Za Francusku je gubitak Nigera katastrofa! Sme li Pariz da, pored Kine i Rusije, krene u novi neokolonijalni rat!

U eri američke jednopolarnosti, afričke države su bile izložene Zapadu. Jadne, očajne i nestabilne, mnoge afričke nacije bile su prisiljene da se oslone na svoje bivše kolonijalne gospodare, kao i na SAD, za različite oblike pomoći. Svet se ipak promenio i sada se otvara prilika da preuzmu vlast i zaštite zemlju od zapadnih grabežljivaca.

Podsetimlo, vojska zapadnoafričke države Niger svrgnula je vladu državnim udarom, postavljajući teren za novu konfrontaciju sa Zapadom. Niger je bio u sličnoj situaciji u većini država zapadne Afrike, a njegov bivši kolonijalni vladar Francuska nastavlja da se meša se u unutrašnje poslove zemlje.

Iz tog razloga, puč je bio popularan, sa nekim demonstrantima koji traže da Francuska izađe, a Rusija da uđe. U novom geopolitičkom okruženju u kojem živimo, afričke države sada imaju povećan politički prostor i opcije za izbacivanje zapadnog uticaja. Niger, zemlja bez izlaza na more, siromašna i ratom razorena zemlja, iako bogata sirovinama, trebalo bi da postane nova granica.

U eri američke jednopolarnosti, afričke države su bile izložene Zapadu. Jadne, očajne i nestabilne, mnoge afričke nacije bile su prisiljene da se oslone na svoje bivše kolonijalne gospodare, kao i na SAD, za različite oblike pomoći. Ovo je posebno bilo tačno tokom ere „rata protiv terorizma", kada su islamske pobune ugrozile bezbednost njihovog stanovništva. Francuske i američke specijalne snage bile bi raspoređene u borbi protiv terorista u zapadnoafričkim državama. Međutim, ova pomoć, bila ona finansijska ili vojna, imačla je cenu, a afričke države morale su ispune ideološke uslove Zapada - oblik neokolonijalizma.

Svet se ipak promenio. Kontekst rata protiv terorizma je završen i umesto toga sada živimo u geopolitičkom okruženju koje diktira oštra konkurencija između moćnih zemalja - pre svega SAD i njenih saveznika protiv rivala kao što su Kina i Rusija. Ovo okruženje znači da afričke države sada imaju druge „opcije" da biraju pomoć, što im omogućava da maksimiziraju sopstvenu političku autonomiju i prostor umesto da ispune ideološke uslove drugih. Na primer, afričke države navodno sve više koriste Vagnerovu grupu za bezbednost, a ne za pomoć Zapada, dok kineska inicijativa Pojas i put takođe znači da afričke države  mogu da zaustave eksploataciju od strane organizacija kao što je MMF.

 
U ovakvim okolnostima, s obzirom da su vojske najjači politički akteri u nestabilnim zemljama kao što je Niger, otvara se prilika da preuzmu vlast ida zemlje budu zaštićene od zapadnih grabežljivaca, jer u ovom međunarodnom sistemu SAD više ne mogu da sprovode direktne jednostrane vojne intervencije. Ovo je dovelo do toga da su vlade i vojske iskoristile antifrancusku reakciju širom Zapadne Afrike i iskoristile je da počnu da isteruju prisustvo bivših kolonijalnih gospodara. Za samo godinu dana, francuska vojska je proterana iz Malija i Burkine Faso. Niger je verovatno sledeći. Međutim, rizik od građanskog rata koji podržava Francuska i dalje ostaje.

Ukoliko puč u Nigeru na kraju uspe, nove vlasti nameravaju da formiraju bliže odnose sa Rusijom, koja može postati novi i mnogo manje komplikovan garant bezbednosti. Dok Kina obično pruža ekonomsku i infrastrukturnu pomoć afričkim državama, kao i podršku nacionalnom suverenitetu, ona je manje otvorena i suzdržana u pružanju specifične vojne podrške za suzbijanje pobuna, što je više ruska niša.

Niger naravno ima i strateški značaj. Iako ga je lako odbaciti kao zemlju bez izlaza na more i siromašnu usred pustinje, Niger ima kritične zalihe prirodnih resursa, uključujući uranijum, ugalj, zlato, gvozdenu rudu, kalaj, fosfate, naftu, molibden, so i gips. Zalihe uranijuma su među najvećima na svetu, što je apsolutno kritično za nuklearnu energiju. Upravo iz tog razloga Francuska nije voljna da se odrekne Nigera bez borbe. Ako interesi u zemlji koje podržava Zapad budu poraženi, strateški gubitak Nigera u smislu resursa kojima raspolaže bio bi ogroman, a velika je verovatnoća da bi Kina u tom procesu stekla prednost nad Zapadom.

Sve ovo je od Nigera napravilo najneverovatniju novu granicu na svetu. Dok priča o državnim udarima i građanskim ratovima u Africi može izgledati obično zapadnoj publici, oni se sada dešavaju u novom geopolitičkom okruženju koje se široko doživljava kao novi Hladni rat. Snishodljiv stav Zapada prema Africi, kontinentu koji traži sopstvenu nezavisnost i prosperitet, uzima svoj danak. Otvaraju se vrata za druge igrače i zato smo danas ovde.