• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: informer.rs

11.11.2022

21:34

MOŽE LI NUKLEARNI BUNKER U URALU DA SPASI PUTINA OD ARMAGEDONA? Ne može da se skriva večno, ali nije to ono što ga najviše brine...

Tanjug / AP, Printscreen, Pexels

Vesti

MOŽE LI NUKLEARNI BUNKER U URALU DA SPASI PUTINA OD ARMAGEDONA? Ne može da se skriva večno, ali nije to ono što ga najviše brine...

Podeli vest

Planinski lanci smatraju se najboljim skrovištem od nukleranog napada. Strme padine i doline planinskog područja pomažu u apsorpciji topline i svetlosti vatrene kugle nuklearne eksplozije, kao i početne radijacije.

Osim toga, samo tlo takođe apsorbuje zračenje i eksploziju, tako da se pod zemljom zračenje može značajno smanjiti, u poređenju s nadzemnim spratovima.

Nekoliko zemalja ima vojna utočišta ukopana duboko ispod planina, uključujući Sjedinjene Države koje imaju podzemne komplekse Šajen i Raven Rok u Koloradu i Pensilvaniji.

I ruski predsednik Vladimir Putin navodno ima svoj bunker, ukopan duboko u planinu Jamantau koja je deo uralskog lanca, kao i na verovatno još nekoliko nepoznatih lokacija.

Građenje vojne strukture u Uralu snimljeno je satelitom 1995. godine, ali Rusija je odbila da objasni šta tamo rade kada su ih o tome upitale SAD.

Foto: Tanjug/AP

Štab vojske Rusije

- Ne bi bilo iznenađujuće da Rusija ima takvo skrovište, kao što ima i SAD, a planine su logična mesta za to - rekao je za Njuzvik Set Baum, izvršni direktor Instituta za procenu rizika od globalnih katastrofa.

Skrivanje ne može biti večno

- U slučaju interkontinentalnog nuklearnog rata - dok bi planinski teren nudio ograničenu ‘zaštitu od eksplozije‘, čak ni planinski lanac ne bi spasio ruskog predsednika od dugoročnih posljedica nuklearnog uništenja. Nema skrivanja od planetarnog i ekološkog Armagedona koji bi izazvao nuklearni sukob velikih razmera - ističe pak Tom Dejvis, izvanredni profesor geografije na Univerzitetu Notingem u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Naime, skrivanje ispod planine ne može trajati večno, a spoljni svet može biti neprepoznatljiv i nenastanjiv, zavisno od razmera nuklearnog rata.

Planinski kompleks Šajen, na primer, izrađen je 600 metara ispod granita, s vratima koja mogu izdržati nukelarnu eksploziju od 30 megatona na udaljenosti od dva kilometra, prenosi Jutarnji list.

Ova vojna baza pre je bila sedište Svemirske komande Sjedinjenih Država i Komande protivvazdušne odbrane Severne Amerike, a sada je pod jurisdikcijom Američkih svemirskih snaga.

Međutim, postoje neka druga mesta na kojima bi se bilo bolje sakriti u slučaju nuklearnog rata punog obima. Profesor Dejvis ističe kako su najsigurnija mesta na svetu izolovana geografska područja poput Antarktika ili pacifičkih ostrva ali da se čak ni tamo ne bi mogla izbeći "nuklearna zima".

Tako je tokom Hladnog rata ogromna američka nuklearna baza bila tajno zakopana daleko u arktičkom krugu, ispod Grenlanda, kao deo takozvanog projekta Ajsvorm.

Kištimska katastrofa

Dejvis naglašava kako Putin ima pristup ogromnoj infrastrukturi nuklearnih bunkera i vojnih objekata koji datiraju iz doba Hladnog rata.

