MOŽE LI NUKLEARNI BUNKER U URALU DA SPASI PUTINA OD ARMAGEDONA? Ne može da se skriva večno, ali nije to ono što ga najviše brine...
Podeli vest
Planinski lanci smatraju se najboljim skrovištem od nukleranog napada. Strme padine i doline planinskog područja pomažu u apsorpciji topline i svetlosti vatrene kugle nuklearne eksplozije, kao i početne radijacije.
Osim toga, samo tlo takođe apsorbuje zračenje i eksploziju, tako da se pod zemljom zračenje može značajno smanjiti, u poređenju s nadzemnim spratovima.
Najviši predstavnici zemalja grupe G7 traže od Rusije da posluša poziv generalnog sekretara UN i ostane deo Crnomorske inicijative za žito.
04.11.2022
21:49
Nekoliko zemalja ima vojna utočišta ukopana duboko ispod planina, uključujući Sjedinjene Države koje imaju podzemne komplekse Šajen i Raven Rok u Koloradu i Pensilvaniji.
I ruski predsednik Vladimir Putin navodno ima svoj bunker, ukopan duboko u planinu Jamantau koja je deo uralskog lanca, kao i na verovatno još nekoliko nepoznatih lokacija.
Građenje vojne strukture u Uralu snimljeno je satelitom 1995. godine, ali Rusija je odbila da objasni šta tamo rade kada su ih o tome upitale SAD.
- Ne bi bilo iznenađujuće da Rusija ima takvo skrovište, kao što ima i SAD, a planine su logična mesta za to - rekao je za Njuzvik Set Baum, izvršni direktor Instituta za procenu rizika od globalnih katastrofa.
Skrivanje ne može biti večno
- U slučaju interkontinentalnog nuklearnog rata - dok bi planinski teren nudio ograničenu ‘zaštitu od eksplozije‘, čak ni planinski lanac ne bi spasio ruskog predsednika od dugoročnih posljedica nuklearnog uništenja. Nema skrivanja od planetarnog i ekološkog Armagedona koji bi izazvao nuklearni sukob velikih razmera - ističe pak Tom Dejvis, izvanredni profesor geografije na Univerzitetu Notingem u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Naime, skrivanje ispod planine ne može trajati večno, a spoljni svet može biti neprepoznatljiv i nenastanjiv, zavisno od razmera nuklearnog rata.
Planinski kompleks Šajen, na primer, izrađen je 600 metara ispod granita, s vratima koja mogu izdržati nukelarnu eksploziju od 30 megatona na udaljenosti od dva kilometra, prenosi Jutarnji list.
Ova vojna baza pre je bila sedište Svemirske komande Sjedinjenih Država i Komande protivvazdušne odbrane Severne Amerike, a sada je pod jurisdikcijom Američkih svemirskih snaga.
Međutim, postoje neka druga mesta na kojima bi se bilo bolje sakriti u slučaju nuklearnog rata punog obima. Profesor Dejvis ističe kako su najsigurnija mesta na svetu izolovana geografska područja poput Antarktika ili pacifičkih ostrva ali da se čak ni tamo ne bi mogla izbeći "nuklearna zima".
Tako je tokom Hladnog rata ogromna američka nuklearna baza bila tajno zakopana daleko u arktičkom krugu, ispod Grenlanda, kao deo takozvanog projekta Ajsvorm.
Kištimska katastrofa
Dejvis naglašava kako Putin ima pristup ogromnoj infrastrukturi nuklearnih bunkera i vojnih objekata koji datiraju iz doba Hladnog rata.
- Verovatno je da je Ural jedno od takvih mesta, a posebno su te planine dugo igrale stratešku geopolitičku ulogu za Rusiju, koja se proteže do Drugog svetskog rata kada je industrija premeštena istočno od Urala iz zapadnih delova Sovjetskog Saveza tokom operacije Barbarosa. Regija Urala takođe je bila poprište katastrofe u Kištimu 1957., danas treće najgore nuklearne nesreće u istoriji, posle Černobilja i Fukušime - rekao je.
Kištimska katastrofa dogodila se 29. septembra 1957. u postrojenju za preradu nuklearnog goriva Majak u tadašnjem SSSR-u. Eksplodiralo je podzemno skladište tečnog nuklearnog otpada, a eksplozija je odbacila u vazduh betonski poklopac težak 160 tona.
U narednih 10 do 11 sati radioaktivni oblak kretao se prema severoistoku otišavši 300 do 350 kilometara od mesta eksplozije. Čestice oblaka na kraju su dugoročno kontamirnirale više od 20.000 kvadratnih kilometara zemlje na kojoj živi najmanje 270.000 ljudi.
Događaj je zataškala sovjetska vlada, a malo je ljudi čak i u Rusiji znalo za katastrofu sve do 1980-ih.
