(VIDEO) ZAPAD NA NOGAMA, PEKING POSLAO PORUKU KOJA ZNAČI SAMO JEDNO! SAD su prešle crvenu liniju, ovo je odgovor!

Izjava predsednika Kine Si Đinpinga na seminaru o nacionalnoj odbrani i vojnim reformama da bi kineske oružane snage trebalo da se „usredsrede na pripremu za učešće u stvarnim neprijateljstvima" uzburkala je duhove na Zapadu. Pitanje je - šta stoji iza ove poruke kineskog predsednika

Kako za Sputnjik kaže novinar, nekadašnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović, izjavu Si Đinpinga treba posmatrati u kontekstu aktuelnih događanja u svetu koje Kinezi opisuju kao najsloženije u poslednjih sedam do osam decenija, ali i u domenu nastavka dubokih reformi kroz koje kineske oružane snage prolaze u poslednjih deset godina.

Savremeni trenutak

- Savremeni trenutak karakterišu posledice pandemije, energetska kriza, globalni problem sa hranom i migracije, ali i sukob u Ukrajini - najvažniji događaj na globalnom planu, kao i sve zategnutija situacija oko Tajvana usled rastućeg rivalstva između SAD i Kine. Američki predsednik opet insistira na toj oružanoj podršci koju bi SAD i njihovi saveznici dali vlastima u Tajpeju, pa je verovatno da je Sijeva poruka svojevrsna reakcija na tu Bajdenovu izjavu, ali je takođe i odraz kineskog razmišljanja o situaciji u Ukrajini - objašnjava Korkodelović.

Činjenica je, primećuje naš sagovornik, da Kina u poslednje četiri decenije praktično nije vodila ratove. Od poslednjeg, četrdesetodnevnog rata sa Vijetnamom, umnogome izazvanim građanskim ratom u Kambodži gde su Peking i Hanoj pomagali suprotstavljene strane, kao i jednog pomorskog incidenta između Vijetnama i NR Kine 1982/83 godine, ta zemlja nije imala oružane sukobe.

- Otuda i ta Sijeva poruka da kineske oružane snage treba da se pripremaju da vode jedan stvarni rat. Pritom, Peking ima na umu ruska iskustva. Naime, ruska intervencija u Gruziji 2008. godine i učešće ruskih snaga u ratu u Siriji 2015. godine pomogli su Ruskoj Federaciji da stekne iskustva o tome kakva su savremena borilišta. Kina nema takva iskustva i zato pomno prati šta se dešava u Ukrajini", napominje Korkodelović.

Foto: Youtube printscreen

Takođe, dodaje novinar, treba imati na umu i jasno postavljenu kinesku crvenu liniju kada je reč o njenoj politici prema Tajvanu.

- To znači da će Kina intervenisati u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost, odnosno izvrši formalnu secesiju u odnosu na Kinu. Međutim, još se u Pekingu, ali i u vojnim krugovima Pentagona smatra da ta situacija nije na vidiku, pa je ovo što američki predsednik govori vrsta pritiska na Kinu, jer ni sami američki vojni teoretičari nisu načisto da li SAD imaju snage i mogućnosti, zajedno sa svojim saveznicima, da vode dva rata na dva potpuno različita bojišta. Tako da su ove Bajdenove poruke, u suštini, političke prirode - ocenjuje Korkodelović.

Reforma oružanih snaga

Dugoročnim, „milenijumskim" ciljevima Pekinga podvrgnuta je i kineska armija, koja treba u svakom smislu da odgovara kineskom društvu, pa je ona tako u duboke reforme krenula još 2015. godine i to kroz tri aspekta - jačanje političke utemeljenosti oružanih snaga, reorganizaciju oružanih snaga i njihovo tehnološko osavremenjivanje.

Prvi aspekt se, kako kaže, odnosi na nastavak dominacije Komunističke partije Kine nad oružanim snagama, budući da je u toj zemlji partija ta koja predvodi i kontroliše oružane snage.

- Kada je reč o reorganizaciji oružanih snaga treba imati na umu da je Kina od 2015. godine smanjila broj vojnika za oko 300.000, broj vojnih okruga sa 18 na 13, a vojnih škola sa 74 na 43. Ide se, dakle, na jednu mobilniju, elastičniju i osavremenjeniju oružanu snagu. Kina u ovom trenutku ima nepunih 2,1 milion pod oružjem i to je najveća oružana sila na svetu, a u rezervi ima oko 510.000 ljudi. Naravno, u ratnim uslovima taj broj bio bi mnogostruko uvećan - navodi Korkodelović.

Treći aspekt, osavremenjivanje oružanih snaga, rezultat je nastojanja Kine da pripadnici njenih oružanih snaga, od regruta do visokih oficira, budu tehnološki što obrazovaniji, tim pre jer ta zemlja, pored nadmetanja sa SAD u informatičkim tehnologijama, budno prati i sve ono što se dešava u svemiru.

- Očekuje se da proces reformi uveliko bude sproveden do 2027. godine, kada se obeležava stogodišnjica osnivanja kineskih oružanih snaga. Sledeća etapa je do 2035. godine, kada Kina generalno treba da postane visokorazvijeno tehnološko društvo i vodeća tehnološka sila u svetu, i da konačno, sredinom 21. veka, dobije jednu potpuno savremenu oružanu snagu koja će biti svetska sila - ističe Korkodelović.

Foto: Fotoilustracija

On podseća na reči kineskog predsednika da je nemoguće da razvijena Kina bude bez visoko razvijenih oružanih snaga koje će je štititi.

- Ta reforma je jedan od ključnih prioriteta Si Đinpinga budući da on, kao neko ko je na čelu komisije za reformu, nastoji da oružane snage dovede u sklad sa stalno rastućom snagom kineske države i društva. Naravno, ovde takođe treba imati na umu rivalstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koje se, između ostalog, ogleda i u pogleduTajvana - zaključuje Korkodelović za Sputnjik.

U Pekingu je u sredu održan seminar o nacionalnoj odbrani i vojnim reformama uz učešće članova Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine. Kineski predsednik Si Đinping, koji je i na funkciji predsedavajućeg Centralnog vojnog saveta NR Kine, uputio je niz instrukcija učesnicima seminara, a posebno je naglasio da bi oružane snage trebalo da se „usredsrede na pripremu za učešće u stvarnim neprijateljstvima".