- Verovatno je da je Ural jedno od takvih mesta, a posebno su te planine dugo igrale stratešku geopolitičku ulogu za Rusiju, koja se proteže do Drugog svetskog rata kada je industrija premeštena istočno od Urala iz zapadnih delova Sovjetskog Saveza tokom operacije Barbarosa. Regija Urala takođe je bila poprište katastrofe u Kištimu 1957., danas treće najgore nuklearne nesreće u istoriji, posle Černobilja i Fukušime - rekao je.

Kištimska katastrofa dogodila se 29. septembra 1957. u postrojenju za preradu nuklearnog goriva Majak u tadašnjem SSSR-u. Eksplodiralo je podzemno skladište tečnog nuklearnog otpada, a eksplozija je odbacila u vazduh betonski poklopac težak 160 tona.

U narednih 10 do 11 sati radioaktivni oblak kretao se prema severoistoku otišavši 300 do 350 kilometara od mesta eksplozije. Čestice oblaka na kraju su dugoročno kontamirnirale više od 20.000 kvadratnih kilometara zemlje na kojoj živi najmanje 270.000 ljudi.

Događaj je zataškala sovjetska vlada, a malo je ljudi čak i u Rusiji znalo za katastrofu sve do 1980-ih.

"Putin se više boji narodnog ustanka nego nuklearnog napada"

Bez obzira na to hoće li navodni uralski bunker Putinu pružiti zaštitu u slučaju nuklearnog armagedona, Dejvis napominje da to nije ono što ga prvenstveno brine.

Foto: Tanjug/AP

Neredi u Rusiji

- Ako se Putin nečega boji, to verovatno nije nuklearni rat. Uostalom, on je jedina osoba koja bi aktivirala lanac događaja koji bi doveli do nuklearnog sukoba – i iako je javno pretio time, takav događaj ostaje gotovo neverovatan. Ono čega se ruski predsednik daleko više boji i to već godinama, jeste narodni ustanak u Rusiji, čemu smo svedočili u drugim bivšim sovjetskim zemljama poslednjih decenija - kaže Dejvis.

Međutim, Dejvis tvrdi da glasine o tajnom nuklearnom bunkeru služe da učine Putina moćnijim na svetskoj sceni, u strahu da će pokrenuti nukelarni sukob.

- Izveštaji o Putinovom bunkeru za njega imaju korisnu geopolitičku svrhu; u njegovom je interesu da članice NATO-a misle da bi on zaista mogao da upotrebi nuklearno oružje - zaključio je.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Svi komentari
Dimitrije

pre 2 godine

Kako to da uvek ovakve gluposti objavljujete popodne i uveče a da ih (većine) više nema ujutro kad vas glavni razjuri

Samosvesna građanka

pre 2 godine

Narodnog ustanka ne treba da se plaši, jer takvog ustanka neće biti - Rusi vole i poštuju Putina, zato što znaju da je zaslužan što je Rusija od uvoznika hrane postala izvoznik, zato što je povećao teritoriju Rusije a Ruse iz tog dela Ukrajine posle osmogodišnjeg ubijanja spasao od ukrajinskih fašista i nacista. Sve to nije teško shvatiti ako se čitaju komentari koji bivaju objavljeni odmah a ne da ih neko prvo sve pročita pa onda odluči koji mogu da budu objavljeni.

Vejo

pre 2 godine

Jebalo vas Ujedinjeno Kraljevstvo,splačine odvratne

mihailo

pre 2 godine

A ti znas sta ga najvise brine? Al se izlupetaste za sve pare.

dare

pre 2 godine

Jel ste Vi poceli kao i Blic i Kurir….hahahaha…. Sto je babi milo…….

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Na današnji dan: Preminuo Dijego Maradona
Fudbal

Na današnji dan: Preminuo Dijego Maradona

Na današnji dan, 25. novembra 2020. godine, preminuo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Armando Maradona. Napoliju je doneo dva šampionska pehara, a Argentini titulu prvaka sveta 1986. Igrao je još za Boku, Barselonu, Sevilju i Njuels old bojs, a selektor "gaučosa" bio je od 2008. do 2010.

25.11.2024

06:20

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set