Vreme je da Vašington definiše svoju viziju kako treba da se završi rat u Ukrajini, piše Semjuel Čarap, viši saradnik u poznatom američkom istraživačkom centru RAND Corporation.
U članku koji je napisao za Foreign Affairs, naveo je dani jedna strana u ukrajinskom ratu neće uspeti da u narednim godinama ostvari potpunu pobedu i kontrolu nad željenim teritorijama, ali će istovremeno obe vojske moći da nastave sa udarima po teritoriji koja nije pod njenom kontrolom.
Ocenio je da tako rat može postati „razorni višegodišnji sukob koji neće dovesti do konačnog rezultata".
Zbog toga Čarap poziva SAD i Zapad da utvrde dugoročnu strategiju koja bi uključivala model okončanja rata već sada ili godinama kasnije.
U ovom drugom slučaju će, po njegovom mišljenju, temelji sukoba će ostati isti, ali će mnogi resursi i ljudi biti izgubljeni.
Čarap smatra da će kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine „doneti značajne uspehe". Ali upozorava da čak ni to neće dovesti do „vojno odlučujućeg rezultata", pa čak ni „veliko pomeranje linija fronta neće nužno okončati sukob".
Upozorava da čak ni potpuno proterivanje ruskih trupa iz Ukrajine ne bi dovelo do okončanja rata. Naprotiv, Vladimir Putin bi mogao organizovati još jednu rundu mobilizacije, pojačati raketne napade na ukrajinske gradove ili čak držati front, uveren da je vreme na njegovoj strani a protiv Ukrajine.
Rusiji, procenjuje Čarap, čak ni upotreba nuklearnog oružja neće doneti pobedu. Kao ni mogućnost zauzimanja željene teritorije vojnim putem, u šta Čarap ne veruje.
Stoga, on sugeriše da postoji rizik da se konflikt oduži godinama, što će dovesti do budžetskih problema u zapadnim zemljama i imati globalne ekonomske posledice. Rusija će takođe biti oslabljena, ali za Zapad „korist od toga neće biti veća od troškova".
Istovremeno, Ukrajini će biti teško da obnovi ekonomiju - u uslovima blokiranih luka, zatvorenog vazdušnog prostora, granatiranja gradova, mobilizacije i izbeglica.
- Pošto će biti potrebni pregovori a konačno rešenje zasad ne dolazi u obzir, najverovatniji ishod je sporazum o primirju. Primirje - u suštini dugoročni prekid vatre koji ne eliminiše političke razlike - okončaće vrući rat između Rusije i Ukrajine, ali ne i njihov širi sukob - predviđa analitičar.
Kao primer navodi - Korejski sporazum iz 1953. godine.
Čarap procenjuje da pripreme za pregovore mogu da počnu bez čekanja na završetak neprijateljstava i bez prekida vojne pomoći Kijevu. Odnosno: sugeriše da se paralelno sa ukrajinskim vojnim udarima na Moskvu vrši diplomatski pritisak.
On smatra da će Ukrajini i Zapadu možda trebati meseci da razviju diplomatsku strategiju, ali poziva na uspostavljanje diplomatskog kanala već sada.
Čarap navodi da će Ukrajina morati da dobije neke bezbednosne garancije od Zapada kako Ruska Federacija ne bi ponovo izvršila invaziju. Ali ulazak u NATO, po njegovom mišljenju, učiniće sklapanje mira neprivlačnim za Rusiju i ona će nastaviti rat.
On za odnose SAD i Ukrajine preporučuje „izraelski model", kada SAD obezbeđuju maksimalnu saradnju u oblasti bezbednosti i snabdevanja oružjem bez formalnih obaveza učešća u ratu.
Čarap naglašava da će Ukrajini biti potrebna stalna pomoć i rekonstrukcija, a Rusiji nudi mogućnost da kroz ublažavanje sankcija pod određenim uslovima dobije „atraktivniju verziju sveta".
Zalaže se i za pokretanje rasprave o širem modelu evropske bezbednosti.
Oslobađanje Bahmuta (Artjomovska) od strane Vagnerovih jurišnih odreda, kao i svakodnevni raketni napadi na skladišta sa vojnom opremom i municijom, izgleda da su ozbiljno zbunili neprijateljske planove za ofanzivu. Moguće je da će sledeća „vruća tačka" na frontu posle Bahmuta biti kupjanski pravac, a očekuje se bitka za Harkov.
Ruski udari po ukrajinskoj gorivnoj infrastrukturi počeli su da izbacuju iz funkcije čitave mreže benzinskih pumpi, a u pojedinim gradovima više nije ostala nijedna stanica za gorivo.
Ruske oružane snage uništile su dva lovca MiG-29 Oružanih snaga Ukrajine na aerodromu Voznesensk u Nikolajevskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Ruski politikolog Jurij Barančik tvrdi da je Vašington praktično srušio „duh Ankoridža“ i da Moskva mora da prestane da se poziva na dogovore koje druga strana više ne priznaje.
