ISTORIJSKI SASTANAK BAJDENA I SI ĐINPINGA! Amerika kreće u DIPLOMATSKU OFANZIVU, pokušaće nemoguće - ODVOJITI KINU OD RUSIJE!

U jeku sve većih ekonomskih i bezbednosnih tenzija na relaciji Peking-Vašington i nadmetanja za globalni uticaj između Kine i SAD, predsednici Džozef Bajden i Si Ðinping održali su danas prvi sastanak "oči-u-oči" otkako je pre skoro dve godine američki predsednik preuzeo dužnost

Si i Bajden pozdravili su se rukovanjem u luksuznom odmaralištu na Baliju, gde će učestvovati na samitu Grupe 20 (G20), 20 velikih svetskih ekonomija, prenosi AP. Kada su započeli razgovor, Bajden je rekao da Si i on imaju odgovornost da pokažu da njihove nacije mogu da upravljaju sopstvenim razlikama i identifikuju oblasti međusobne saradnje.

Si je rekao da se nada da će sa Bajdenom "podići nivo međusobnih odnosa" i izrazio spremnost na "iskrenu i dubinsku razmenu mišljenja" sa američkim kolegom. Obojica su na dugo očekivani sastanak ušli sa ojačanim unutrašnje-političkim pozicijama, navodi AP.

Bajdenove demokrate su uspele da trijumfuju na izborima za Kongres i da zadrže kontrolu nad Senatom, a Nacionalni kongres Komunističke partije Kine dodelio u oktobru Siju treći, petogodišnji predsednički mandat.

"Imamo vrlo malo nesporazuma. Samo moramo da shvatimo gde su crvene linije i...koje su najvažnije stvari za svakog od nas u naredne dve godine", rekao je u nedelju Bajden novinarima u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu gde je, pre dolaska u Indoneziju, učestvovao na samitu zemalja jugoistočne Azije. Pomoćnici Bele kuće su u više navrata pokušavali da umanje bilo kakvu ideju o sukobu između dve nacije, naglašavajući da dve zemlje mogu da rade u tandemu na zajedničkim izazovima kao što su klimatske promene i zdravstvena bezbednost.
 

Foto: Tanjug/AP

Ali odnosi između SAD i Kine postajali su sve zategnutiji od jedne do druge američke administracije, jer su ekonomske, trgovinske, ljudske i bezbednosne razlike došle do punog izražaja. Bajden je u više navrata zamerao Pekingu zbog kršenja ljudskih prava Ujgura i drugih etničkih manjina, obračuna sa demokratskim aktivistima u Hongkongu, prinudnih trgovinskih praksi, vojnih provokacija protiv Tajvana i razlika oko odnosa prema ratu u Ukrajini.

Pitanje statusa Tajvana predstavlja jedno od najspornijih pitanja u odnosima između Vašingtona i Pekinga, koji to ostrva smatra delom Kine.

Kineski zvaničnici su se uglavnom uzdržavali od javnih kritika ruske vojne intervencije, iako je Peking izbegavao da izrazi direktnu podršku i prihvati da Rusiju snabdeva naoružanjem.

Rusko priznanje Donjecka i Luganska i napad na Ukrajinu stavili su Kinu u nezavidnu, gotovo nemoguću situaciju. Peking ne može i da podrži Moskvu i da ostane veran međunarodnom pravu, pri čemu je Kina decenijama isticala da teritorijalni integritet i suverenitet stavlja ispred svega drugog.

Foto: Tanjug/AP

Si je pozvao Ameriku da „napusti hladnoratovski mentalitet”, ponovivši i ruski zahtev da NATO ne treba da se više širi. Ipak, Kina nije priznala otcepljene proruske oblasti niti je podržala rusku agresiju u Ukrajini. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izražavalo se o ruskom napadu na Ukrajinu kao o „operaciji” i „trenutnoj situaciji”, dok je kineski državni list na engleskom „Global tajms” ocenio da je Vašington kriv za rat u Ukrajini.

S druge strane, Si je ponovio kineski stav da se moraju poštovati integritet i suverenitet država, pa se Kina, kad se u SB UN glasalo povodom rata u Ukrajini, nije svrstala ni uz Rusiju ni uz Zapad, već je bila uzdržana. Peking nikad nije priznao ni Krim kao deo Rusije.

Najmnogoljudnija zemlja na svetu balansira između toga da pokaže da razume Rusiju i toga da ne sme da ugrozi ekonomske veze sa SAD i EU, s kojima ima daleko veću trgovinsku razmenu nego s Rusijom. Ukrajina je čak bila zemlja od koje su Kinezi kupovali oružje i koju su imali u vidu kao važnu tačku u svom projektu „Pojas i put”. „Njujork tajms” ocenjuje da će Si baciti pojas za spasavanje Putinu ako se pod tim podrazumevaju krediti i kupovina ruskog gasa, ali da Peking neće pomoći Moskvi da zaobiđe zapadne finansijske i bankarske sankcije da Kina ne bi dovela u pitanje sopstveno poslovanje na Zapadu.

Foto: Tanjug/AP

Prema drugačijim stavovima, koje iznose američki institut „Brukings” i evropski tink-tenk Evropski savet za međunarodne odnose, priča o rusko-kineskom partnerstvu je prenaglašena. Rusija i Kina nisu „prirodni saveznici” i nikad, čak ni zbog zajedničkog neprijatelja – Amerike, ne mogu imati ništa nalik partnerstvu između SAD i EU i Severnoatlantskog saveza.