"Putin se više boji narodnog ustanka nego nuklearnog napada"
Bez obzira na to hoće li navodni uralski bunker Putinu pružiti zaštitu u slučaju nuklearnog armagedona, Dejvis napominje da to nije ono što ga prvenstveno brine.
- Ako se Putin nečega boji, to verovatno nije nuklearni rat. Uostalom, on je jedina osoba koja bi aktivirala lanac događaja koji bi doveli do nuklearnog sukoba – i iako je javno pretio time, takav događaj ostaje gotovo neverovatan. Ono čega se ruski predsednik daleko više boji i to već godinama, jeste narodni ustanak u Rusiji, čemu smo svedočili u drugim bivšim sovjetskim zemljama poslednjih decenija - kaže Dejvis.
Međutim, Dejvis tvrdi da glasine o tajnom nuklearnom bunkeru služe da učine Putina moćnijim na svetskoj sceni, u strahu da će pokrenuti nukelarni sukob.
- Izveštaji o Putinovom bunkeru za njega imaju korisnu geopolitičku svrhu; u njegovom je interesu da članice NATO-a misle da bi on zaista mogao da upotrebi nuklearno oružje - zaključio je.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Narodnog ustanka ne treba da se plaši, jer takvog ustanka neće biti - Rusi vole i poštuju Putina, zato što znaju da je zaslužan što je Rusija od uvoznika hrane postala izvoznik, zato što je povećao teritoriju Rusije a Ruse iz tog dela Ukrajine posle osmogodišnjeg ubijanja spasao od ukrajinskih fašista i nacista. Sve to nije teško shvatiti ako se čitaju komentari koji bivaju objavljeni odmah a ne da ih neko prvo sve pročita pa onda odluči koji mogu da budu objavljeni.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski našao se u središtu političkih tenzija zbog svojih nedavnih izjava, posebno onih o mogućem povratku Ukrajine u nuklearni klub.
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je intervju čuvenom novinaru Bi-Bi-Sija, za najpoznatiju političku emisiju britanskog servisa Hard Talk, koji će biti emitovan večeras u 01.30 časova posle ponoći, po našem vremenu.
Ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Bio je to uobičajen dan za premijera, koji je trebalo da ima nekoliko sastanaka.
Da Goran Vesić kog protiv zakonito drže u pritvoru nije bio na funkciji ministra građevinarstva tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu opšte je poznata činjenica, ali pojedinim opozicionarima koji gostuju na tajkunskim medijima upravo ta notorna stvar počela je da se javlja, pa je u programu ponavljaju kao papagaji.
Tri osobe uhapšene su u blizini manastira Visoki Dečani i određen im je pritvor do 48 sati, zbog toga što su na vozilu imali natpis “Kosovo je Srbija”, saopšteno je iz regionalne direkcije tzv. kosovske policije u Peći.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Profesionalno udruženje novinara Srbije osudilo je još jedan napad vandala na novinarsku ekipu, koji se dogodio danas tokom nasilnog protesta opozicije u Novom Sadu.
Kao i prethodnih dana, zbog jutarnjeg mraza na kolovozu je prisutna poledica, što dodatno utiče na bezbednost u vožnji, ali i dužinu zaustavnog puta, saopštio je Auto-moto savez Srbije uz apel na prilagođavanje brzine kako bi se izbegle saobraćajne nezgode i lančani sudari prilikom naglog kočenja.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Milostivog, patrijarha Aleksandrijskog koji je živeo krajem šestog i početkom sedmog veka.
Suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, biće nastavljeno danas u 10 sati u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči!
Muškarac Zoran Z. (71) koji je juče ranio dvojicu svojih komšija, oca i sina, u selu Mramorak kod Kovina, saslušan je danas u prostorijama Višeg javnog tužlastva u Smederevu, a kako je navedeno u saopštenju, odlučio je da iskoristi svoje zakonsko pravo i da se brani ćutanjem.
Rade Bulatović (76), kojeg u seriji "Sablja" igra profesor i glumac Miodrag Krčmarik, bivši je direktor Bezbednosno - informativne agencije i savetnik za nacionalnu bezbednost u predsedničkom kabinetu Vojislava Koštunice.
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Na današnji dan, 25. novembra 2020. godine, preminuo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Armando Maradona. Napoliju je doneo dva šampionska pehara, a Argentini titulu prvaka sveta 1986. Igrao je još za Boku, Barselonu, Sevilju i Njuels old bojs, a selektor "gaučosa" bio je od 2008. do 2010.
Srpski reprezentativac - Đorđe Petrović, oduševio je stručni štab Čelsija sjajim partijama u dresu Strazbura, ali i "orlova" zbog čega se uveliko sprema njegov povratak na "Stamford Bridž".
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.