• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: informer.rs/rt

09.08.2023

14:25

Rusi i Kinezi krenuli ka Americi, Vašington poslao razarače! Drama kod Aljaske, britanski oficir otkrio šta se dešava!

Printscreen/Youtube/Reuters/Fotomontaža

Vesti

Rusi i Kinezi krenuli ka Americi, Vašington poslao razarače! Drama kod Aljaske, britanski oficir otkrio šta se dešava!

Podeli vest

Pre dva dana, jedanaest ruskih i kineskih ratnih brodova okupilo se kod obala Aljaske u najvećem skupu ove vrste do sada. Američka mornarica je kao odgovor u njihovom pravcu poslala četiri razarača. Svi ovi brodovi su se sada razišli, naizgled bez interakcije.

U osnovi, piše za "Telegraf" Tom Šarp, bivši britanski mornarički oficir, postoje dva razloga zašto se mornarice okupljaju i rade zajedno na ovaj način. Oba razloga su jednostavna – da izvrše uticaj (prvi zadatak) i da se pripreme za borbu (zadatak dva).

Prvi zadatak, pomorski uticaj, pokriva širok spektar aktivnosti koje se odvijaju danonoćno širom sveta i često se o njima ništa ne zna. Aktivnosti se kreću od patrolnih brodova koji posećuju luke u Indo-Pacifiku, preko fregata koje prate ruske ratne brodove dok prolaze kroz Lamanš, do signaliziranja Argentincima da je podmornica na nuklearni pogon krenula ka njima, ili postavljanja nosača aviona uz nečiju obalu. Poruka "imamo ovo i ne plašimo se da to koristimo" je suština ovih aktivnosti u kojima mornarice provode mnogo vremena.

U ovom nedavnom slučaju, kineska i ruska poruka prijateljima i neprijateljima bila je: "Možemo da radimo zajedno, daleko od kuće i nekažnjeno".

Da li je to samo po sebi provokativno? Ne baš, a osim toga, to je ista poruka koju je udarna grupa nosača Kraljevske mornarice poslala raspoređivanjem u Indo-Pacifiku 2021, i ista poruka koju američki ratni brodovi šalju sve vreme.

Foto: reuters

 

Vežba za zajedničku borbu

Drugi zadatak je zanimljiviji – priprema za ono što se dešava kada prvi zadatak ne uspe. Sinhronizovano upravljanje ratnim brodovima je mnogo teže nego što bi Holivud verovao i potrebna je stalna vežba. Okupljanje na jednom mestu u formaciji za fotografiju je jedna stvar: učenje kako da se borite zajedno je nešto sasvim drugo.

Mreža koja je potrebna da bi brodovi bili sposobni da se bore zajedno proteže se daleko izvan samih platformi. Obaveštajni sistemi, logistika, komunikacije, naređenja, pravila angažovanja, sve to zahteva visok stepen zajedništva i razumevanja za rad. NATO brodovi ovde imaju prednost jer uglavnom svi rade koristeći iste pravilnike, ali čak i tada mogu da prođu dani da bi se svi usaglasili. Prva nedelja multinacionalne pomorske vežbe koja se održava kod Škotske dva puta godišnje se s razlogom zove faza integracije – a to su zemlje koje stalno zajedno upravljaju ratnim brodovima, navodi Šarp u autorskom tekstu za "Telegraf".

Foto: Reuters

 

- Ovo najnovije okupljanje kineske i ruske mornarice ispunilo je oba zadatka. Moja procena je 80/20 u korist uticaja – ovde je reč o tome, na nas je uticalo raspoređivanje. Biće potrebno mnogo više prakse da Kina i Rusija budu u stanju da se bore zajedno, ali to je početak - naveo je on.

Strateška važnost Aljaske

Druga stvar koju je ovo raspoređivanje učinilo je da se istakne strateški značaj Aljaske, ove ogromne države koju su SAD kupile od Rusa 1898. za 7,2 miliona dolara i koja je čak i danas udaljena samo 50 milja od ruske teritorije.

