• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer

10.07.2023

14:45

Počinje "puč" u EU, posledice će biti užasne! Počelo je sa Italijom, zatim se desila Finska i Grčka - sledeća bi mogla biti...

Reuters

Vesti

Počinje "puč" u EU, posledice će biti užasne! Počelo je sa Italijom, zatim se desila Finska i Grčka - sledeća bi mogla biti...

Podeli vest

Desničarske stranke osvajaju Evropu, a promena političke situacije će uticati na sve, od klimatske do migracione politike. Počelo je sa Italijom, zatim se desila Finska i Grčka. Španija bi mogla biti sledeća.

Širom Evrope, vlade preuzimaju desničari. Na nekim mestima, lideri krajnje desnice preuzimaju vlast dok se u drugim tradicionalnije stranke desnog centra udružuju sa desničarima, što je nekada smatrano nemogućim.

Na drugim mestima, stranke tvrde desnice obezbeđuju više poslaničkih mesta i regionalnih kancelarija. Partija Alternativa za Nemačku (AfD), koja je već pod prismotrom zbog sumnje na ekstremizam krajnje desnice, sada nadmašuje socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca i upravo je postigla prelomnu pobedu na izborima u okrugu - alarmantan trenutak za zemlju svesnu svoje nacističke prošlosti.

Trend, naravno, nije baš počeo sa Italijom i premijerom krajnje desnice Đorđom Meloni.

Foto: Tanjug/AP

Meloni sa Zelenskim

Ali prošla godina je donela niz upečatljivih rezultata za konzervativce. I ovaj trend bi mogao da se nastavi, jer se čini da su zemlje poput Španije i Slovačke spremne da "skrenu desno" na predstojećim izborima.

Ovo je razvoj koji će neizbežno preoblikovati Evropu, utičući na sve, od načina na koji se rešavaju klimatske promene, preko roditeljskih prava, do toga ko je dobrodošao na kontinent.

Pravo u EU

I tradicionalna desnica i krajnja desnica nedavno su ostvarili uspehe širom Evropske unije. S obzirom da je EU spremna da izabere novi Evropski parlament sledeće godine, pomeranje udesno bi takođe moglo da proizvede konzervativniji Brisel u godinama koje dolaze, period koji će predstavljati kritične odluke o stvarima kao što su širenje EU na istok, trgovina sa Kinom i nadzor nad vladavina prava u zemljama EU.

- Došlo je do približavanja desnog centra i krajnje desnice tokom protekle decenije - rekao je Hans Kundnani, evropski politički analitičar u Četam hausu.

Promena, dodao je, "može imati duboke posledice po EU"

Promena političke slike Evrope mogao se videti u Briselu ove nedelje kada su se lideri EU okupili na svom redovnom samitu.

Za stolom je bilo novo lice, Peteri Orpo, novi premijer Finske, koji vodi konzervativnu Nacionalnu koalicionu partiju.

Političko putovanje njegove zemlje tokom prošle godine ilustruje zaokret udesno koji je zavladao u delovima Evrope. Nakon četiri godine koalicione vlade petočlane koalicije orijentisane na levicu, birači su napustili socijaldemokratu Sanu Marin, što je dovelo do uspostavljanja najdesničarske vlade u finskoj istoriji.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis takođe je postigao veliki uspeh na izborima. Ovaj 55-godišnji lider desnog centra je na izborima osvojio daleko veću većinu nego što je to bio slučaj prvog puta.

Pitanje ko zauzima mesta za stolom EU je važno - Evropski savet, koji okuplja 27 lidera bloka, mora na kraju da odluči o političkim prioritetima EU i političkim inicijativama.

- Mislim da već vidimo Meloni efekat", rekao je jedan visoki diplomata EU koji je želeo da istakne anoniman i dodao: "Što se tiče migracija i klime, nesumnjivo je došlo do pomeranja udesno".

Prvi znaci da je Meloni prihvaćena, a ne izolovana, pojavili su se prošle jeseni na njenom prvom samitu EU.

Dok su se lideri bavili teškim pitanjem migracija, italijanska liderka je uspela da "otvara vrata", dobijajući prećutnu podršku za svoju želju da se politika EU više fokusira na odvraćanje migranata od dolaska u Evropu.

Nekoliko meseci kasnije, centristički holandski premijer Mark Rute i šefica Evropske komisije desnog centra Ursula fon der Lajen, najviši izvršni direktor EU, pratili su Meloni na putovanju u Tunis kako bi pokušali da obuzdaju migracione tokove iz te severnoafričke zemlje - emisija međupartijskog jedinstva.

Foto: Tanjug/AP

Fon der Lajen

Putovanje je usledilo samo nekoliko sati nakon što su zemlje EU postigle sporazum sa Italijom o tome kako da procesuiraju i premeste migrante, što je Melonijevoj vladi dalo veći prostor za vraćanje odbijenih tražilaca azila.

Šta dolazi...

Sa još godinu dana do izlaska građana EU na birališta, narednih nekoliko meseci biće isprekidani ključnim momentima koji će pružiti uvid u to na koji način politički vetar duva.

Prva je Španija, a birači idu na birališta sledećeg meseca.

Glavna partija desnog centra u zemlji, Narodna partija (PP), uverena je da će ponovo osvojiti vlast nakon što je na lokalnim izborima prošlog meseca porazila socijalističku partiju premijera Pedra Sančeza.

Kako se kampanja zahuktava, Sančez upozorava na moguću vezu između PP-a i krajnje desničarske stranke Voks, nadajući se da bi povezanost PP-a sa Voksom mogla odbiti levo orijentisane birače srednje klase. Ali povratak na vlast od strane PP, kao što se čini verovatnim, bi učvrstio desničarski nagib Evrope.

Na drugim mestima, poljski Zakon i pravda, centar desničarske moći u EU, vodi u anketama uoči jesenjih izbora, dok se Slovačka priprema za povratak populističkog lidera Roberta Fica na vanrednim izborima zakazanim za septembar.

Ne prate sve zemlje taj trend, centrističke vlade u Irskoj i Litvaniji, na primer, suočavaju se sa izbornim izazovima levice. A Nemačku, najmnogoljudniju državu u EU, i dalje vodi socijaldemokrata. Ali čak i tamo, vlast Olafa Šolca je klimava, a rivalski demohrišćani i krajnje desničarski AfD rastu u anketama.

Foto: Tanjug/AP

Šolc

Zato nijedan "povetarac" levice trenutno ne može da se uporedi sa "uraganom" desnice koji se nadvija nad Evropom.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set