RAT IZMEĐU RUSIJE I ZAPADA TRAJAĆE BAR DO 2030. GODINE! Užasavajuća prognoza austrijskog politikologa Gerharda Mangota!

Ekonomski rat između Evropske unije i Rusije, uključujući i sankcije i gasni sukob, potrajaće bar do kraja ove decenije. Posledice će osetiti svi, bez izuzetka

Rat sankcijama i potpuni prekid isporuka gasa između Evropske unije i Rusije, takozvano 'ledeno doba', potrajaće najmanje do 2030. godine, a posledice ove krize osetiće sve zemlje, bez izuzetka!

Ovo kaže Gerhard Mangot, austrijski politikolog, stručnjak za Jugoistočnu Evropu.

Mangot procenjuje da za to vreme lako može doći do velikih podela unutar same Evropske unije, ali da će posledice ekonomskog rata Zapada i Rusije osetiti sve zemlje, uključujući i balkanske države.

Ova dramatična prognoza usledila je nakon što je Kremlj potpuno zatvorio gasovod 'Severni tok 1' prema Nemačkoj i Zapadnoj Evropi, a stručnjaci upozoravaju da bi EU zbog toga mogla da blokira i 'Balkanski tok', preko kojeg se gasom snabdevaju i Srbija i Austrija.

Zamrznuti odnosi

Prema rečima austrijskog eksperta, problem nisu samo sankcije uvedene protiv Rusije, već i to što evropske zemlje različito sagledavaju konačne ratne ciljeve u Ukrajini.

- Uveren sam da će Vladimir Putin opet izaći na izbore 2024. godine, da će pobediti i da će njegov mandat trajati do 2030. godine. Dakle, do tada će sigurno biti nastavljeno 'ledeno doba' između EU i Rusije, odnosno najmanje do tada će odnosi ostati ovakvi, potpuno zamrznuti - naglašava Mangot.

Kada je reč o antiruskim sankcijama, austrijski politikolog kaže da je sasvim moguće da se EU podeli i pocepa u vezi sa njima.

- Podela jeste vrlo moguća. Veći problem od sankcija jesu razlike u vezi s ratnim ciljevima Ukrajine. Pojedine zemlje EU žele da sve ruske trupe budu proterane iz Ukrajine, čak i sa Krima. Druge države, kao što su Nemačka i Francuska, žele povratak na situaciju od pre 24. februara, kada je izbio rat. U tom scenariju Krim bi ostao anektiran Rusiji. Ta dva viđenja utiču i na isporuke oružja Ukrajini - objašnjava Mangot.

Komentarišući sve ovo, bivši diplomata Milisav Paić kaže da je jako teško u ovom momentu davati bilo kakve procene o budućim odnosima EU i Rusije.

- Njihovi odnosi zavise od više faktora. Prvo, koliko će trajati i kako će se završiti ruska intervencija u Ukrajini, u kojoj Moskva neće nikako dozvoliti da bude pobeđena ili ponižena. Drugo, kako će Evropa preživeti nastupajuću zimu i, treće, u kojoj će meri Evropljani biti spremni da pomažu Zelenskom u situaciji kada raste nezadovoljstvo zbog visokih cena energenata, povećane inflacije i sve izglednije ekonomske recesije - kaže Paić, koji takođe smatra da je u ovoj krizi moguće cepanje EU.

- Jasno je da se EU selektivno drži međunarodnog prava, što je uostalom najbolje pokazalo i njeno učešće u NATO agresiji na Srbiju 1999. godine. Zato me ne bi iznenadilo da, osim Mađarske, još neke evropske zemlje, uključujući i Nemačku, u tišini obnove neke vidove razmene sa Rusijom. Pre svega, u oblastima energetike i uvoza strateških sirovina. Zapadni interesi su uvek bili iznad bilo kakvih principa - ističe Paić.

Zapad napravio krizu

Na drugoj strani, novinarka Ljiljana Smajlović kaže da energetsku krizu nije izazvao rat Vladimira Putina, već 'zapadna reakcija', odnosno mere koje je Zapad preduzeo protiv Putina.

- Zapadne sankcije su uzrok zatvaranja 'Severnog toka 1'. Ipak, ja ne očekujem da zapadne zemlje promene politiku. Postoje, naime, mnogi ljudi koji sukob sa Rusijom doživljavaju kao egzistencijalni sukob i smatraju da Zapad ne sme da izgubi, ni po koju cenu. Pokazalo se da će taj rat dugo da traje i sada će građani početi da se pitaju da li treba da jednoj korumpiranoj Ukrajini šalju silne milijarde, a da ne znaju šta se s tim parama radi. Zapad je isto ovako radio i u Avganistanu, Iraku. Oni daju ogromnu pomoć, a posle se ispostavi da je skoro sve to pokradeno - zaključuje Smajlovićeva.