Pošli da sakriju 600 nuklearnih bombi blizu Rusije, a otkrili nešto neverovatno! Isplivala ogromna tajna vojne baze na Arktiku!

Sjedinjene Američke Države izgradile su mrežu tunela u ledenom pokrivaču Grenlanda tokom Hladnog rata. Šezdeset godina kasnije, vojna baza daje ključne tragove o gorućoj svetskoj temi.

SAD su davne 1959. započele izgradnju baze kod Severnog pola. Plan za bazu Kamp Senčeri bio je da testira tehnologije pravljenja tunela u snegu na severozapadu Grenlanda, nedaleko od Severnog pola, navodno u svrhe naučnih istraživanja. U stvarnosti su SAD naprezale svoje vojne mišiće i možda razmatrale projekt Ajsvorm, kao način da sakriju 600 nuklearnih projektila u hiljadama kilometara snežnih tunela širom severnog Grenlanda, blizu bivšeg Sovjetskog saveza.

Ali, pomeranje i oticanje leda nije ga činilo idealnim mestom za sakrivanje nuklearki ili vođenje nuklearnog reaktora koji pokreće vojnu bazu, piše Wired.com.

Istraživači pre odlaska iskopali uzorke

Ajsvorm nikad nije stigao nigde, a SAD su zatvorile Kamp Senčeri 1966, ostavljajući tunele da se uruše. Ali, pre nego što su svi otišli, istraživači su uspeli da iskopaju neke uzorke bušenjem ledenog pokrivača u dubinu od 1.400 metara. Kad su udarili u tlo izbušili su još 3,5 metra, izvlačeći zamrznuti pesak, prljavi led, kamenčiće i blato.

Iskopano jezgro ledenog pokrivača završilo je u Danskoj devedesetih, gde je čuvano u zamrznutom stanju tako da sada naučnicima pruža neprocenjivi pogled na prošla ledena doba.

Foto: EPA

Niko, međutim, nije mario za sediment, sve do 2018. kad je on ponovo otkriven u teglama za kolačiće u zamrzivaču Univerziteta Kopenhagen. Sada je međunarodni tim istraživača analizirao taj sediment – i došao do velikog otkrića.

- U tom smrznutom sedimentu nalaze se fosil lista i mali komadi buba, grančica i mahovina koji nam govore da je tamo gde je danas kilometar i po leda u prošlosti živeo ekosistem tundra. Ledeni pokrivač je krhak. Može da nestane, i nestajao je u prošlosti. Sada imamo podatke o tome – rekao je geonaučnik Univerziteta Vermont Pol Birman, koautor studije.

Tundra umesto leda pre 416.000 godina

Prethodno su naučnici izračunali da se Grenland zaledio pre oko 2,5 miliona godina i da je od tada takav. Birman i njegove kolege su 2021. utvrdili da je taj deo Arktika, u stvari, bio bez leda negde u poslednjih milion godina.

Sada su datirali ekosistem tundre nađen u bušotini Kampa Senčeri na svega 416.000 godina, što znači da severozapad ostrva nije mogao tada da bude okovan ledom.

Naučnici takođe znaju da su u to vreme globalne temperature bile slične ili nešto toplije od današnjih. Ali, tada su atmosferske koncentracije ugljen-dioksida koji zagreva planet bile oko 280 čestica na milion, u poređenju sa današnjih 4222 – a ta brojka nastavlja da raste. S obzirom da su ljudi tako dramatično i rapidno zagrejali klimu, prevazilazimo uslove koji su prethodno doveli do topljenja grenlandskog ledenog pokrivača širokih razmera i doveli do ekosistema tundre.

Foto: Reuters

- To je upozorenje. Ovo može da se dogodi u uslovima znatno nižeg CO2 od našeg trenutnog stanja - rekla je geonaučnica Temi Ritenaur, koautorka nove studije.

Opasno topljenje

To topljenje moglo bi da bude neverovatno opasno, piše Wired.com. Nova studija otkriva da je topljenje leda na Grenlandu pre 400.000 godina izazvalo porast nivoa mora za najmanje 1,5 a možda čak i šest metara.

- Ova otkrića izazivaju dodatnu zabrinutost da bismo mogli opasno da se približimo pragu kolapsa ledenog pokrivača Grenlanda i ogromnog dodatnog povećanja nivoa mora za metar ili više – rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta Pensilvanija Majkl Man, koji nije bio uključen u istraživanje.

Danas manje od 30 cm globalnog povećanja mora već uzrokuje ozbiljne probleme sa poplavama i olujnim udarima za obalske gradove – a to je bez potencijala za dodatnih šest metara.

Ako se Grenland ponovo otopi mogao bi da dođe do tačke bez povratka, usput nemilosrdno podižući nivo mora.

"Čak i umereno zagrevanje će uzrokovati veliko topljenje i rast nivoa mora"

Kad se ledeni pokrivač topi, on izlaže tamnu zemlju ispod sebe koja apsorbuje više sunčeve energije podižući lokalne temperature i izazivajući više topljenja.

- Ako je izgubljeno previše mase a nadmorska visina površine opadne značajno, rezultirajuće zagrevanje površine otežava ponovni rast ledenog pokrivača. Novi rad pruža dalje dokaze da će čak i umereno stalno zagrevanje uzrokovati veliko topljenje na Grenlandu, izazivajući porast nivoa mora – rekao je geonaučnik Državnog univerziteta Pensilvanija Ričard Eli, koji nije učestvovao u istraživanju.

Foto: printscreen

Kako bi tačno u budućnosti ledeni pokrivač Grenlanda mogao da se raspadne – nije poznato. Potrebno je još istraživanja. Temperature su pre 400.000 godina bile slične današnjima, ali prirodno zagrevanje koje je tada dovelo do otapanja Grenlanda dogodilo se postepeno. Ljudi su brzo i dramatično zagrejali planet od predindustrijskog doba a antropogeni CO2 će ostati u atmosferi hiljadama godina, sem ako ljudi ne osmisle način da ga uklone u velikim razmerama.

Takođe možemo da smanjimo temperature.

Ako smanjimo emisije, rekao je Man, grenlandski ledeni pokrivač mogao bi da ostane stabilan.

Trka za uzorcima

Naučnici se sada utrkuju da naprave još više bušotina na Grenlandu i prikupe uzorke.

Iako im jezgro iz Senčerija daje osnovu za modeliranje koju sada mogu da koriste za procene, sa više takvih uzoraka mogli bi da utvrde koliko je leda sa ostrva nestalo i koliko brzo – i šta bi to moglo da kaže o današnjem opadanju ledenog pokrivača.

- Sada imamo definitivne dokaze da kad se klima zagreje nestaje ledeni pokrivač Grenlanda. A mi smo tek počeli da zagrevamo klimu. Mi koristimo prošlost da pokušamo da razumemo budućnost i sadašnjost. To čini budućnost pomalo zastrašujućom. Nije da treba da bežimo od toga, ali je za mene ovo poziv na akciju – zaključio je Birman, preneo je Wired.com.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.