Aljaska daje SAD uporište na visokom severu, delu sveta gde se sukob u nekom trenutku oseća neizbežnim uprkos rastućoj snazi NATO-a: svaka arktička država osim Rusije uskoro će biti u NATO-u. Bogata je naftom i gasom, a 29 odsto Aljaske je pokriveno glečerima. Aleutska ostrva, koja se protežu oko 1.200 milja ka zapadu, dom su radarske stanice "Kobra dejn", prve linije odbrane SAD od napada balističkim projektilima. Iako je gustina naseljenosti Aljaske takva kao kada bi na Menhetnu živelo samo 16 ljudi, to je ipak jedno od najnaseljenijih mesta na dalekom severu. Aljaska je važna, navodi Šarp.

Foto: Printskrin

 

Aleutska ostrva su ovde relevantna jer se kinesko-rusko okupljanje odvijalo blizu njih, a ne na kopnu Aljaske. Pravno, implikacije su iste, ali praktično nisu. Kada bi se Sili ostrva (u Keltskom moru) protegla na pola Atlantika, naš odgovor na ruske ratne brodove koji tamo deluju bio bi drugačiji od onih koji se usidre u Morej Firtu, zalivu u Severnom moru, na severoistoku Škotske.

Odgovor Amerike

Američka mornarica je ovoga puta poslala četiri razarača kao odgovor – što je naišlo na opšte odobravanje. Odluka da se prošlog septembra pošalje jedan brod obalske straže za presretanje sedam ruskih i kineskih ratnih brodova nije, piše Šarp.

- Odgovarajući nivo odgovora je težak jer u potpunosti zavisi od vašeg filozofskog stava. Godine 2016, razgovori u britanskom Ministarstvu odbrane oko ruskog nosača 'Kuznjecov' koji je krenuo kući kroz Kanal kretali su se od "pusti to – ne potpiruj njihovu propagandnu mašineriju" do "hajde da sve pokrenemo i pokažemo im koliko smo moćni - dodaje on.

Foto: Reuters

 

Vaš stav će odrediti šta smatrate pravim odgovorom. Često se ove filozofske rasprave rešavaju same od sebe kada se susretnu sa hladnom realnošću raspoloživih resursa. U ovom slučaju, impresivna je američka mornarica koja ima četiri razarača na raspolaganju za presretanje u kratkom roku. Takođe, nije sve u: mornarica protiv mornarice - podjednako je važno imati obaveštajne, nadzorne aparate i avione za otkrivanje i praćenje brodova, a zatim poslati poruku koja kaže da radite i jedno i drugo.

Dragocena prilika

Da Rusi i Kinezi povećavaju intenzitet ovih susreta, važno je kada se posmatra njihov strateški odnos uopšteno. Oči se neizbežno okreću ka Tajvanu kada se govori o sukobu sa Kinom, ali šta sve ovo znači na dalekom severu ili na Bliskom istoku, koji pruža prostor za neslaganje između dve sile poslednjih meseci? Da li će ova saradnja promeniti njihove diskusije o Ukrajini? Kao i uvek sa zajedničkim vežbama, razgovori sežu mnogo dublje od samih brodova.

A kada se odgovori na ova pitanja, da li će američka vojska promeniti svoje prisustvo na Aljasci? Tamo ima devet američkih baza, ali nijedna ne pripada mornarici ili marincima. Američka mornarica ima dva ledolomca, Rusija ih ima 54. Da li bi površinski brodovi američke mornarice trebalo da tamo češće deluju? Svaki takav potez će značiti da se resursi neizbežno moraju uzeti odnekud, navodi se u Šarpovom tekstu.

Foto: Reuters/Printscreen Youtube/Fotomontaža

 

Površinski ratni brodovi koji se sastaju i operišu sa saveznicima je praksa stara koliko i mornarica, kao i korišćenje zakonskog prava da se deluje na otvorenom moru. Takva raspoređivanja utiču na prijatelje i odvraćaju protivnike, a zatim pružaju dragocene prilike da naučite kako da se borite zajedno, ako to odvraćanje ne uspe.

- Moja procena je da Rusija i Kina još moraju da napreduju u tom pogledu. Zanimljivije će biti pratiti šta to znači za njihov politički odnos i šta znači za američki operativni položaj u tom delu sveta - zaključuje Šarp koji je tokom karijere imao kontakte sa ruskim brodovima i podmornicama.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set