da je američki dron bio naoružan projektilima.

Haftarova Libijska nacionalna armija, u čijem se sastavu bore i instruktori ruske kompanije „vagner", te nekoliko hiljada boraca angažovanih u Siriji, dobila je gomilu ruskog oružja posle ozbiljnih gubitaka koje je ovoj formaciji nanele snage lojalne Vladi nacionalnog jedinstva.

Prvi „riper" oboren je u Libiji pre tri godine, kada su Amerikanci za incident okrivili ruske plaćenike, koji su upravljali protivvazdušnim sistemima, kao i borbenim avionima koje je Moskva u nekoliko poslednjih godina prebacila u Libiju. Stratezi Pentagona su upozorili i da bi raspoređivanje protivvazdušnih projektila velikog dometa moglo znatno uticati na bezbednost čitavog Južnog krila NATO-a.

Ivica građanskog rata

Obaranje američke bespilotne letelice vremenski se podudarilo sa upozorenjem Stejt departmenta da se Libija nalazi pred novim talasom sukoba rivalskih vlada u Tripoliju i Bengaziju, nešto manje od godinu dana nakon što je neslavno propao pokušaj međunarodne zajednice da organizije kakve-takve predsedničke izbore i pokrene proces uspostavljanja legitimnih vlasti.

Vašington je reagovao posle prilične panike koju je u Libiji izazvala vojna parada Haftarovih snaga i mogućnost da vojska iz Bengazija, još jednom krene put Tripolija i vlast preuzme iz ruku Abdulhamida Dbeibe, šefa privremene vlade formirane kako bi organizovala izbore.

Plan o održavanju predsedničkih izbora propao je pred kraj prošle godine pošto nikada nije rešeno ko uopšte može da se kandiduje i nakon što su naoružane grupe razjurile biračke odbore u nekoliko gradova, čime je Dbeibin mandat, formalno, okončan.

Privremena vlada je, ipak, odbila da preda vlast novoj vladi, koju je na istoku države formirao bivši ministar policije Fatija Bašage.

Bašaga, koji je popularnost stekao najavljujući borbu protiv korupcije i uticaja milicija, u međuvremenu je u velikoj meri izgubio veliki deo harizme, stupajući u saveze sa dojučerašnjim političkim protivnicima, pa sada, ni on i Dbeiba ne predstavljaju „glas naroda".

Rivalitet dve vlade, uz haos koji traje još od pada režima Moamera el Gadafija 2011. godine, još jednom je ovu državu doveo na ivicu oružanih sukoba, pa su Haftarovi protivnici pozvali Ujedinjene nacije da pošalju posmatrače u Sirtu i još nekoliko gradova kako bi se uverili u prisustvo „hiljada pripadnika Vagnera i sirijskih plaćenika".

Poligon za testiranje

Ruska podrška Haftarovih snaga praćena je jednako ozbiljnom pomoći Katara Vladi nacionalnog jedinstva, koja je u Turskoj kupila bespilotne letelice „bajraktar" koji su u maju brodovima dopremljeni i predati snagama u Misrati i Tripoliju.

Od tada ovim letelicama upravljaju turski savetnici, dok se na obuci nalazi najmanje osam pripadnika snaga Vlade nacionalnog jedinstva. Kako javljaju libijski mediji, planirana je obuka ukupno 20 Libijaca, ali je iz nepoznatih razloga 12 vojnika odustalo.

Vlada nacionalnog jedinstva dobila je i nekoliko izraelskih dronova „orbiter 3", koje je kupila „treća strana", ali su najmanje tri letelice ovog tipa, u međuvremenu, oborene.

Istovremeno, Haftarove snage su, preko Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dobile flotu kineskih dronova „ving long 2", opremljrenih izraelskim optičkim sistemima.

„Bajaktari" su krajem jula uništili dva ukrajinska transportna aviona „iljušin Il-76" kojima je naoružanje za Haftarove snage dopremano do vazduhoplovne baze El Džufra.

Turski dron „bajraktar TB2" u vojnoj vazduplohovnoj bazi Gectikale blizu Famaguste (Foto: AFP Photo)

U znak odmazde, Haftarovi dronovi su uništili još jedan ukrajinski transportni avion neposredno posle sletanja na vojni aerodrom u Misrati. Avion je, sudeći prema snazi eksplozije, prevozio municiju. Sredinom avgusta, dronovi Libijske nacionalne armije uništili su hangare u kojima su se nalazile turske bespilotne letelice i oprema za njihovo navođenje.

Rat dronovima dobio je sasvim novu dimenziju početkom avgusta kada je u okolini Misrate iznenada pao naoružani „ving long 2", što je protumačeno kao rezultat akcije turskog aviona E-7T, koji je onesposobio sisteme na bespilotnoj letelici, što je dovelo do udesa.

Napad dronova na Haftarove snage bio je predmet međunarodne istrage okončane sredinom prošle godine, kada su UN upozorile da „vojni dronovi mogu sami da odlete na mesto sukoba, odaberu metu i eliminišu je bez učešća ljudi u celom procesu".

Ujedinjene nacije navode da je turski dron „STM Kargu-2" po prvi put upotrebljen u Libiji, te da su te letelice „pronašle i napale" pripadnike snaga lojalnih Kalifi Haftaru.

Bez izlaza

Propali plan za održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora, uprkos nadama međunarodne zajednice, nisu uneli preteranu nadu među stanovnike Libije, pa su organizacije koje prate migracije upozorile na mogući novi talas izbeglica iz te države.

Upozorenja su usledila posle serije tragedija u kojima su stradale desetine ljudi koji su čamcima pokušavali da preplove mora i nađu spas u zapadnoj Evropi.

Libijci su, suštinski, prilično skeptični mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane, frakcije, korupcija i otvorena neprijateljstva.

Datum održavanja izbora je, međutim, nemoguće predvideti, jer su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani „feldmaršal" Kalifa Haftar, Dbeiba - premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.

Dbaiba je, uz „feldmaršala" Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra „suštinski neprihvatljivim", što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.