Vreme je da Vašington definiše svoju viziju kako treba da se završi rat u Ukrajini, piše Semjuel Čarap, viši saradnik u poznatom američkom istraživačkom centru RAND Corporation.
U članku koji je napisao za Foreign Affairs, naveo je dani jedna strana u ukrajinskom ratu neće uspeti da u narednim godinama ostvari potpunu pobedu i kontrolu nad željenim teritorijama, ali će istovremeno obe vojske moći da nastave sa udarima po teritoriji koja nije pod njenom kontrolom.
Ocenio je da tako rat može postati „razorni višegodišnji sukob koji neće dovesti do konačnog rezultata".
Zbog toga Čarap poziva SAD i Zapad da utvrde dugoročnu strategiju koja bi uključivala model okončanja rata već sada ili godinama kasnije.
U ovom drugom slučaju će, po njegovom mišljenju, temelji sukoba će ostati isti, ali će mnogi resursi i ljudi biti izgubljeni.
Čarap smatra da će kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine „doneti značajne uspehe". Ali upozorava da čak ni to neće dovesti do „vojno odlučujućeg rezultata", pa čak ni „veliko pomeranje linija fronta neće nužno okončati sukob".
Upozorava da čak ni potpuno proterivanje ruskih trupa iz Ukrajine ne bi dovelo do okončanja rata. Naprotiv, Vladimir Putin bi mogao organizovati još jednu rundu mobilizacije, pojačati raketne napade na ukrajinske gradove ili čak držati front, uveren da je vreme na njegovoj strani a protiv Ukrajine.
Rusiji, procenjuje Čarap, čak ni upotreba nuklearnog oružja neće doneti pobedu. Kao ni mogućnost zauzimanja željene teritorije vojnim putem, u šta Čarap ne veruje.
Stoga, on sugeriše da postoji rizik da se konflikt oduži godinama, što će dovesti do budžetskih problema u zapadnim zemljama i imati globalne ekonomske posledice. Rusija će takođe biti oslabljena, ali za Zapad „korist od toga neće biti veća od troškova".
Istovremeno, Ukrajini će biti teško da obnovi ekonomiju - u uslovima blokiranih luka, zatvorenog vazdušnog prostora, granatiranja gradova, mobilizacije i izbeglica.
- Pošto će biti potrebni pregovori a konačno rešenje zasad ne dolazi u obzir, najverovatniji ishod je sporazum o primirju. Primirje - u suštini dugoročni prekid vatre koji ne eliminiše političke razlike - okončaće vrući rat između Rusije i Ukrajine, ali ne i njihov širi sukob - predviđa analitičar.
Kao primer navodi - Korejski sporazum iz 1953. godine.
Čarap procenjuje da pripreme za pregovore mogu da počnu bez čekanja na završetak neprijateljstava i bez prekida vojne pomoći Kijevu. Odnosno: sugeriše da se paralelno sa ukrajinskim vojnim udarima na Moskvu vrši diplomatski pritisak.
On smatra da će Ukrajini i Zapadu možda trebati meseci da razviju diplomatsku strategiju, ali poziva na uspostavljanje diplomatskog kanala već sada.
Čarap navodi da će Ukrajina morati da dobije neke bezbednosne garancije od Zapada kako Ruska Federacija ne bi ponovo izvršila invaziju. Ali ulazak u NATO, po njegovom mišljenju, učiniće sklapanje mira neprivlačnim za Rusiju i ona će nastaviti rat.
On za odnose SAD i Ukrajine preporučuje „izraelski model", kada SAD obezbeđuju maksimalnu saradnju u oblasti bezbednosti i snabdevanja oružjem bez formalnih obaveza učešća u ratu.
Čarap naglašava da će Ukrajini biti potrebna stalna pomoć i rekonstrukcija, a Rusiji nudi mogućnost da kroz ublažavanje sankcija pod određenim uslovima dobije „atraktivniju verziju sveta".
Zalaže se i za pokretanje rasprave o širem modelu evropske bezbednosti.