Ukrajina će morati da vraća svoje građane iz inostranstva i da dovodi migrante kako bi nadoknadila ogroman manjak ljudi, poručio je šef Kancelarije predsednika Ukrajine Kirilo Budanov.
Rusija bi mogla da priprema vojnu provokaciju protiv baltičkih država ili Poljske kako bi proverila jedinstvo NATO-a i spremnost SAD da brane istočno krilo Alijanse, objavio je britanski „Gardijan“, pozivajući se na izvore iz dve zemlje NATO-a.
Ruski zagovornici najtvrđe linije traže od predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od diplomatije i drastično pojača rat protiv Ukrajine, piše Rojters, posle serije ukrajinskih napada dronovima na Moskvu, Sankt Peterburg i Krim, kao i smrtonosnih napada na putničke autobuse.
Ruski ekonomista Mihail Hazin ocenjuje da se globalni finansijski sistem približava tački preokreta i da se iza zvaničnih brojki krije mnogo dublja kriza Zapada.
Američka vojska testirala je ukrajinske morske dronove „magura“ tokom vežbi u blizini Filipina, a meta je bilo rashodovano plovilo koje je posle udara potonulo.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorio je da će Rusija dugoročno ostati ozbiljna pretnja za Alijansu, dok ruska vojska, prema njegovoj oceni, ubrzano stiče borbeno iskustvo kroz rat u Ukrajini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Oslobađanje Bahmuta (Artjomovska) od strane Vagnerovih jurišnih odreda, kao i svakodnevni raketni napadi na skladišta sa vojnom opremom i municijom, izgleda da su ozbiljno zbunili neprijateljske planove za ofanzivu. Moguće je da će sledeća „vruća tačka" na frontu posle Bahmuta biti kupjanski pravac, a očekuje se bitka za Harkov.
Od večeri 15. marta, kada su tokom petnaestominutne tišine na protestu u Beogradu nastale scena panike i, kako se kasnije ispostavilo režirane predstave od strane blokadera, srpska javnost našla se pod lavinom medijskih tvrdnji, kategoričnih zaključaka i senzacionalnih naslova o navodnoj upotrebi takozvanog zvučnog topa.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, koji je u Beogradu prisustvovao skupu "Srbija, jedna porodica", izjavio je da je za Republiku Srpsku važno da je Srbija stabilna i moćna.
U Beogradu je danas održan skup "Srbija - jedna porodica", na kojem je, prema procenama MUP-a, bilo više od 200.000 ljudi. Nova S je na skupu intervjuisala prolaznike i one koji su namenski došli na skup i dobila neočekivan odgovor.
Srpkinja je tokom letovanja u Kalitei doživela strašnu neprijatnost, kada je grupa tinejdžera tokom noći upala u dvorište smeštaja, a jedan od njih izvršio je veliku nuždu u bazenu.
Grupacija "Stelantis" najavila je povratak malih gradskih električnih automobila na tržište, a najveću pažnju privukla je nova "fiat panda", koja će se proizvoditi u Italiji. Početna cena iznosiće oko 15.000 evra.
Novootvorenom deonicom Moravskog koridora, od Čačka do Kraljeva, od zvaničnog puštanja u saobraćaj, pa do 16:00 sati, prošlo je 7.960 vozila, saopštilo je danas preduzeće "Putevi Srbije".
Ono što se dešava iza zatvorenih vrata izolovanih sredina i pod uticajem bolesnog uma nekada prevazilazi najgore horor filmove. Kada se u četiri zida ili u glavi pojedinca spoje nelečena šizofrenija, paranoja i okultizam, nastaje katastrofa.
Darko Vesković Prika, koji je brutalno likvidiran u ponedeljak 22. juna 2026. godine u kafiću u beogradskom naselju Kumodraž, danas je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Andrije S. (20) zbog sumnje da je 10. decembra 2025. godine u jednom ugostiteljskom objektu na Vračaru, pokušao da ubije Vuka Bajruševića, i jer je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv četvorice muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da su 5. juna 2026. godine izvršenjem različitih krivičnih dela učestvovali u bacanju bombe na porodičnu kuću S.Č. na teritoriji opštine Novi Beograd.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Nemačka influenserka Eda Elisa našla se u neprijatnoj situaciji na aerodromu kada joj je, neposredno pred let, rečeno da ne može da uđe u avion zbog odeće koju je nosila.
Tokom jula, Bikove, Vodolije i Jarčeve očekuju povoljne okolnosti koje bi mogle da im donesu dodatne prihode, reše dugove i otvore vrata novim poslovnim prilikama.
Beli hleb često je na lošem glasu kada je reč o zdravoj ishrani, ali stručnjaci tvrde da jednostavna promena u načinu pripreme može da utiče na to kako ga organizam vari.
Nekadašnja rijaliti učesnica Kristina Spalević nedavno je ponovo prijavila policiji bivšeg partnera Kristijana Golubovića, a sada je otkrila detalje o njihovom odnosu.
Viktor Živojinović, sin pevačice Lepe Brene i bivšeg tenisera Bobe Živojinovića, privukao je pažnju pokazavši kako porodica uživa na svojoj luksuznoj jahti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.