Oslobađanje Bahmuta (Artjomovska) od strane Vagnerovih jurišnih odreda, kao i svakodnevni raketni napadi na skladišta sa vojnom opremom i municijom, izgleda da su ozbiljno zbunili neprijateljske planove za ofanzivu. Moguće je da će sledeća „vruća tačka" na frontu posle Bahmuta biti kupjanski pravac, a očekuje se bitka za Harkov.
Moskva i Moskovska oblast u Rusiji našle su se tokom noći pod jednim od najmasovnijih napada ukrajinskih bespilotnih letelica u poslednje vreme. Među pogođenim objektima našla se naftna baza "Volodarskaja", najveća u Moskovskoj oblasti.
Predsednik Francuske Emanuel Makron otvoreno je priznao da je jedan od ključnih temelja evropske industrijske konkurentnosti bio veoma jeftin gas iz Rusije, dok je drugi veliki oslonac - ogromno kinesko tržište za evropski izvoz - takođe nestao.
Ruski strateški sistem „Posejdon“ predstavlja potpuno drugačiju vrstu nuklearnog oružja: umesto da bojevu glavu do cilja prenosi kroz atmosferu poput interkontinentalne rakete, ovaj aparat putuje hiljadama kilometara ispod površine okeana, pogonjen sopstvenim nuklearnim reaktorom.
Zapadne države koje u Ujedinjenim nacijama govore o humanitarnoj katastrofi u Aljoškom zapravo ne znaju ni gde se taj grad nalazi niti šta se tamo događa, izjavio je ruski diplomata Rodion Mirošnik.
Estonija, članica NATO, trajno premešta svoje ključne borbene jedinice sa zapada zemlje na položaje bliže ruskoj granici i prelazi na novu strategiju "aktivne odbrane", prema kojoj bi vojska u slučaju sukoba trebalo da uđe u borbu odmah na istočnoj granici.
Rusija je razvila novu mlaznu verziju udarnog drona „Garpija“, a prvi javno dostupni snimci pokazuju da je uz letelicu razvijena i mobilna lansirna platforma koja omogućava dejstvo bez oslanjanja na stalne aerodrome ili specijalizovane baze.
Kijev je jutros upao u ozbiljan saobraćajni kolaps posle višednevnih ruskih udara na mostove preko Dnjepra, a najteže je preći sa leve na desnu obalu grada.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zapretio je Rusiji odgovorom ukoliko nastavi napade na mostove preko Dnjepra u Kijevu, poručivši da će posledice eskalacije osetiti i stanovništvo na ruskoj strani.
Ruska policija privela je oko 60 ljudi na odobrenom skupu Komunističke partije Ruske Federacije u Moskvi, nakon što su okupljeni počeli da uzvikuju parole „Dole car!“, „Za poštene izbore“ i „Sloboda političkim zatvorenicima“.
Američki predsednik Donald Tramp do 18. oktobra treba da odluči o primeni novih drastičnih ekonomskih mera prema Rusiji i najvećim kupcima ruskih energenata, dok američki ministar energetike Kris Rajt potvrđuje da Bela kuća trenutno procenjuje posledice takvog poteza.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Oslobađanje Bahmuta (Artjomovska) od strane Vagnerovih jurišnih odreda, kao i svakodnevni raketni napadi na skladišta sa vojnom opremom i municijom, izgleda da su ozbiljno zbunili neprijateljske planove za ofanzivu. Moguće je da će sledeća „vruća tačka" na frontu posle Bahmuta biti kupjanski pravac, a očekuje se bitka za Harkov.
Aleksandar Vučić, kandidat za premijera liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" izjavio je sinoć na Informer TV da je njegovo najvažnije obećanje u kampanji da će, ukoliko dobije poverenje građana, završiti sa političkim delovanjem u školama i na fakultetima!
Prilikom debate na blokaderskoj N1, voditeljka je prekinula obraćanje predstavnika liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" Zlatibora Lončara, nakon što je pokušao da se direktno obrati građanima putem kamere.
Veliki skup liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" biće održan sutra, 9. oktobra u Kragujevcu, a poziv na ovaj skup večeras je uputio i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
U selu Draževac, nadomak Obrenovca, Siniša Mali danas je posetio porodicu Pantić, sa kojom je razgovarao o svakodnevnom životu, radu, poljoprivredi i vrednostima koje generacijama čuvaju u svom domu.
U nastavku žestoke predizborne debate na tajkunskoj televiziji N1, kandidat liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" Zlatibor Lončar još jednom je potpuno razmontirao predstavnika opozicije Dragana Delića, raskrinkavši sve laži o zapošljavanju u zdravstvu!
Građani Lazarevca okupili su se u velikom broju kako bi pružili podršku Aleksandru Vučiću i poslali poruku da žele ujedinjenu, stabilnu i naprednu Srbiju.
Fizički okršaj Mensura Ajdarpašića sa Veljkom Milićevićem šokirao je gledaoce, a kakav će biti epilog incidenta na poligonu saznaćete večeras od 21:30.
Sutra, 9. oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova, a ovaj dan u narodu prate zanimljivi običaji vezani za žene i devojačke želje za brak.
Kardiolozi Zdravstvenog centra u Loznici danas su dozvolili sebi mali predah za čestitke - za deset meseci rada angio-sale zbrinuto je 1.000 pacijenata iz Loznice, Šapca, Ljubovije, Krupnja, Malog Zvornika i okolnih mesta.
Republika Srbija građanima daje subvencije u visini do 5.000 evra za kupovinu novih električnih vozila, a rok za podnošenje zahteva je 1. decembar 2026. godine.
Suđenje Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću koji su optuženi da su bili organizatori kriminalne grupe koja se tereti za sedam ubistava, jedno silovanje, trgovinu drogom i oružjem nastavljeno je danas izvođenjem pisanih dokaza među kojima su zapisnici o prepoznavanju u policiji, iz kojih proizilazi da je I.S. jedina preživela žrtva klana prepoznao okrivljene Mijata Simeunovića, Miloša Lukića Selaka, Vojislava Đorđevića, Aleksu Dunjića i Aleksu Stošića kao otimičare.
U Zrenjaninu na magistrali, kod napuštene zgrade nekadašnje Pinove vile, večeras je oštrim predmetom izboden i teško povređen mladić čiji identitet za sada nije poznat.
Šverc pitona u Srbiji predstavlja ozbiljan deo ilegalne trgovine zaštićenim vrstama divljih životinja, gde naša zemlja uglavnom služi kao ključna tranzitna ruta za prebacivanje egzotičnih reptila, ptica i velikih mačaka iz Afrike i Azije ka Evropskoj uniji.
Policija u Bitolju uhapsila je 47-godišnjeg muškarca iz tog grada nakon što je, prema navodima policije, u porodičnom domu fizički napao više članova svoje porodice.
U blizini hotela Metropol, u strogom centru Beograda, oko 18.25 časova buknuo je požar u stambenoj zgradi. Gust crni dim i plamen koji kulja iz objekta uznemirili su stanare i brojne prolaznike u ovom delu grada.
Jakna Majkla Džeksona iz spota za pesmu "Triler" mogla bi, kako se očekuje, da na predstojećoj aukciji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dostigne cenu veću od deset miliona dolara, prenosi list Špigl.
Novi film Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42: Djeca Kozare" privukao je veliku pažnju javnosti, a jedan od razloga je i njegovo trajanje od 4 sata i 9 minuta.
Hrizantema je jedan od cvetova čije se značenje značajno razlikuje od zemlje do zemlje - dok je negde simbol sreće i blagostanja, u drugim kulturama povezuje se sa tugom i sećanjem na preminule.
Alberto Ernandes Kastiljo iz SAD priveden je 4. oktobra na aerodromu u Majamiju, nakon što su carinici primetili ogromno ispupčenje na njegovim pantalonama.
Pevačica Atina Ferari gostovala je u emisiji "Demanti", gde je bez dlake na jeziku govorila o svom životu, iskustvima i planovima za budućnost, kao i da će bez cenzure objaviti spisak ljubavnika.
Pevač Rade Vučković otkrio je sve o svjojoj prošlosti, pomenuo svoju bivšu, pevačicu Gocu Božinovsku, svoje ostale bivše, kao i decu koju je dobio sa njima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.